У редакцију Светосавског звонца свакога дана стиже много писама читалаца. Једно од њих је било посебно. Редакцији се обратила Кристина Грујић, ученица седмог разреда ОШ ”Славко Поповић” из Даросаве која је дубоко потресена страховитим последицама невремена које је прошле године задесило њен крај и тешко оштетило и малтене срушило цркву брвнару, не знајући коме да се обрати за помоћ, писала је свом „Светосавском звонцу” и молила да помогне да се црква обнови.

Наиме, у великом невремену које је у лето 2014 године погодило овај крај Шумадије, једно од столетних стабала изваљено је из корена и обрушило се на цркву брвнару и то на њен најочуванији део који је био у најрепрезентативнијем стању – улазни портик. Том приликом потпуно је уништен источни део цркве, кровни покривач, примарна и секундарна кровна конструкција, сводна таваница и део трема. Читава црква је толико пострадала да је стање у ком се налазила након тога захтевало хитну реконструкција читавог објекта, јер је постајала опасност од њеног урушавања.

Сходно томе да је Светосавско звонце заједно са својом великом породицом читалаца и ранијих година обичавало да се одазове оваквим апелима и кроз конкретна дела директно помогне тамо где је помоћ најпотребнија, то је учинило и овог пута. Црква брвнара Светих апостола Петра и Павла у Даросави се налази у Шумадији те се стога најпре редакција обратила надлежном Архијереју Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Господину Јовану и упознала га са молбом малене Кристине и намером да Звонце и његови читаоци помогну у обнови ове древне светиње затраживши и благослов за ту намеру. Након добијања потврдног одговора из Епархије шумадијске, редакција је одштампала уплатнице које су стављене уз свих 30.000 примерака јунског броја Светосавског звонца. Поменуте уплатнице су имале све потребне податке за уплату преко потребних средстава за обнову и унутрашње опремање пострадале цркве брвнаре, са наведеном предложеном иницијалном сумом од 120 динара.

Након обезбеђених дела средстава од стране Министарства Културе Владе Републике Србије и новчаних прилога људи добре воље, радови на санацији и реконструкцији цркве отпочели су 12 маја 2015 године. Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца надгледа започете радове. Први предрачуни говоре да за целокупне радове на реконструкцији и унутрашње опремање цркве брвнаре обезбеђена средства нису довољна.

Историјат цркве брвнаре Светих апостола Петра и Павла

У Даросави, селу надомак Аранђеловца у срцу Шумадије налази се црква брвнара посвећена Св. ап. Петру и Павлу. Сакривена далеко од очију у сенци разгранатих крошњи храстова и липа који као какви чувари око ње стоје, пркоси зубу времена сведочећи о тешким временима ропства наших предака под Турцима. Током њихове пестогодишње  владавине овим крајевима, српско становништво је било врло проређено.Српски живаљ се клонио близине тадашњих путева и варошица, настањујући  забачене  пределе, те је тако у једном од тих  народних збегова  дубоко у шуми настала ова црква.

Црква је саграђена тридесетих година прошлог века (тачније 1833 год. према запису са царских двери),а према предметима и деловима конструкције готово је сигурно да јој је на овом месту претходила слична грађевина. Подигнута је као издужена форма (14,3×5,5 m) над онском каменом подзидом од обрађених храстових балвана. Олтарски део и трем су изведени на вишеугаоној основи. Спољни и унутрашњи зидови и стубови, врата и прозори су украшени дуборезом. Лепотом израде и украсима у дрвету посебно се истичу розете у таваници. Решетке на прозорима, звекири, крст на крову звоника и неки други делови израђени су од кованог гвожђа. На њима се запажа врло фина и прецизна обрада.

Грађевина у целини делује врло складно и компактно и поред растресите структуре коришћеног материјала. Прекривена је дрвеним међусобно ужлебљеним шашовцима.Приликом последње рестаурације,оригинални шашовци цепани из храстових облица замењени су машински обрађеним комадима приближног формата. То, и поред смањене аутентичности, није променило глобални изглед овог споменика.

У унутрашњости цркве је више предмета уметничке и историјске вредности, међу којима се прво запажају иконе. Садашњи иконостас није првобитне израде, али је већи број икона на њему пренет са старог, који је због дотрајалости уклоњен. Старе иконе су дело једног од ученика чувеног живописца тога времена Јеремије Михаиловића. Уметничком вредношћу се истичу престона икона Богородице, престона икона Христа, царске двери и икона Св. Петра и Павла – копјима је овај храм и посвећен. Врло су вредни поједини делови триптихона.

Од касније насталих икона, истичу се оне брусничког мајстора Димитрија чија се дела веома често налазе у црквама западне Србије. Иконе су украшене рустичним цветним орнаментима.Ту су и иконе непознатог мајстора грчког или цинцарског порекла. Њихова особеност је у неуобичајено стилизованим изразима лица светаца. Омиљене боје су црвена, оранж и боја вишње. И поред сликарске примитивне технике, дела одликује посебна рустичност.

Више икона насликао је непознати тзв. брзански мајстор. На њима преовлађује црвени, жути, зелени колорит, са наглашеним црним контурама ликова и предмета. Од осталих предмета, већу занатску и уметничку вредност имају кандила са мотивима дрвета живота. Ту су и свећњаци од којих је један са изразито неоцисиклистичким мотивима. Два крста су рађена у дуборезу, са додатним исликавањем и урезаном 1833. годином. Интересантна су два камена амвона пречника око 1,50 метара, украшена плитким рељефом. Један од њих је узет из цркве и смештен под звоником.

Око цркве је више надгробних споменика и плоча од којих они најстарији датирају из времена градње цркве. Међу њима, мајсторством обраде истичу се два споменика исклесана од црванкастог камена ретког за ову околину. Један од њих подигнут је Грујици, знаменитом јунаку првог и другог српског устанка. Он је у боју са Турцима код Карановца рањен, а потом је са танетом живео још 24 године и 1839 год. умро у 90-ој год. живота.

Један од бројних потомака овог чувеног јунака из ратова са Турцима је и Јеврем Грујић (1826-1895). Као истакнути политичар и државник, играо је значајну улогу у бројним превирањима У Србији.Био је секретар историјске Светоандрејске скупштине, која је свргла Александра Карађорђевића и поставила династију Обреновића.