Ђаци средњошколци из грчког града Парге који се налази у области Епир били су у оквиру практичног образовног програма своје школе у петодневној посети Србији. У програму свог боравка као место од посебне културно-историјске важности за обилазак била је и Патријаршија Српске Православне Цркве. Домаћин њихове посете Патријаршији била је редакција Светосавског звонца. Посета педесеторо средњошколаца грчког Лицеја почела је обиласком Библиотеке СПЦ где су се упознали са њеним историјатом и фундусом књига. Посебно су се обрадовали сазнањем да постоји велики број књига писаних на грчком писму које сe налазе у полицама библиотеке и доступне су читаоцима. Њихов обилазак настављен је посетом Музеју СПЦ, где су могли да виде актуелну поставку у којој су између 300 експоната изложени и: огртач Цара Лазара, плаштаница краља Милутина, и Јефимијина ”Похвала кнезу Лазару”.

На самом завршетку посете својим домаћинима у име деце и професора, обратила се Иоана Катсароу речима:” Желимо да вам се захвалимо у име свих нас, на великој почасти коју сте нам указали, као школи која је имала прилике да посети Српску патријаршију и желимо да нагласимо да смо схватили везу која уједињује српски и грчки народ, с обзиром на нашу заједничку православну веру. Утисци нас професора и наших ученика су изузетни.”

Испред редакције Светосавског звонца, госте је испратио Димитрије Стикић који је био и њихов водич у обиласку Патријаршије.

Библиотека Српске Патријаршије

Библиотека Српске Патријаршије у Београду је једна од најстаријих сачуваних библиотека српског народа. Сматра се да је почетни фонд Библиотеке настао када је патријарх Арсеније III Чарнојевић приликом велике сеобе 1690. године понео са собом један део најнеопходнијих књига из Патријаршијске библиотеке у Пећи. Године 1737. преносе се књиге Београдске митрополије у Сремске Карловце, када Библиотека добија назив Митрополитске библиотеке. За даљи раст библиотечког фонда значајна је уредба донета 1769. године да књиге почивших архијереја улазе у састав Митрополитске библиотеке. До значајног увећања фондова долази за време митрополита Стефана Стратимировића (1790-1836) који је сам прикупио 2.072 књиге и своју богату приватну библиотеку од 2.480 томова и преко 200 мапа поклонио Библиотеци. Патријаршијској библиотеци су, касније, своје библиотеке поклонили многи истакнути српски књижевници, историчари и јавне личности. У њен састав ушле су тако приватне библиотеке Захарија Орфелина и архимандрита Илариона Руварца, проте Стевана Ђурђевића и архимандрита Стефана Илкића. У фонд Библиотеке ушле су и библиотеке институција: Библиотека Богословије Светог Саве, Митрополитско-патријаршијска библиотека у Београду, Библиотека Богословског училишта у Сремским Карловцима и Библиотека Богословског друштва „Слога“ из Сремских Карловаца. Библиотека је због ратова привремено сељена 1790. године у Сент Андреју, а 1848-1849. године у Београд. Усташке власти су је 1941. године из Сремских Карловаца пренеле у Загреб када је дошло до оштећења знатног броја књига. После Другог светског рата Библиотека је из Загреба враћена у Београд и 1949. године смештена у зграду Српске патријаршије, у којој се и сада налази. Данас у својим фондовима Библиотека има више од 120.000 књига, збирку од 587 годишта старе периодике, збирку од 420 јединица рукописних књига насталих у периоду од 14. до 18. века, рукописе Јована Рајића, инкунабуле и старе карте. Библиотека је затвореног типа, али је, због значаја и јединствености збирки, коришћење њених фондова могуће у просторијама Библиотеке. Библиотека је 1997. године припремила издање прве званичне интернет презентације Српске православне цркве чиме је на неки начин постала полазно место одакле је покренута мисионарска активност и путем саврмених технологија.

Музеј СПЦ

Музеј Српске Православне Цркве је основан 1954. године. Уз помоћ Министарства културе 2013. године је реконструисан у модеран музејски простор. Као чувар идентитета, историје и културе нашег народа, као највећа памтиља, наша Црква кроз ову културолошку институцију и данас показује чиме располажемо и на који начин треба да чувамо народно вишевековно наслеђе, дух наш, наше народно биће. Обновљени Музеј Српске Православне Цркве садржи три стотине изложених експоната и неколико хиљада похрањених у његовим депоима. Сви они су од непроцењиве верске, културне и уметничке вредности. Ту су, пре свега, иконе, рукописне и штампане богослужбене књиге, ту су богослужбени предмети, затим многобројна документа од историјског значаја, познате слике, и друго. Његов модеран музејски концепт пружа прилику нашим историчарима и историчарима уметности да се упознају са тим огромним културно-историјским наслеђем. Извори историјског, црквеног, уметничког блага су разни: највећи део су предмети из фрушкогорских манастира (у њима је садржана и баштина пре Велике сеобе 1690), и цркава из источног Срема који су враћени из Загреба, где су били однети током Другог светског рата. Остали инвентар се састоји од предмета које су за Музеј пре 1941. прикупили професори Радослав Грујић и Лазар Мирковић, по налогу највиших црквених власти. Богатство музејског блага било би зацело веће да су враћени сви предмети који су током рата однети, поготово што многи од њих нису заувек пропали у ратном вихору. У централном делу Музеја који је права духовна ризница између осталог изложени су плаштаница краља Милутина, затим Јефимијина ”Похвала кнезу Лазару”, као и oгртач (хаљина) кнеза Лазара који је урађен пре 1389. године. Први пут су у оквиру ове поставке изложени и уметнички портрети српских патријараха. Музеолошке одреднице експоната су постављене на српском и енглеском језику. Улаз у Музеј Српске Православне Цркве је из улице Кнеза Симе Марковића бр. 3 (прекопута Саборне цркве). Радно време Музеја Српске Православне Цркве је радним даном од 9 до 16 часова, не ради суботом, недељом и празницима (црвено слово).