Митрополиту Крфском Нектарију ”Светосавско звонце” дарује икону Светог Преподобног Јустина Ћелијског
Датум : 16.08.2014.
Са љубављу и добротом, као што су некада давно примили наше претке, тако и данас Крф прима српску децу. Цео век је прошао од времена Великог рата, променило се све, али хришћанска љубав није.
Тако је Његово блаженство, Митрополит Крфа Нектарије дао благослов и омогућио да српска деца и ове, као и претходних година, у организацији православног дечјег часописа ”Светосавско звонце” бораве десет дана у црквеном дечјем одмаралишту у месту Касиопи на северу острва Крф.
Митрополит је велики пријатељ српског народа. Као студент се дружио са многим српским јеромонасима (данашњим Епископима и Митрополитима), који су студирали у Грчкој. Тада је упознао, најпре дела, а потом и лично, једног од највећих православних мислилаца 20. века, Аву Јустина Поповића. Дела Аве Јустина била су објављивана на грчком када у Србији није могла ни једна његова реч да се објави.
Преподобни Јустин Ћелијски ”био је учитељ и узор бројним нараштајима православних српских и страних богослова, као скривена савест целе Српске Православне цркве и народа (по речима грчког теолога и академика Јована Кармириса)*”
Желећи да се захвали Митрополиту Нектарију ”Светосавско звонце”, са благословом Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја, носи на дар икону Светог Преподобног Јустина Ћелијског, рад познате уметнице и иконописца Сузане Паренте.
Високопречасна игуманија манастира Ћелије, мати Гликерија, лично је однела икону из Београда у Ћелије, где је освештана на Светим моштима Преподобног Јустина Ћелијског. Из љубави према Светом Ави, мати Гликерија је подвижнички (иако има здравствених проблема), поново дошла у Београд и донела икону у редакцију ”Светосавског звонца”, одакле ће кренути на пут у Грчку, где ће свечано бити уручена Митрополиту Нектарију.
Ћелијске монахиње су икону, испраћајући је на пут, окитиле струковима босиљка.
Није то само украс, него израз љубави. Као што ће икона бити са љубављу предата Митрополиту, освештани босиљак са иконе ћемо спустити у Плаву гробницу, да прецима замирише родна груда, а потомци пошаљу поздрав из Србије и покажу да се труде како би били достојни својих славних предака.
* Цитат из часописа ”Еванђелист” бр. 14/2014. стр. 13