Прва ставка дневног реда тринаестог дана, подразумевала је обављање редовних радних активности свих, док су глумачка секција и хор приводили крају последње припреме за премијеру представе. У граду Крфу тог поподнева одржан је пријем код градоначелника града Крфа, господина Костаса Николузаса, који је децу и професоре поздравио пригодним говором, а наши ђаци су одговорили емотивном изведбом песама „Тамо далеко“ и „Црвен цвете“. Након овога ученици су добили слободно време за разгледање осунчане Керкире, калдрмисаних улица и сувенира начичканих попут плодова уз фасаде зграда. Са кесама и осмесима упутили су се, потом, назад до претходне године отвореног трга грчко-српског пријатељства. Тамо су премијером представе „Под маслинама“ аутентичног текста Сретена Динића, насталог по његовим утисцима и сећању на Велики рат, оживела ово ново друштвено чвориште Срба и Грка и дали му пуни смисао, оплеменивши својим уметничким трудом, сврху његовог постојања.

Међу нестрпљивом и знатижељном публиком која се по први пут окупила на Тргу вечног пријатељства два народа, присуствовали су како Срби и Грци, тако и туристи заинтересовани да чују шта имају рећи потомци неустрашивог и несаломивог српског народа!

Док су Николај Сандић на фрули и хор „Звонце“ пружали музички интермецо представи, глумци су својим бравурама дочарали и оживели слике страдање наших предака, њихов живот на Крфу, али и повезаност нашег и грчког народа, уз наду коју су њихови маслињаци пружили и снагу које су им помогле да се врате својој домовини. Громогласним аплаузом и најпознатијом песмом Првог светског рата завршио се перформанс, а ђаци су били награђени још једним слободним сатом у граду. Вративши се у камп, за вечером су имали посебног госта, професора историје на Јонском Универзитету др Димитроса Матеалиноса, будућег првог заменика градоначелнице Крфа. Он им се обратио топлим речима захвалности и позивом да дођу на студије на Крфу које су за наше ђаке бесплатне. У знак захвалности хор је уз пратњу гитаре отпевао дивну грчку љубавну песму: „Μη Μου Θυμώνεις Μάτια Μου“(Не љути се на мене око моје), док је професор Димитрос узвратио, узевши гитару у своје руке и засвиравши и запевавши песму сарајевских Срба из Другог светског рата: ”Ђурђевдан”, што је изазвало опште одушевљење деце.

Посета Градоначелнику :
https://www.instagram.com/p/B1qjoZcAqdz/?igshid=1ub79h48d6mm4

Пријатељ пројекта:

Пројекат подржали: