Oд 17. до 29. августа ученици ОШ „Рајко Михаиловић“ из Бањана: Филип и Лука Ашковић, Ненад Зељић, Анђелија Јоцић, Јелена Марковић и ја као њихов вероучитељ боравили смо на острву Крфу , као победници Међународног конкурса „Отац“ у организацији дечјег часописа „Светосавско звонце“. Благослов за наше путовање дао је Патријарх српски Г. Иринеј , а молитву за срећан пут и успешну мисију служио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије у саборној цркви у Београду. Том приликом свештеник Петар Лукић похвалио је ученике из Ваљевске епархије за примерно учествовање у богослужењу. Велика нас је радост због тога испунила.

Након доласка на Крф и смештаја у центру Митрополије крфске, посетили смо острво Видо. Острво на ком смо заборавили да дишемо, преплављени тугом и сузама, а са друге стране и поносом јер смо изданци најхрабријих и најбољих. Одмах поред острва је и Плава гробница у којој лежи око 15000 прадедова. Цела Албанска голгота однела је 243 880 живота, највише војника, а и нејачи… Након тога посетили смо Српску кућу у којој се налази музеј о српском народу у Великом рату, као и место где је био хотел Бела Венеција, у коме је боравио цео државни апарат са Патријархом Димитријем. Хотел је срушен у бомбардовању током Другог светског рата. У наредним данима посетили смо разна места која су у вези са боравком нашег народа на овом острву, као што су : Агиос Матеос, где се налази споменик Дринској дивизији, у чијем саставу су били људи из Ваљева, Лознице, Ужица и Чачка. Ту смо сви заједно очистили и опрали споменик, уредили парк око њега и поред српске заставе оптпевали нашу химну. У Ипсосу смо поставили јарболе и заставе – нашу и грчку, као и спомен-плочу где су били сахрањивани војници из Моравске дивизије. У месту Гувија, где се искрцало око 150 000 војника, цивила и деце, очистили смо већ постављену спомен-плочу, поставили нове заставе и отпевали „Тамо далеко“.

Заштитник острва Крфа је Свети Спиридон, угодник Божји из трећег века. Постом и молитвом припремљени, причестили смо се у цркви која је посвећена њему, где се светитељ Божји и налази и где нам је свештеник испричао о његовом житију. Посебно нас је одушевио однос између народа и светитеља. Наиме, велики број Крфљана ујутру, када пође у продавницу по хлеб и намирнице, сврати код светитеља и каже „Калимера – добар дан“, целива га, узме благослов и крене даље у нови дан. Недалеко од цркве Светог Спиридона налази се и Црква Свете царице Теодоре – заштитнице икона, где нам је организатор из редакције „Светосавског звонца“ Димитрије Стикић испричао о великој владарки и неустрашивом борцу за Православље и свете иконе.

У манастиру Палеокастрици игуман нам је причао о светињама које се налазе на острву, а после тога и послужио ручак у манастирској трпезарији.

У смештају Митрополије крфске у месту Касиопи, где смо боравили заједно са ученицима и њиховим наставницима (укупно 44 ученика и 6 наставника) имали смо свакодневне кратке радионице, у којима су ученици проширивали знања из веронауке, културе, историје, грчког руског и српског језика, калиграфије и музике. Пројекат „Стопама наших предака„ настао је 2012. године, Прошле године, деца су написала предивну химну „Осети Видо„, коју смо ми ове године још боље увежбали уз музику.

Одушевљење је брзо пренето посредством наших и грчких медија. Случајни путници и пролазници слушали су химну „Осети Видо“, песму „Тамо далеко“ и родољубиве песме Србије. Иако не разумеју језик, плакали су и клицали: „Сербија браво“…

У поподневним сатима ученици су посећивали и најлепше плаже острва као што су Глифада, Алати, Седмо небо, Сидари, Агиос Гордиос, Барбати и друге. Сами су организовали спортске активности , дружење и братољубље, осећајући да су дошли код својих, кући… А домовина им је, као и њиховим прецима, „тамо далеко“.

Марко Рафаиловић, вероучитељ