[1]Oд 17. до 29. августа ученици ОШ „Рајко Михаиловић“ из Бањана: Филип и Лука Ашковић, Ненад Зељић, Анђелија Јоцић, Јелена Марковић и ја као њихов вероучитељ боравили смо на острву Крфу , као победници Међународног конкурса „Отац“ у организацији дечјег часописа „Светосавско звонце“. Благослов за наше путовање дао је Патријарх српски Г. Иринеј , а молитву за срећан пут и успешну мисију служио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије у саборној цркви у Београду. Том приликом свештеник Петар Лукић похвалио је ученике из Ваљевске епархије за примерно учествовање у богослужењу. Велика нас је радост због тога испунила.
[2]Након доласка на Крф и смештаја у центру Митрополије крфске, посетили смо острво Видо. Острво на ком смо заборавили да дишемо, преплављени тугом и сузама, а са друге стране и поносом јер смо изданци најхрабријих и најбољих. Одмах поред острва је и Плава гробница у којој лежи око 15000 прадедова. Цела Албанска голгота однела је 243 880 живота, највише војника, а и нејачи… Након тога посетили смо Српску кућу у којој се налази музеј о српском народу у Великом рату, као и место где је био хотел Бела Венеција, у коме је боравио цео државни апарат са Патријархом Димитријем. Хотел је срушен у бомбардовању током Другог светског рата. У наредним данима посетили смо разна места која су у вези са боравком нашег народа на овом острву, као што су : Агиос Матеос, где се налази споменик Дринској дивизији, у чијем саставу су били људи из Ваљева, Лознице, Ужица и Чачка. Ту смо сви заједно очистили и опрали споменик, уредили парк око њега и поред српске заставе оптпевали нашу химну. У Ипсосу смо поставили јарболе и заставе – нашу и грчку, као и спомен-плочу где су били сахрањивани војници из Моравске дивизије. У месту Гувија, где се искрцало око 150 000 војника, цивила и деце, очистили смо већ постављену спомен-плочу, поставили нове заставе и отпевали „Тамо далеко“.
[3]Заштитник острва Крфа је Свети Спиридон, угодник Божји из трећег века. Постом и молитвом припремљени, причестили смо се у цркви која је посвећена њему, где се светитељ Божји и налази и где нам је свештеник испричао о његовом житију. Посебно нас је одушевио однос између народа и светитеља. Наиме, велики број Крфљана ујутру, када пође у продавницу по хлеб и намирнице, сврати код светитеља и каже „Калимера – добар дан“, целива га, узме благослов и крене даље у нови дан. Недалеко од цркве Светог Спиридона налази се и Црква Свете царице Теодоре – заштитнице икона, где нам је организатор из редакције „Светосавског звонца“ Димитрије Стикић испричао о великој владарки и неустрашивом борцу за Православље и свете иконе.
У манастиру Палеокастрици игуман нам је причао о светињама које се налазе на острву, а после тога и послужио ручак у манастирској трпезарији.
[4]У смештају Митрополије крфске у месту Касиопи, где смо боравили заједно са ученицима и њиховим наставницима (укупно 44 ученика и 6 наставника) имали смо свакодневне кратке радионице, у којима су ученици проширивали знања из веронауке, културе, историје, грчког руског и српског језика, калиграфије и музике. Пројекат „Стопама наших предака„ настао је 2012. године, Прошле године, деца су написала предивну химну „Осети Видо„, коју смо ми ове године још боље увежбали уз музику.
[5]Одушевљење је брзо пренето посредством наших и грчких медија. Случајни путници и пролазници слушали су химну „Осети Видо“, песму „Тамо далеко“ и родољубиве песме Србије. Иако не разумеју језик, плакали су и клицали: „Сербија браво“…
[6]У поподневним сатима ученици су посећивали и најлепше плаже острва као што су Глифада, Алати, Седмо небо, Сидари, Агиос Гордиос, Барбати и друге. Сами су организовали спортске активности , дружење и братољубље, осећајући да су дошли код својих, кући… А домовина им је, као и њиховим прецима, „тамо далеко“.
[7]
Марко Рафаиловић, вероучитељ