Српске мајке и данас рађају јунаке
Датум : 15.03.2020.
Са благослoвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја ове године, Светосавско звонце и ђаци учесници пројекта: ”Стопама наших предака” наставили су да развијају образовно-практични карактер изучавања историје и јуначких дела наших предака у Великом рату.
Повезујући претке јунаке од пре једног века и њихове потомке хероје наших дана, приступили су изради још једног достојног белега сећања на њихова дела, Крајпуташа див-јунацима са Кошара, Горожупа, Паштрика.
Овај Крстоносни Крајпуташ јунацима Кошара и осталих места где су они положили живот свој за Отаџбину 1998 и 1999. године, је молитвени белег сећања на њихова јуначка дела преко 400 деце учесника пројекта: ”Стопама наших предака”. Они на тај начин повезују споменик близанац Крајпуташ који су подигли на острву Крфу Моравској дивизији и надалеко чувеном Гвозденом пуку, желећи да поруче да су Јунаци са Кошара Гвоздени пук нашег времена.
Шест тона мермера “бјелавца”, за Крајпуташ је дариван из Билеће, од стране Неђе Носовића из његовог мајдана, а рад је клесара и академског вајара Михаила Глигорића Глише, који је аутор и Крајпуташа на Крфу. Допремање преко шест тона камена “бјелавца” из Херцеговине помогао је Дарко Вукојичић и његова фирма “Прехрана”, а простор и логистику за обезбеђивање потребних услова за обраду камена дали су: Мићо Зорчић привредник из Нове Пазове, Општина Стaра Пазова, ЈКП “Зеленило” из Старе Пазове, хотел “Новела уно” из Нових Бановаца.
Академски вајар Михаило Глигорић Глиша је три недеље рукодељао, клесао и вајао камен, за то време ђаци су могли да обилазе и уз радионице историјског часа изблиза и практично науче историју и испрате процес како настаје један Крајпуташ. Након завршетка прве фазе вајања и обраде камен је по благослову Његове Светости пребачен на локацију у Београду уз Авалски друм, а у оквиру порте цркве Светог Василија Острошког на Бањици.
Монтажу елемената споменика Крајпуташа од којих је најтежи био средњи крстоносећи од 2 тоне, помогао је Ненад Миловановић сувласник грађевинске компаније “СА градња”.
Непосредни руководилац постављања и инсталације споменика био је мајстор Раде власник фирме за нискоградњу “Долмен”
Стопама наших предака
“Стопама наших предака” је пројекат који је са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, покренуло 2012. године, часопис ”Светосавско звонце”. Пројекат је посвећен обележавању и обнови сећања на херојско дело наших предака пре једног века и у оквиру тога ”Звонце” води најталентованије ђаке из Региона на четрнаестодневно путовање на Крф. До сада у претходних осам година је овом пројекту учествовало преко 400 талентованих ђака Региона.
Крајпуташи
Крајпуташ је иначе врста надгробног споменика ван гробља. Обичај подизања оваквих споменика је заживео од давних времена у нашем ратничком народу када је породица желела да обележи и ожали свог војника-ратника покојника чије кости леже најчешће на неком непознатом месту или бојишту далеком од родне куће. Овај обичај подизања крајпуташа је посебно дошао до изражаја након Балканских и Првог светског рата почетком 20. века.
Подизање обележја над ”празним гробом” упокојеног ратника распрострањен је у целој данашњој Србији, посебно у њеном западаном и источном делу, затим у Босни, Херцеговини и у Црној Гори. Најчешће место постављања крајпуташа јесте поред путева или на раскрсницама, како се покојник, који је пао за слободу Отаџбине и почива на неком непознатом месту, никада не би заборавио. Крајпуташи се такође наслањају и на нашу велику традицију средњевековних стећака распрострањених широм српског етничког простора.
Крајпуташ на Крфу
Крајпуташ на месту где је боравила Моравска дивизија и Гвоздени пук 1916. године у Като Коракијани, на Крфу, подигнут је 2017. године у порти цркве Пресвете Богородице Живоносни Источник. Камен за овај Крајпуташ даривао је Јово Чоловић из Бање код Аранђеловца, а то је први монуметални споменик подигнут на Крфу после Маузолеја на острву Виду 1938. године.
Пријатељ пројекта:
