СРБИ СВЕТИТЕЉИ
На конкурс под називом СРБИ СВЕТИТЕЉИ, који је у септембру 2005. године расписао Православни дечји часопис „Светосавско звонце“, а тра јао је до јуна 2006. године, стигло је преко 7.000 дечјих радова.
Редакција „Светосавског звонца“ је сматрала да ће деца, упознајући се са житијима светитеља, стећи праве узоре. На приче о Светим Србима деца су одговорила чистим срцем. Тако су спонтано настајале житејске иконе, где су у сличицама причали причу о животу светитеља.
У овом сликама је исказано богатство дечје маште и чисте душе. Оне зраче Богочежњивошћу, љубављу и радошћу откривања њима до тада непознатог живота Светих Срба. Дечји цртежи су наивни и технички не савршени, али оно што је у њима савршено је управо та простосрдачност, искреност и прави доживљај.
Деца потпуно исправно смештају ликове светитеља у своје време и окру жење, па се тако на сликама о Светом Прохору Пчињском, може видети ви зантијски цар Диоген са пушком како јури срну, или пећина Светог Петра Коришког поред које стоји саобраћајни знак.
Пажљивом посматрачу свакако неће промаћи најважнија порука ових радова, а то је вера у Васкрсење. Са бескрајном љубављу, вером и надом деца су сликала обновљене, целовите храмове, иако су они у рушевинама (као што је тада био манастир Девич, а још увек је манастир Светог Мар ка код Корише).
За сваку похвалу је труд вероучитеља и ликовних педагога. Та драго цена сарадња увек даје добре плодове.
У каталогу је само 48 слика и цртежа, а на изложби их је преко три сто тине. Стручном жирију заиста није било лако да одабере радове за изло жбу, али свака од изложених слика је признање ученику, вероучитељу, ликовном педагогу и школи.
Хвала Богу што нам је дао овако добру и даровиту децу.
На нама је да их упутимо и помогнемо им да иду узаним и стрмим, али јединим правим путем, вере Христове. Да у вери узрастају, и као што каже Његова Светост Патријарх Српски Г. Г. Павле: „Да их се не постиде преци“, родитељима на понос, а Господу у славу.
Радмила Мишев
