;

На данашњи дан у Смиљану је рођен најпознатији Србин

Датум : 10.07.2020.

На данашњи дан пре тaчно 164 године у селу Смиљану поред Госпића, у српској породици, рођен је највећи геније у историји, непоновљиви Никола Тесла.

Иако није био класични научник, Николу Теслу с правом се сврстава у људе који су највише задужили човечанство, а за свој труд су добили врло мало или ништа.

У наслеђе новим генерацијама Тесла је оставио низ патената и проналазака у подручју електротехнике и радиотехнике, а посебно ће остати упамћен по примени наизменичне струје.

Проналазач који је изумео точак модерног доба

Никола Тесла је рођен у породици православног свештеника 10. јула 1856. године у Смиљану, данашња Република Хрватска. Његови родитељи Милутин и Георгина осим њега имали су сина Данета и ћерке Ангелину и Милку, старије од Николе и Марицу најмлађе дете у породици Тесла.

Своје име је добио је по деди са очеве стране. Школовање је започео у родном месту, где је провео најбезбрижније године свог живота.

Након несрећног случаја, приликом кога је породици Тесла погинуо син првенац, Дане, породица се преселила у Госпић где је млади Никола наставио школовање. Школујуци се у Госпићу, а касније на Високој реалној гимназији у Kарловцу, показао је искрено занимање за природне науке. По завршетку карловачке гимназије, на распусту, вративши се у Госпић млади Тесла се разболео од колере. У то време ова опака болест односила је велики број живота.

“У једном од самртних тренутака за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још увек памтим његово бледо лице док је покушавао да ме развесели, несигурним гласом. Рекох му: -Можда бих могао да се опоравим ако ми допустиш да студирам технику.
-Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету, одговорио је свечано, а знао сам да тако и мисли.”

Kако је, заиста, и уследио чудесан опоравак, као што му је отац и обећао Никола Тесла је 1875. године уписао Вишу техничку школу у Грацу. На тим, толико жељеним студијама, Тесла је исказао више него потребног интересовања за савладавање предмета. На тај начин је желео да своме оцу покаже како није погрешио што му је дозволио да се посвети изучавању тајни математике, физике и машинства. Ипак, и поред признања професора које је добијао у сведочанствима, његов отац као да је био незаинтересован за синовљеве успехе.

“То је скоро убило моју амбицију; али касније када је отац умро, потресло ме је када сам нашао завежљај писама која су моји професори писали предлажући му да ме испише са факултета, уколико неће да се убијем прекомерним радом.”

У Грацу, на тим студијама Тесли се родила идеја о стварању обртног поља. Kада је једном од својих професора изложио идеју да би можда било могуће покретати мотор без четкица добио је следећи одговор:

“Можда ће господин Тесла да уради велике ствари, али му сигурно неће успети да уради ово. То би било као кад би се једна константна привачна сила као што је гравитација преобратила у ротациону. То је перпетуум мобиле, немогућа идеја.”

Године 1879. Никола Тесла је добио своје прво намештење, почео је да ради као помоћни инжењер у Марибору. Исте године умро му је отац и да би испунио очеву зељу да заврши факултет 1880. Тесла уписује факултет у Прагу. Неколико година, које су уследиле, представљале су значајан период у каријери Николе Тесле. Након рада у Будимпешти у Централном телефонском уреду, уследио је изум обртног магнетног поља (фебруара 1882.). Те исте године на препоруку својих предпостављених добио је запослење у Паризу у Едисоновом континенталном друштву. Ту је провео две године на разним и врло одговорним пословима, а како његово умеће није могло да прође незапажено препоручен је и самом Едисону. Едисон је у то време био најзначајнија личност технике у Америци, херој електрике кога је славила цела нација. Он је Тесли 1884. године дао посао у својој лабораторији у Њујорку, али њихова сарадња није дуго трајала.

Незадовољан односом предпостављених према своме раду, Никола Тесла је већ наредне 1885. напустио Едисона и уз помоћ неких инвеститора основао компанију. У почетку, због обавеза према инвеститорима, морао је да ради у области лучних светиљки, али је након тога кренуо у реализацију својих пројеката из области полифазних наизменичних струја. Након предавања “Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје” 16. маја 1888. које је одржао пред Америчким институтом електроинжењера (АИЕЕ), Тесла је добио понуду од фирме Вестингхаус за откуп патената из области полифазних струја.

Уследиле су године у којима је Тесла са Вестингхаусовим инжењерима радио на практичној примени својих изума. Тридесетог јула 1891. Никола Тесла је добио америчко држављанство.

Добар део 1892. Тесла је провео у Европи. Ту је кроз многобројна предавања промовисао своје идеје. Своје предавање “Експерименти са наизменичним струјама високих напона и високих фрекфенција” одржао је у Енглеској пред Институтом електроинжењера и пред Kраљевским институтом. Исто предавање поновио је у Паризу пред интерационалним друштвом електричара и Француским друштвом за физику. Стигао је и да једини пут у животу посети Београд где је остао три дана. Такоде те 1882. године Тесла је остао и без другог родитеља. Умрла му је мајка и тај губитак му је страшно тешко пао.

Након повратка у Америку уследила је нова борба. Заговорници употребе једносмерне, уједно и противници коришћења наизменицне струје осули су дрвље и камење критикујући и упозоравајући на опасности које њена употреба доноси. Тријумф, у овом сукобу познатом као “Рат струја”, су 1893. однели они који су имали мало више визионарства са собом. Светска изложба у Чикагу је те године била осветљена уз помоћ наизменичне струје.

Уследило је истраживање на пољу бежичног преноса сигнала и енергије. Своју идеју и намеру да своје истраживање упути у том смеру Тесла је јавно изнео у говору приликом пуштања у погон електране на Нијагариним водопадима 1897. Kакав ли је био израз лица људи којима неко, тек што су доживели пренос електричне енергије на већу удаљеност, прича о преносу исте без жица?

Велику мистерију представљају Теслина истраживања на овом пољу. Иако је провео скоро годину дана у Kолорадо Спрингсу (1899-1900), и водио исцрпан дневник о својим истраживањима, до шире употребе бежичног преноса електричне енергије до дана данашњег није дошло. Тесла је имао намеру да искористи горње слојеве Земљине кугле како би енергију са једног пренео на други крај света. Нека своја открића описао је у есеју “Проблем повећања људске енергије”, који је изазвао широко интересовање научног и пословног света.

Вероватно и сам заинтригиран есејем Ј.П. Морган, у то време један од најбогатијих људи Америке, понудио је финансијску подршку Тесли. До сарадње је дошло на пројекту “Светски радио систем”, који је Тесла водио у својој лабораторији на Лонг Ајленду. Већ после годину дана 1901. Морган је научнику ускратио финансије. Повод за престанак сарадње је било прво успешно трансантлантско бежично слање радио поруке, које је извео Маркони. Тесла је Моргану тада признао да је он тако нешто могао да учини одавно, али да то није циљ његовог истраживања. Морган је био бесан због ове, како је он сматрао, утаје и више није никада сарађивао са Теслом.

Тесла се некако сналазио на овом пројекту до 1905. када је и потпуно исцрпео изворе финансирања и био је приморан да га напусти. Уследиле су године у којима је он радио на усавршавању постојећих и патентирању нових проналазака у области машинства. Те године су биле доста тешке за њега. Јавност се подсетила великог генија 1917. када му је додељена Едисонова медаља, највеће америчко одличје у области технике. 1919. Никола Тесла је објавио своју аутобиографију кроз серију чланака у часопису Електрикал Експериментер . За људе, који му нису били блиски, вести од Тесле су стизале кроз новинске чланке у којима су могли да прочитају његове често и превише сензационалне изјаве.

Изјаве попут “Kако сигнализирати на Марс” или “Растурање торнада” и нису баш доприносиле његовом угледу. Тада су се више сматрале плодом бујне маште него ли могућим научним достигнућима. Тесла је некако опстајао уз помоћ пријатеља и скромне пензије коју је нерадо прихватио од тадашње југословенске владе. Његово здравље се значајно погоршало након смрти његових пријатеља Роберта Андервуда Џонсона и Ричмонда Пирсона Хобсона 1937. Те године је доживео и саобраћајну несрећу – ударио га је такси док је прелазио улицу.

Скоро сам, без породице, и само у друштву сестрића Саве Kосановића (син Марице Kосановић) и пар пријатеља, Тесла се ретко појављивао у јавности у позним годинама свог живота. Изузетак је била посета Kраља Петра II Kарађорђевића који је дошао да се упозна са Теслом у његовом апартману у јуну 1942. године

Године 1943. петог јануара Тесла је позвао америчко војно министарство. У кратком разговору велики научник је америчкој војсци понудио тајне свог супер оружја. Официр није схватио о коме се ради и вероватно мислећи да је у питању шаљивџија или лудак обећао је да ће се јавити касније.

У осамдесет и седмој години у хотелу Њујоркер 7. јануара 1943. године престало је да куца срце овог племенитог научника. У катедрали св. Јована Богослова 12. јануара окупило се две хиљаде људи међу којима је био велики број проналазача, добитника Нобелове награде, светски признатих имена из области електротехнике, југословенских дипломата.

Два дана раније тадашњи градоначелник Њујорка Фиорело Ла Гвардија одржао је посмртни говор који је радио Њујорк директно преносио.

…Тесла је био велики хуманиста-чист научни геније – песник у науци… Он је чинио изванредне, запањујуће, чудесне ствари у току свог живота. Чинио је то једноставно да би служио људском роду- а за своје услуге није тражио ништа.
Новац – он за њега није марио.
Почаст – ко је тај неко ко може да почаствује другог.
То је био његов став.
Захвалност – он је није очекивао нити је тражио…
Онај значајни део Тесле живи у његовом достигнућу које је огромно-скоро немогуће да се израчуна-које је саставни део нашег живота и саставни део наше цивилизације, наше свакодневнице нашег текућег напора…”

Посмртни остаци једног од највећих људи, који су живели у прошлом веку, налазе се у музеју Николе тесле у Београду у урни идеалног сферног облика.

Данас се у свету име Николе Тесле узвикује гласно, са пуно поштовања, што овај човек и заслужује. Бројна удружења, студентске и инжењерске организације, чувају успомену на великана светске науке. О њему су написане многе књиге, испричане разне и могуће и немогуће теорије, али је само једна истина. Никола Тесла је био велики научник, човек без чијих би изума тешко могли да живимо овако како живимо – са пуно комфора и слободе коју нам пружа електрична струја. Наша је дужност да, у знак захвалности, не дозволимо да се његово име икада заборави.

Аутор: Саша Стојановић

Преузето са: www.radiodunav.com

Аутор је више од седам стотина патената регистрованих у 25 земаља. Његово име уведено је у Дом славних проналазача Америке. Најзначајнија награда у домену електричне енергије зове се Награда Николе Тесле, а додељује је Савет Електро инжењера. У осам америчких држава – Њујорку, Њу Џерзију, Пенсилванији, Колораду, Невади, Минесоти, Аризони и Индијани, датум Теслиног рођења је државни празник. На тај дан на свим јавним зградама мора се истаћи државна застава, а у свим школама један час посвећује се Тесли.

Ордење:
У Краљевини Југославији Никола Тесла је одликован орденом Белог орла првог степена, а од Чехословачке је одликован орденом Белог лава. Поред наведених одликован је и орденомСветог Саве, друге класе, Србија 1892., орденом независности Црне Горе 1895., орденом Светог Саве, прве класе, Краљевина СХС 1926., одреном Југословенске круне 1931., медаљом Универзитета у Паризу 1937. и медаљом Универзитета Свети Климент, Софија 1939. године.

Најзначајнији проналасци:
Од 1943. године Тесла се сматра проналазачем радија.
Изумитељ је електричног асинхроног мотора са полифазним алтернатором, са три фазе у облику звезде.
Био је главни промотер технике преноса електричне енергије наизменичном струјом.
Изумитељ и реализатор генератора фреквенције од 15 килохерца.
Изумитељ је даљинског управљања. Развио је Теслину бобину, на принципу Херцовог осцилатора, што је био први пројектовани одашиљач таласа, а тиме је поставио темеље телеаутоматике.

Патенти:
Актуелна листа Теслиних патената садржи библиографске податке о 166 патената из 26 земаља на свих пет континената.
Највише патената Тесла је имао у Великој Британији и Француској, по 29, у Белгији је имао 24 патента, у Немачкој 18, а у Италији 12.

Почасни докторати:
Никола Тесла проглашен је почасним доктором у бројним школама и универзитетима:
1. Техничка школа, Беч, 1908.
2. Универзитет у Београду, 1926.
3. Универзитет у Загребу, 1926.
4. Техничка школа, Праг, 1936.
5. Техничка школа, Грац, 1937.
6. Универзитет у Поатјеу, 1937.
7. Техничка школа Брно, 1937.
8. Универзитет у Паризу, 1937.
9. Политехничка школа, Букурешт, 1937.
10. Универзитет у Греноблу, 1938.
11. Универзитет у Софији, 1939.

Теслини родитељи

Николин отац је поред свештеничког позива, био надарени писац и поета који је поседовао богату библиотеку у којој је и Никола проводио своје детињство читајући и учећи стране језике. По једном веровању, Тесле воде порекло од Драганића из Бањана. По наводима Јована Дучића, Тесле су пореклом из Старе Херцеговине, од племена (Опутни) Рудињани из села Пилатоваца у данашњој никшићкој општини. Међутим, о Теслином пореклу постоји и верзија да су од Комненовића из Бањана у Старој Херцеговини. По легенди која се задржала у Бањанима, Комненовићи су зидали цркву приликом чега су се посвађали са мајсторима услед чега је дошло до крвавих обрачуна. Као резултат тога, део Комненовића се преселио са Тупана у други крај Бањана због чега су их прозвали Чивије (ексери) који и данас живе у Бањанима, док се други део одселио у Лику који је прозван Тесла по истоименом тесарском оруђу.

Претходна страна
Издаваштво

„ПОРОДИЦА – ЦРКВА У МАЛОМ” Зидни календар Светосавског звонца за 2020. годину „Светосавско звонце” се труди да у свом издавачком опусу, сходно свом статусу званичног гласила СПЦ за децу и помоћног средства у настави веронауке, поред редовног месечног издања часописa и књига, припрема и израђује додатне дидактичке алате.

Више

Зборник духовних, уметничких и народних песама за децу :”Бисерница”, је нови наслов који је са Благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ, издало Светосавско звонце. Желећи да поуке, мисли и сведочења исказане кроз музику као најтананију пређу душе, сачува од модерних времена која великом брзином бришу сећања, Звонце је у ”Бисерници”, сабрало 112 песама које је од…

Више

Желећи да изађе у сусрет интересовању многих читалаца Светосавског звонца: ђака, студената, учитеља, катихета, свештеника, библиотекара и многих других, редакција је припремила укоручени годишњак Звонца за 2014. годину.

Више