;

На спомен-обележју Крајпуташа Јунацима Кошара на Бањици подигнути јарболи и заставе

Датум : 30.03.2021.

Са благослoвом, блажене успомене Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја прошле године, Светосавско звонце и талентовани ђаци, учесници пројекта: ”Стопама наших предака” наставили су да развијају образовно-практични карактер изучавања историје и јуначких дела наших предака, формирајући још једно спомен обележје за Див-јунаке из 1999. године, којима би они да су остали живи данас деца могла бити.

Повезујући претке јунаке од пре једног века и њихове потомке хероје наших дана, приступили су изради достојног белега сећања на њихова дела, Крајпуташа див-јунацима са Кошара, Горожупа, Паштрика.

Јуче је само место Крајпуташа у порти цркве Светог Василија Острошког на Бањици, додатно обележено јарболима и заставама, а сходно епидемилошкој ситуацији очекује се освећење највероватније у јуну месецу.

Овај Крстоносни Крајпуташ јунацима Кошара и осталих места где су они положили живот свој за Отаџбину 1998 и 1999. године, је молитвени белег сећања на њихова јуначка дела, преко 400 деце најталентованији ђака из Региона, учесника пројекта: ”Стопама наших предака”. Они су на тај начин повезали споменик близанац Крајпуташ који су подигли на острву Крфу Моравској дивизији и надалеко чувеном Гвозденом пуку, на месту где је био њихов камп у мести Като Коракијана на острву Крфу, желећи да поруче да су: ”Јунаци са Кошара, Гвоздени пук нашег времена.”

Шест тона мермера “бјелавца”, за Крајпуташ је дариван из Билеће, од стране Неђе Носовића из његовог мајдана, а рад је клесара и академског вајара Михаила Глигорића Глише, који је аутор и Крајпуташа на Крфу. Допремање преко шест тона камена “бјелавца” из Херцеговине помогао је Дарко Вукојичић и његова фирма “Прехрана” и Ђорђо Тешановић из Невесиња, а простор и логистику за обезбеђивање потребних услова за обраду камена дали су: Мићо Зорчић привредник из Нове Пазове, Општина Стaра Пазова, ЈКП “Зеленило” из Старе Пазове и хотел “Новела уно” из Нових Бановаца.

Академски вајар Михаило Глигорић Глиша је три недеље рукодељао, клесао и вајао камен, за то време ђаци, као и живи саборци наших Обилића, су могли да обилазе вајара Михаила Глигорића Глишу у самој радионици и практично науче историју шта се догађало за време НАТО бомбардовања и испрате процес како настаје један Крајпуташ.

Након завршетка прве фазе вајања и обраде камен је по благослову Његове Светости пребачен на локацију у Београду уз Авалски друм, а у оквиру порте цркве Светог Василија Острошког на Бањици.

Монтажу елемената споменика Крајпуташа од којих је најтежи био средњи крстоносећи од 2 тоне, помогао је Ненад Миловановић сувласник грађевинске компаније “СА градња”.

Непосредни руководилац постављања и инсталације споменика био је мајстор Раде Пилиповић, власник фирме за нискоградњу “Долмен”

“Стопама наших предака”

је пројекат који је са благословом блажене успомене Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, покренуло 2012. године, часопис ”Светосавско звонце”. Пројекат је посвећен обележавању и обнови сећања на херојско дело наших предака пре једног века и у оквиру тога ”Звонце” води најталентованије ђаке из Региона на четрнаестодневно путовање на Крф. До сада у претходних осам година је овом пројекту учествовало преко 400 талентованих ђака Региона.

Крајпуташи

Крајпуташ је иначе врста надгробног споменика ван гробља. Обичај подизања оваквих споменика је заживео од давних времена у нашем ратничком народу када је породица желела да обележи и ожали свог војника-ратника покојника чије кости леже најчешће на неком непознатом месту или бојишту далеком од родне куће. Овај обичај подизања крајпуташа је посебно дошао до изражаја након Балканских и Првог светског рата почетком 20. века.

Подизање обележја над ”празним гробом” упокојеног ратника распрострањен је у целој данашњој Србији, посебно у њеном западаном и источном делу, затим у Босни, Херцеговини и у Црној Гори. Најчешће место постављања крајпуташа јесте поред путева или на раскрсницама, како се покојник, који је пао за слободу Отаџбине и почива на неком непознатом месту, никада не би заборавио. Крајпуташи се такође наслањају и на нашу велику традицију средњевековних стећака распрострањених широм српског етничког простора.

Крајпуташ на Крфу

Крајпуташ на месту где је боравила Моравска дивизија и Гвоздени пук 1916. године у Като Коракијани, на Крфу, подигнут је 2017. године у порти цркве Пресвете Богородице Живоносни Источник. Камен за овај Крајпуташ даривао је Јово Чоловић из Бање код Аранђеловца, а то је први монуметални споменик подигнут на Крфу после Маузолеја на острву Виду 1938. године.

.

ТВ прилог о Крајпуташу на почетку приче (прилог има седам делова по минут):

 

Како смо подигли јарболе и заставе код споменика Крајпуташа Јунака са Кошара :

Претходна страна
Издаваштво

„ОВИМ ПОБЕЂУЈ” Зидни календар Светосавског звонца за 2021. годину „Светосавско звонце” се труди да у свом издавачком опусу, сходно свом статусу званичног гласила СПЦ за децу и помоћног средства у настави веронауке, поред редовног месечног издања часописa и књига, припрема и израђује додатне дидактичке алате. Један од њих који редакција већ више од деценије издаје,…

Више

Зборник духовних, уметничких и народних песама за децу :”Бисерница”, је нови наслов који је са Благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ, издало Светосавско звонце. Желећи да поуке, мисли и сведочења исказане кроз музику као најтананију пређу душе, сачува од модерних времена која великом брзином бришу сећања, Звонце је у ”Бисерници”, сабрало 112 песама које је од…

Више

Желећи да изађе у сусрет интересовању многих читалаца Светосавског звонца: ђака, студената, учитеља, катихета, свештеника, библиотекара и многих других, редакција је припремила укоручени годишњак Звонца за 2014. годину.

Више