ТРАГОВИМА СВЕТОГ САВЕ

Обукао је скромно рухо
Одбацио царско све.
Посветио он је Богу
Себе целог, живот свој.
Његова је вера чврста
У свакоме трену
На његова дела
Ништа није могло бацити сену.
Први српски учитељ;
Просветитељ наш.
Свети Сава и са неба
Гледа, чува нас.
Српске цркве и школе
Славе ову славу
И кроз своје постојање
Одају му почаст, хвалу.

Катарина Плавшић 5/3
ОШ „Д. Вукосављевић Диоген” Купиново

БОГОМАТИ

Од првог плача, од првог трена
нека те топлина почне да прати
топле руке, осмеси топли,
убрзо схватиш да је то мати

Како си стиг’о, када си пош’о
сваки ће детаљ морати знати
ноћу не спава, чека да дођеш:
сад добро знаш да је то мати.

Твоја ће мајка, ко и све мајке
и живот свој за тебе дати
своју ће децу увек да штити
јер тако ради свака мати,

а само једна, већа од свију
ћути, док син јој на крсту пати
већа од мајчинства, јача од туге
Једна Једина – Богомати.

Хоће ли икада људски род
тежину жртве моћи да схвати
да изнад детета грешнике стави
то може само Богомати.

И увек када човека сретнеш
нека га срце твоје прихвати
подај му руку, помоћ, ил’ осмех
буди бар мало ко Богомати.

Марко Мишов, Богословија
„Св. Kирило и Методије” Ниш

СРПСКА КОЛЕВКА

Из колевке православља
српска мајка сина дала.
Отаџбини нашој милој,
да је штити, да је пази,
православље не угаси.

Подоји га и одгаји,
да с храброшћу земљу брани.
Да с поносом у грудима
каже свима: „Србија је
моја отаџбина!“

Ој, колевко моја мила,
многе си нам јунаке подарила.
Обилићу, српски сине,
Цар Лазаре, свето име,
Раванице моја мила,
за бој си их причестила.

Јунака је вазда било
из прошлости, из давнина.
Србија им мати била
јер им храброст подарила.

Од настанка српског рода
разне силе похрлиле,
из колевки наших мати
српску децу узимати.

„Боже правде“, „Марш на Дрину“
победише сваку силу.
Зато не дај, зато чувај,
са поносом у грудима
кажи свима: „Србија је
моја отаџбина!“

Невена Шкобић 7/1
ОШ „Ослободиоци Београда” Београд

МАЛИ БЕЛИ АНЂЕО

Мали бели анђео раширио своја крила
Гледа свако дете и помаже свима.
Бог га драги шаље у домове наше
Да нам пружи мир и љубав
Да нас од зла сваког спасе.

Марија Пантић 4. р.
ОШ„Вељко Дугошевић” Винча

КОЛЕВКА

Колевка се тихо њише
У њој мало злато спава.
Тихо, тише, тихо, тише
Тата с мамом разговара.

Тихо, тише, тихо, тише
Да се злато не пробуди.
Да порасте мало више
Тата маму приви на груди.

У колевци сунце златно
Обасипа срећом лица.
Мило мама гледа тату.
Мирно спава мезимица.

Анђела Игић 8/1
ОШ „Цар Константин” Ниш

ХИЛАНДАР

„У времена давна, у Рашкој држави, на тромеђи Босне, Србије и Зете, владаше Немања у великој слави…”
На Светој гори Атонској и данас се налази српска светиња Хиландар, који је Свети Сава са својим оцем даровао Мајци Божјој и српском роду. Њиме се Срби поносе, јер он упозорава ко смо, одакле смо и да чувамо православну веру. Тако и мене родитељи уче да чувам веру и Православље.
Ја сам још мали и о својој вери мало знам, али верујем да ћу се увек сећати свог првог одласка на Свету Гору, у Хиландар, лета Господњег 2009.
Поклонити се икони Богородице Тројеручице и светим моштима многих светитеља, напити се воде са бунара Светог Саве, гледати лозу и грожђе Светог Симеона је нешто што нема цену. Због свега тога и још много других ствари, није ми тешко да из Цириха, са својим татом, већ трећи пут за редом пређем толике километре и посетим Хиландар.
Симеон дарова српску најсјајнију живу цркву, свог најмлађег сина, јер је Свети Сава жива црква био, а то је и сада кад га више нема. Он је најлепши вечити споменик, којим се цело српство поноси и који време никада не може да избрише.

Стефан Манојловић 5. разред
Диетликон, Швајцарска

ЗАШТО ИДЕМ НА ВЕРОНАУКУ

Ја сам веронауку уписао јер је то један од путева којим се приближавамо Господу. На овом свету, ми треба све да чинимо за наше спасење.
И као што је наш премили Амфилохије једном рекао: „Живот православног хришћанина је попут одслужења вoјног рока. Живи у том окружењу, дружи се, чека да дође кући.” Свакако, овај час не може да постоји без саме Цркве, и функционише у сарадњи са њом. И зато, свакоме препоручујем да похађа верску наставу, пре свега да би му живот био потпунији, а боравак на овом свету лепши.

Емилијан Борић уч. 6. р.
ОШ „ Јовановић Змај” Београд

ОН ЖИВИ ВЕКОВИМА

Имам девет година. Живим у Швајцарској и овде имам у школу. Можда зато нисам схватио и стално сам се питао: „како то неко може да живи вековима?” Одговоре сам добио од маме, тате, деде, а и од учитељице у Српској школи.
То је син Стефана Немање и Ане, Растко Немањић, Свети Сава.
Није желео двор и круну, већ је кренуо путем мудрости, вере и знања. Помогао је Србима и Србији.
Школе у Србији – Савина заслуга. Манастири у Србији Савина заслуга. Пут љубави, правде, поштења, отворио нам
је Свети Сава. Ми Срби, расули смо се по целом свету, али то не смета да следимо пут Светог Саве.
Научио нас је да ма где били, не заборавимо своје корене. Учећи о Светом Сави схватио сам и одлучио да нећу изгубити ни најмању реч српског језика – мог материњег језика.
И…? Све се ређе питам Како неко може да живи вековима?
Може… Свети Сава. Живе његова дела.

Предраг Бараћ, 3. разред
Schaffhausen Швајцарска

ПРВИ СРПСКИ УЧИТЕЉ

Дела говоре о човеку више од речи. Човек траје онолико колико дела остави за собом. Зато Свети Сава траје и нико ко је српског рода њега не заборавља. За време Немањића, средњовековна Србија се по свему могла поредити са осталим европским државама. Први просветитељ у то време био је Свети Сава. Када је основао манастир Хиландар положио је темељ наше културе. Одрастао са пуно љубави, за оно време образован и племенит, он одбацује раскош дворског живота. Посвећује се духовним вредностима. Читав живот је посветио стварању бољег , писменијег и културнијег српства. Он нам даје пример како поштење, скромност и толеранција побеђују. Његова легенда и дело су нешто најузвишеније што је рођено у срцу Србије. Стално нас обасјава зрацима прошлости. Свети Сава-писац , учитељ, црквени поглавар је вековима жив и присутан у српском народу. Шаље нам поруку да волимо нашу отаџбину, земљу Србију.

Милена Трајстаревић, 7. Разред
Франенфелд, Швајцарска

СВЕТИ САВА

У 12. веку око 1169. или 1174. године, недалеко од данашњег Новог Пазара у месту Рас, родио се трећи по реду син српског владара Стефана Немање. Стефан Немања и супруга Ана дадоше свом сину име Растислав, а звали су га Растко. Они су имали још два сина по имену Стефан и Вукан, које су добили у младости.

Лепи принц је као веома млад добио на управу Захумље, али га раскошни живот на двору није ни мало привлачио. Његова жеља је била да само служи Богу. Пошло му је за руком да побегне на Свету Гору и да се тамо замонаши, у једном манастиру Пантелејмону. Нешто касније, придружио му се и отац који се такође замонашио и добио је монашко име Симеон.

Свети Сава је био веома храбар, мудар и духовни вођа своје нације. Захваљујући њему, цркве и манастири су постали седиште културе. Неуморно је уз подршку оца и брата градио цркве и манастире од којих су најпознатији: Студеница, Жича, Милешева и Хиландар.

Свети Сава је 1219. године именован за првог српског архиепископа. Тим чином српска црква постаје самостална. Он је много путовао, посвећивао народ и ширио хришћанство. Смрт га је затекла у бугарској престоници Велико Трново 1236. године.

Немања Браловић 5. разред
Цирих

СВЕТИ САВА

Принц Растко Немањић – Свети Сава родио се 1175. године као трећи син Стефана Немање и Ане.
Просветитељ Божји Свети Сава, рађа се у једном времену, у једном народу и управо зато се Богу посветио и свим Србима.
Свети Сава је својом светошћу, духовношћу, просветитељством и зрачењем, обасјао не само српски народ, него и друге земаљске народе.
Он је стасао и живео на Светој Гори атонској, на којој је изградио најлепше здање – царски манастир Хиландар.
Све што се догађало са нашим народом током ових девет векова, везано је и за Светог Саву, а Срби су увек осећали и сада осећају присуство нашег Светог оца. Његово наслеђе вечно живи међу Србима. Он је одредио крст којим се крстимо, језик којим говоримо, писмо којим пишемо и пут којим идемо. Од Светог Саве знамо ко смо, како се зовемо и коме припадамо.
Савин прах и траг је међу нама. Његовим крвним судовима смо повезани у једно светосавско биће.

Марко Вукашиновић 5. разред
Цирих