Ликовни радови у децембру

Ликовни радови секција трећа

Литерарни радови

Ваше стваралаштво
ПЕСМА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ
У хладној стени врлети кршне
један нам бисер у мраку блиста
манастир Острог у Светој тајни
Води нас путем Исуса Христа.
У њему почива Василије Свеги
чувар и поборник наше вере
у најтеже доба зулума турских
српског је народа носио бреме.
Његово име вековима блиста
свуда где српска нога крочи
крај светог одра верници се моле
уз благе моћне свевидеће очи.
А данас опет хоће да нам узму
и наше претке, културу и знање
поричу многи Православну веру
и благост Свете Божије Тајне.
У име свега што српском роду
учини туђинска пакосна рука
поштујмо дело за веру борца
ВАСИЛИЈА СВЕТОГ ЧУДОТВОРЦА.
Његове су мошти и дан данас целе
молитва у срцу јача од страдања
крај његовог одра сви утеху нађу
оазу спокоја, мира и надања.
Јер само љубав јакима нас чини
вера и поштење, мир и спокој души
свети су они који су то знали
и православну веру сачували.
У име свега што српском роду остави светац најмилији Богу
славимо дело за веру борца
ВАСИЛИЈА СВЕТОГ ЧУДОТВОРЦА.
Јелена Игњатовић, 8. раз.
ОШ Душан Радовић
Ниш
СВЕТИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ
Преподобни Прохор Пчињски је био савременик и друг Св. Јована Рилског и Св. Гаврила Лесновског. Он се пуно молио Богу у Бог му је открио где ће се подвизавати. Св. Прохор је до старости био ту, крај реке Пчиње, зато је и добио назив Пчињски. Цар Диоген је саградио малу црквицу над моштима светитеља. Његово мошти су почеле да мироточе. Преподобни Прохор Пчињски је живео у 10. веку, а Црква га слави 19. октобра/1. новембра.
Мирјана Тошић Ужице
А У НАШЕ ВРЕМЕ, ЕВО, СЕЋАМО СЕ САВЕ ВЕЛИКОГА И ЗИДАМО ДАЉЕ
Светлост која се никад не гаси, радост која увек сија у свим школама је Свети Сава.
Пoмoћ коју никада нисмо затражили, а увек смо је добијали шаље с неба Свети Сава. Државе су огромне породице пуне љубави, пожртвованости, доброте, снаге, вере, нежности. У срцу сваке од њих сакрио се неко, ко је чува, ко је штити, умирује, сједињује и обнавља. Срце велелепне Србије одржава Свети Сава који је под окриље своје племените руке узео све српске школе. Пут ка излазу, светлуцавом бескрају Сава нам показује, живи међу нама, бди непрестано и окружује школе љубављу, дечјим осмесима, првим радостима. Од нас је створио људе. Јаке, пуне снаге и наде у остварење снова. Школе га славе. Био је јако мудар племенит, храбар, поштен. Својом добротом борио се за српски народ, за писменост људи, деце, градио многе школе. А у наше време, ево, сећамо се Саве великога и зидамо даље, настављамо да му се одужујемо и да верујемо у њега, да га поштујемо и да га славимо.
Песма и слава Светом Сави ори се по целом свету. Одјекује име његово!!! Жар који је с љубављу распламсао сву доброту међу људима никада се неће угасити. Због онога што је учинио није довољно само славити га. Да бисмо му се захвалили и даље ћемо одржавати буктињу која с славом гори. Ради српскога народа Сава се одрекао престола, жртвовао се, бранио свој дом, помагао људе. Не стиди-
мо се што му одајемо почаст! Молимо му се! Славимо га!
Заувек ће остати ту као највећи Србин, највећи светац који је заменио овоземаљско благо, духовним, најискренијим и највећим благом овога света које се ни зашта иа свету не може купити. Свети Сава награђује све оне праве, добре и пожртвоване Србе који се искрено од срца боре за свој народ! У срцу нас светац носи, а ми смо ту јер помоћу нас Свети Сава благосиља. Треба да знамо да се поштујемо, жртвујемо, волимо, слажемо… Ако се ујединимо допринећемо ојачању оног величанственог и дивног срца које и дан данас међу нама куца. Школа је једна велика војска коју предводи Свети Сава.
Утихните се и чујте шапат Хиландара који чак до вас са Свете Горе говори! Ви сте створени! Семе постоји! Лоза ће нићи, расти!
Бићете остварени, потпуни, срећни! Уз нас је свети Сава! Води нас својим путем и зато се радујте… Живот се дешава! Дарујте најсветлије, најмилије! славите га и поштујте! Нека громко куца, племенито и велико срце! Нека живи још дуго! Нека се огласи на сва звона! Свети Сава је са нама! И зато живели, живели…
Тијана Максимовић, V1–2 OШ „Јован Поповић“, Крагујевац
САН НА ДАН СВЕТОГ САВЕ
Ове године, први пут, моје одељење није спремало програм са рецитаторима за Светог Саву. У школу смо ишли само да би посматрали старије разреде како то чине. И није ми било занимљиво, само због тога што ми, ипак, нисмо учествовали, јер, код нас посматрача нема те слатке треме и тог уживања и унутрашње топлине, као када се изводи програм, и то баш за Светог Саву.
Вративши се кући, гледала сам телевизијски програм и децу у цркви, велику и малу како рецитују и сричу слова посвећена Светом Сави.
Баш ми је жао што нисам међу њима, помислих и затворих очи.
Вероватно сам заспала, јер ме је нека топлина одједном целу обузела. Видим мноштво народа и децу окупљену око певнице, поред олтара. Излазе пред олтар, рецитују и враћају се да добију свој светосавски пакетић. Један чтец најављује мене, а ја збуњена, не знам ни коју песмицу да рецитујем. Наједном сам заборавила све оне кратке стихове научене у школи. Излазим и уплашено гледам народ испред себе. Сви очекују да чују шта сам ја спремила, а мој поглед збуњено лута по унутрашњости цркве. Зауставља се на познатом лику, на фресци Светог Саве. Његове плаве очи су ме топло гледале и бодриле. Гледам га и сетим се тихе и лагане песме којом нас је, мене и браћу, мама дуго успављивала. Отворим своје срце, уста и глас и запевам:
„Ко удара тако позно У дубини ноћног мира На капији затвореној Светогорског манастира…“
А Свети Сава ме и даље са фреске посматра топлим плавим очима и учини ми се да између бркове и браде видех скривени смешак. Поглед ми паде на његову благословену руку и утонух у неки топли мрак.
Пробудио ме разговор маме и тате и вика млађе браће, а тата рече: „Ана, ево и твог светосавског пакетића, послао вам је отац Пера из Саборне цркве.“ Насмеших се и не хтедох му рећи шта сам сањала. Јер, уствари и нисам сигурна да ли сам сањала. У сваком случају, хвала Светом Сави. Хвала и оцу Пери.
Ана Јокић 5/2 ОШ „Браћа Барух“ Београд
ДАН СЛАВЕ
Данас је слава моје породице, Свети Јоаникије Девички. Свештеник нам је пресекао колач и освештао жито. Узбуђена сам и радосна. У нашој кући, која је пуна гостију, гори славска свећа.
Сећам се слава у Херцег Новом и Београду, али не и оних на Косову. Била сам јако мала када је моја породица морала да напусти кућу.
Сада, када сам ученик другог разреда, трудим се да што више читам о свом завичају, његовим манастирима, песмама и обичајима.
Тако сам схватила зашто људи говоре да је Косово српска „колевка“. Најлепши део те колевке је јастук. То смо ми деца.
Слава у мени увек буди веру и наду да ће је ускоро моја породица славити у близини манастира где почивају мошти Светог Јоаникија Девичког.
Анастасија Илић, 2/2 ОШ „Веселин Маслеша“ Београд
КНЕЗ ЛАЗАР
Кнез је Лазар јунак био,
Па је Србе окупио
Сву властелу, великаше
Да одбране што је наше.
Чврстом руком витеза
На Косову он показа
Какав Србин треба бити
И слободу љубити.
Српска деца о њему све знају,
Јер им очеви и мајке причају.
Да се прошлост не заборави
Да се име његово вечно слави.
Теодора Милошевић II/2 ОШ „Ратко Павловић Ћићко“ Прокупље
СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ
Свети Василије, ти си чудотворац
моћи многе подарио ти је Творац.
Василије Свети сви знају за те,
због љубави твоје нама свима дате.
У манастиру, крај великог крста
Благосиља свети, крстом са три прста.
Ко се њему стално моли
Њега Христос много воли.
Моли за све верне, за обитељ свету,
Мир у мојој души и мир целом свету!
Јулијана Николић III/2 ОШ „Ј. Ј. Змај“ Свилајнац
ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ
Кнез Лазару Бог је жељу услишио
и даровао му дете љупко и мило.
Дете је њега високим назвао
јер је њему Бог врлине дао.
Престоница његова била је Београд,
који је то и сад.
Деспот га је уредио
многе куле подигао и средио.
Био је и песник – прави књижевник,
и својом смрћу изазвао тугу свих.
Првог августа га прослављамо
и према њему велику љубав имамо.
Пантелић Ивана V/1 ОШ „Диша Ђурђевић“ Вреоци
ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ
Ова је прича посвећена свим људима, који су бар једном у животу изгубили веру у Бога.
Ја се зовем Стефан Лазаревић, а моји родитељи су Лазар и Милица. Они су мени усадили веру која је јача од било чега. Једном смо кренули на дуго путовање, требало је да посетимо другу државу. Био сам само мало дете, које није знало баш много о животу.
Радовао сам се што ћу видети лепоте других предела и градова. Али, моја срећа беше кратког века. Тамо су нас дочекали туђи људи хладних лица. Деца су била још гора. Тешко ми је било да се дружим са њима. Забранили су ми да се крстим и говорим било шта везано за веру у Бога, када су они у близини. Морао сам да трпим све њихове увреде, али вређање Бога нисам могао да отрпим. Због тога сам се посвађао. Био сам сам, а њих много. Није ме било страх, иако сам био мали. Знао сам да постоји неко на небу, ко ме штити од сваке опасности. Тукли су ме, пљуштали су ударци, пао сам на земљу. У себи сам Господа молио за помоћ. И баш тада је наишао стражар. Спасио ми је живот, јер су ме она деца могли убити. Лечили су ме дуго док нисам преболео.
Пресрећан сам јер сам успео да не изгубим веру. Веровао сам у Бога и онда када је свака нада да ће ми неко помоћи, била угашена. То ме прати кроз цео живот и нико то не може да поруши.
С вером у Бога постигао сам нешто у животу. Рођен као први син кнеза Лазара, који је погинуо у Косовском боју као прави јунак, када сам ја имао 12 година. Био сам турски вазал и на њиховој страни учествовао у борби на Никопољу 1396. г, али сам земљу очувао, изградио цркве и манастире. С вером у Бога све се може и више и боље.
Памтиће поколења да је једном постојао Деспот Стефан Лазаревић. Сећање на мене полако бледи од како су људи постали краљеви свакодневног живота. Они су довољни сами себи. Али ипак постоји неко ко све види и усмерава на прави пут.
Марија Петровић 8/5 ОШ „Мито Игумановић“ Ражана
КНЕЗ ЛАЗАР
Господар Моравске Србије био је кнез Лазар. Храбар ратник, мудар и способан државник. Лазар је постао најзначајнија личност у Србији крајем 14. века. Родио се у доба српског царства. Детињство је провео на двору, где је његов отац био службеник цара Душана. као младић радио је на двору оба српска цара, Душана и Уроша. Док је живео на двору оженио се Милицом. Имали су седморо деце, пет кћери и два сина.
У то време Турци су спремали напад на Србију. Кнез Лазар је имао тежак задатак – да српску државу одбрани од Турака. Кнез Лазар је погинуо у Косовској бици.
Сахрањен је у Раваници, најзначајнијем манастиру који је подигао.
Снежана Берак 4/1 ОШ „Милош Црњански“ Хртковци
КНЕЗ ЛАЗАР
Кнез Лазар се родио у доба српског царства. Детињство је провео на двору, јер му је отац био службеник цара Душана. На српском двору се оженио Милицом и имао је седморо деце. После распада српског царства био је најзначајнија личност у Србији крајем 14. века. Био је храбар ратник, мудар и способан државник.
Као господар Моравске Србије предводио је српску војску у боју против Турака на Косову пољу 28. јуна 1389. године. Кнез Лазар је имао веома тежак задатак да одбрани Србију од Турака, али није успео. Погинуо је на Косову пољу.
Маја Алабурић IV/а ОШ „Новак Радонић“ Мол
СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Децембра 1880. године
Св. Владика се родио.
Много тога је научио,
Грешни народ је учио,
Његов живот је Богу водио.
Замонашио се, студирао,
Написао многе књиге,
Проживео многе бриге
И само живот ка Богу је бирао.
Болнице и сиротишта оснивао,
За живота га је народ светим називао.
Лета 1956. у молитви је заувек остао,
А 2002. је званично светитељ постао.
Ивана Пантелић 7/1 ОШ „Диша Ђорђевић” Вреоци

ПЕСМА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ

У хладној стени врлети кршне
један нам бисер у мраку блиста
манастир Острог у Светој тајни
Води нас путем Исуса Христа.
У њему почива Василије Свеги
чувар и поборник наше вере
у најтеже доба зулума турских
српског је народа носио бреме.
Његово име вековима блиста
свуда где српска нога крочи
крај светог одра верници се моле
уз благе моћне свевидеће очи.
А данас опет хоће да нам узму
и наше претке, културу и знање
поричу многи Православну веру
и благост Свете Божије Тајне.
У име свега што српском роду
учини туђинска пакосна рука
поштујмо дело за веру борца
ВАСИЛИЈА СВЕТОГ ЧУДОТВОРЦА.
Његове су мошти и дан данас целе
молитва у срцу јача од страдања
крај његовог одра сви утеху нађу
оазу спокоја, мира и надања.
Јер само љубав јакима нас чини
вера и поштење, мир и спокој души
свети су они који су то знали
и православну веру сачували.
У име свега што српском роду
остави светац најмилији Богу
славимо дело за веру борца
ВАСИЛИЈА СВЕТОГ ЧУДОТВОРЦА.

Јелена Игњатовић, 8. раз.
ОШ Душан Радовић
Ниш

СВЕТИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ

Преподобни Прохор Пчињски је био савременик и друг Св. Јована Рилског и Св. Гаврила Лесновског. Он се пуно молио Богу у Бог му је открио где ће се подвизавати. Св. Прохор је до старости био ту, крај реке Пчиње, зато је и добио назив Пчињски. Цар Диоген је саградио малу црквицу над моштима светитеља. Његово мошти су почеле да мироточе. Преподобни Прохор Пчињски је живео у 10. веку, а Црква га слави 19. октобра/1. новембра.

Мирјана Тошић Ужице

А У НАШЕ ВРЕМЕ, ЕВО, СЕЋАМО СЕ САВЕ ВЕЛИКОГА И ЗИДАМО ДАЉЕ

Светлост која се никад не гаси, радост која увек сија у свим школама је Свети Сава.

Пoмoћ коју никада нисмо затражили, а увек смо је добијали шаље с неба Свети Сава. Државе су огромне породице пуне љубави, пожртвованости, доброте, снаге, вере, нежности. У срцу сваке од њих сакрио се неко, ко је чува, ко је штити, умирује, сједињује и обнавља. Срце велелепне Србије одржава Свети Сава који је под окриље своје племените руке узео све српске школе. Пут ка излазу, светлуцавом бескрају Сава нам показује, живи међу нама, бди непрестано и окружује школе љубављу, дечјим осмесима, првим радостима. Од нас је створио људе. Јаке, пуне снаге и наде у остварење снова. Школе га славе. Био је јако мудар племенит, храбар, поштен. Својом добротом борио се за српски народ, за писменост људи, деце, градио многе школе. А у наше време, ево, сећамо се Саве великога и зидамо даље, настављамо да му се одужујемо и да верујемо у њега, да га поштујемо и да га славимо.

Песма и слава Светом Сави ори се по целом свету. Одјекује име његово!!! Жар који је с љубављу распламсао сву доброту међу људима никада се неће угасити. Због онога што је учинио није довољно само славити га. Да бисмо му се захвалили и даље ћемо одржавати буктињу која с славом гори. Ради српскога народа Сава се одрекао престола, жртвовао се, бранио свој дом, помагао људе. Не стидимо се што му одајемо почаст! Молимо му се! Славимо га!

Заувек ће остати ту као највећи Србин, највећи светац који је заменио овоземаљско благо, духовним, најискренијим и највећим благом овога света које се ни зашта иа свету не може купити. Свети Сава награђује све оне праве, добре и пожртвоване Србе који се искрено од срца боре за свој народ! У срцу нас светац носи, а ми смо ту јер помоћу нас Свети Сава благосиља. Треба да знамо да се поштујемо, жртвујемо, волимо, слажемо… Ако се ујединимо допринећемо ојачању оног величанственог и дивног срца које и дан данас међу нама куца. Школа је једна велика војска коју предводи Свети Сава.

Утихните се и чујте шапат Хиландара који чак до вас са Свете Горе говори! Ви сте створени! Семе постоји! Лоза ће нићи, расти!

Бићете остварени, потпуни, срећни! Уз нас је свети Сава! Води нас својим путем и зато се радујте… Живот се дешава! Дарујте најсветлије, најмилије! славите га и поштујте! Нека громко куца, племенито и велико срце! Нека живи још дуго! Нека се огласи на сва звона! Свети Сава је са нама! И зато живели, живели…

Тијана Максимовић, V1–2 OШ „Јован Поповић“, Крагујевац

САН НА ДАН СВЕТОГ САВЕ

Ове године, први пут, моје одељење није спремало програм са рецитаторима за Светог Саву. У школу смо ишли само да би посматрали старије разреде како то чине. И није ми било занимљиво, само због тога што ми, ипак, нисмо учествовали, јер, код нас посматрача нема те слатке треме и тог уживања и унутрашње топлине, као када се изводи програм, и то баш за Светог Саву.

Вративши се кући, гледала сам телевизијски програм и децу у цркви, велику и малу како рецитују и сричу слова посвећена Светом Сави.

Баш ми је жао што нисам међу њима, помислих и затворих очи.

Вероватно сам заспала, јер ме је нека топлина одједном целу обузела. Видим мноштво народа и децу окупљену око певнице, поред олтара. Излазе пред олтар, рецитују и враћају се да добију свој светосавски пакетић. Један чтец најављује мене, а ја збуњена, не знам ни коју песмицу да рецитујем. Наједном сам заборавила све оне кратке стихове научене у школи. Излазим и уплашено гледам народ испред себе. Сви очекују да чују шта сам ја спремила, а мој поглед збуњено лута по унутрашњости цркве. Зауставља се на познатом лику, на фресци Светог Саве. Његове плаве очи су ме топло гледале и бодриле. Гледам га и сетим се тихе и лагане песме којом нас је, мене и браћу, мама дуго успављивала. Отворим своје срце, уста и глас и запевам:

„Ко удара тако позно У дубини ноћног мира На капији затвореној Светогорског манастира…“

А Свети Сава ме и даље са фреске посматра топлим плавим очима и учини ми се да између бркове и браде видех скривени смешак. Поглед ми паде на његову благословену руку и утонух у неки топли мрак.

Пробудио ме разговор маме и тате и вика млађе браће, а тата рече: „Ана, ево и твог светосавског пакетића, послао вам је отац Пера из Саборне цркве.“ Насмеших се и не хтедох му рећи шта сам сањала. Јер, уствари и нисам сигурна да ли сам сањала. У сваком случају, хвала Светом Сави. Хвала и оцу Пери.

Ана Јокић 5/2 ОШ „Браћа Барух“ Београд

ДАН СЛАВЕ

Данас је слава моје породице, Свети Јоаникије Девички. Свештеник нам је пресекао колач и освештао жито. Узбуђена сам и радосна. У нашој кући, која је пуна гостију, гори славска свећа.

Сећам се слава у Херцег Новом и Београду, али не и оних на Косову. Била сам јако мала када је моја породица морала да напусти кућу.

Сада, када сам ученик другог разреда, трудим се да што више читам о свом завичају, његовим манастирима, песмама и обичајима.

Тако сам схватила зашто људи говоре да је Косово српска „колевка“. Најлепши део те колевке је јастук. То смо ми деца.

Слава у мени увек буди веру и наду да ће је ускоро моја породица славити у близини манастира где почивају мошти Светог Јоаникија Девичког.

Анастасија Илић, 2/2 ОШ „Веселин Маслеша“ Београд

КНЕЗ ЛАЗАР

Кнез је Лазар јунак био,
Па је Србе окупио
Сву властелу, великаше
Да одбране што је наше.
Чврстом руком витеза
На Косову он показа
Какав Србин треба бити
И слободу љубити.
Српска деца о њему све знају,
Јер им очеви и мајке причају.
Да се прошлост не заборави
Да се име његово вечно слави.

Теодора Милошевић II/2 ОШ „Ратко Павловић Ћићко“ Прокупље

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

Свети Василије, ти си чудотворац
моћи многе подарио ти је Творац.
Василије Свети сви знају за те,
због љубави твоје нама свима дате.

У манастиру, крај великог крста
Благосиља свети, крстом са три прста.
Ко се њему стално моли
Њега Христос много воли.

Моли за све верне, за обитељ свету,
Мир у мојој души и мир целом свету!

Јулијана Николић III/2 ОШ „Ј. Ј. Змај“ Свилајнац

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

Кнез Лазару Бог је жељу услишио
и даровао му дете љупко и мило.
Дете је њега високим назвао
јер је њему Бог врлине дао.
Престоница његова била је Београд,
који је то и сад.
Деспот га је уредио
многе куле подигао и средио.
Био је и песник – прави књижевник,
и својом смрћу изазвао тугу свих.
Првог августа га прослављамо
и према њему велику љубав имамо.

Пантелић Ивана V/1 ОШ „Диша Ђурђевић“ Вреоци

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

Ова је прича посвећена свим људима, који су бар једном у животу изгубили веру у Бога.

Ја се зовем Стефан Лазаревић, а моји родитељи су Лазар и Милица. Они су мени усадили веру која је јача од било чега. Једном смо кренули на дуго путовање, требало је да посетимо другу државу. Био сам само мало дете, које није знало баш много о животу.

Радовао сам се што ћу видети лепоте других предела и градова. Али, моја срећа беше кратког века. Тамо су нас дочекали туђи људи хладних лица. Деца су била још гора. Тешко ми је било да се дружим са њима. Забранили су ми да се крстим и говорим било шта везано за веру у Бога, када су они у близини. Морао сам да трпим све њихове увреде, али вређање Бога нисам могао да отрпим. Због тога сам се посвађао. Био сам сам, а њих много. Није ме било страх, иако сам био мали. Знао сам да постоји неко на небу, ко ме штити од сваке опасности. Тукли су ме, пљуштали су ударци, пао сам на земљу. У себи сам Господа молио за помоћ. И баш тада је наишао стражар. Спасио ми је живот, јер су ме она деца могли убити. Лечили су ме дуго док нисам преболео.

Пресрећан сам јер сам успео да не изгубим веру. Веровао сам у Бога и онда када је свака нада да ће ми неко помоћи, била угашена. То ме прати кроз цео живот и нико то не може да поруши.

С вером у Бога постигао сам нешто у животу. Рођен као први син кнеза Лазара, који је погинуо у Косовском боју као прави јунак, када сам ја имао 12 година. Био сам турски вазал и на њиховој страни учествовао у борби на Никопољу 1396. г, али сам земљу очувао, изградио цркве и манастире. С вером у Бога све се може и више и боље.

Памтиће поколења да је једном постојао Деспот Стефан Лазаревић. Сећање на мене полако бледи од како су људи постали краљеви свакодневног живота. Они су довољни сами себи. Али ипак постоји неко ко све види и усмерава на прави пут.

Марија Петровић 8/5 ОШ „Мито Игумановић“ Ражана

КНЕЗ ЛАЗАР

Господар Моравске Србије био је кнез Лазар. Храбар ратник, мудар и способан државник. Лазар је постао најзначајнија личност у Србији крајем 14. века. Родио се у доба српског царства. Детињство је провео на двору, где је његов отац био службеник цара Душана. као младић радио је на двору оба српска цара, Душана и Уроша. Док је живео на двору оженио се Милицом. Имали су седморо деце, пет кћери и два сина.

У то време Турци су спремали напад на Србију. Кнез Лазар је имао тежак задатак – да српску државу одбрани од Турака. Кнез Лазар је погинуо у Косовској бици.

Сахрањен је у Раваници, најзначајнијем манастиру који је подигао.

Снежана Берак 4/1 ОШ „Милош Црњански“ Хртковци

КНЕЗ ЛАЗАР

Кнез Лазар се родио у доба српског царства. Детињство је провео на двору, јер му је отац био службеник цара Душана. На српском двору се оженио Милицом и имао је седморо деце. После распада српског царства био је најзначајнија личност у Србији крајем 14. века. Био је храбар ратник, мудар и способан државник.

Као господар Моравске Србије предводио је српску војску у боју против Турака на Косову пољу 28. јуна 1389. године. Кнез Лазар је имао веома тежак задатак да одбрани Србију од Турака, али није успео. Погинуо је на Косову пољу.

Маја Алабурић IV/а ОШ „Новак Радонић“ Мол

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Децембра 1880. године
Св. Владика се родио.
Много тога је научио,
Грешни народ је учио,
Његов живот је Богу водио.
Замонашио се, студирао,
Написао многе књиге,
Проживео многе бриге
И само живот ка Богу је бирао.
Болнице и сиротишта оснивао,
За живота га је народ светим називао.
Лета 1956. у молитви је заувек остао,
А 2002. је званично светитељ постао.

Ивана Пантелић 7/1 ОШ „Диша Ђорђевић” Вреоци

Светородна лоза Немањића

svetorodna-lozaСептембра месеца 2004 године  ”Светосавско звонце” је расписало конкурс на тему ”Светородна лоза Немањића”. Тада, нико није могао ни да претпостави колики и какав ће одзив бити, а он је правазишао сва па и она најсмелија очекивања. Стигло је преко 10.000 радова из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Укључили су се средњошколци, и неке ликовне радионице, па смо добили и величанствену галерију ликова наших владара и светитеља. Свети Немањићи су престали да буду само имена која се уче на часовима историје или далеки ликови са икона и фресака, постали су деци блиски и драги. О томе говоре њихове слике, песме, као и композиције. Иако су у пропозицијама конкурса није тражило да сликају или пишу о задужбинама , деца су их сликала, јер су оне нераздвојно везане за своје ктиторе. Вредност ових радова је то што су настајали у школама, на часовима веронауке или ликовног васпитања.

Хвала свим вероучитељима, учитељима и ликовним педагозима, хвала деци на оволикој радости, а пре и изнад свега Слава и хвала Богу, дародавцу свих добара.

.

.

.

.

Каталог изложбе
СВЕТОРОДНА ЛОЗА НЕМАЊИЋА
Изложба дечјих радова са истоименог конкурса који је организовао Православни дечји часопис
„Светосавско звонце“
14. – 20. децембар 2005. године Манакова кућа, ул. Гаврила Принципа бр. 5, Београд
Аутор каталога и изложбе
Радмила Мишев, главни и одговорни уредник „Светосавског звонца“
Издавач
Информативно издавачка установа Српске Православне Цркве Српска Патријаршија, Краља Петра Првог 5, 11000 Београд
За издавача
Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије
Редакција
Др Слободан Милеуснић
Историчари уметности из Музеја СПЦ:
Мирослав Илић
Радмила Петронијевић
Биљана Цинцар-Костић
Јеромонах мр Иринеј Добријевић
Горан Јанићијевић, академски сликар
Душан Стокановић
Секретар редакције
Анђелка Пушоња
Поставка изложбе
Горан Јанићијевић
Маркетинг
Димитрије Стикић
Информативно издавачка установа Српске Православне Цркве се најлепше захваљује Етнографском музеју из Београда,
без чије помоћи, односно, уступања без накнаде простора Манакове куће, одржавање ове изложбе не би било могуће. Посебну захвалност дугујемо директору Етнографског музеја господину Велибору Стојаковићу и господину Мирославу Тасићу, секретару Етнографског музеја.
Штампање каталога омогућили су:
Министарство трговине, туризма и услуга Републике Србије
и
Перпер International restorant
који је овим показао да не храни само тело него и душу
Каталог изложбе

СВЕТОРОДНА ЛОЗА НЕМАЊИЋА

Изложба дечјих радова са истоименог конкурса који је организовао Православни дечји часопис
„Светосавско звонце“ 14. – 20. децембар 2005. године Манакова кућа, ул. Гаврила Принципа бр. 5, Београд

Аутор каталога и изложбе

Радмила Мишев, главни и одговорни уредник „Светосавског звонца“

Издавач

Информативно издавачка установа Српске Православне Цркве Српска Патријаршија, Краља Петра Првог 5, 11000 Београд

За издавача

Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије

Редакција

Др Слободан Милеуснић
Историчари уметности из Музеја СПЦ:
Мирослав Илић
Радмила Петронијевић
Биљана Цинцар-Костић
Јеромонах мр Иринеј Добријевић
Горан Јанићијевић, академски сликар
Душан Стокановић
Секретар редакције
Анђелка Пушоња
Поставка изложбе
Горан Јанићијевић

Маркетинг

Димитрије Стикић

Информативно издавачка установа Српске Православне Цркве се најлепше захваљује Етнографском музеју из Београда, без чије помоћи, односно, уступања без накнаде простора Манакове куће, одржавање ове изложбе не би било могуће. Посебну захвалност дугујемо директору Етнографског музеја господину Велибору Стојаковићу и господину Мирославу Тасићу, секретару Етнографског музеја.

Штампање каталога омогућили су:
Министарство трговине, туризма и услуга Републике Србије и Перпер International restorant који је овим показао да не храни само тело него и душу

Светородна лоза Немањића

Литерарни радови

СТЕФАН НЕМАЊА

Рођен у прелепој Рибници,
Син рашког жупана
Темеље српској држави
Удара Стефан Немања.

Божјом помоћи, својом мудрошћу
Даном му од Бога
У историју ушао српскога народа.

Прво на себи показа благоверје,
А потом научи и друге,
Како треба правоверни хришћани
Да држе веру према Богу.

Манастире сазида, цркве освети
Онима без наде, беше нада
Мудрошћу и трудом државу задоби.

И слепима, хромима, немоћнима
Своје имање у зајам даде.

За Немању су сви чули,
Много за Србе он учини.

Александра Ковачевић IV разред ОШ „Карађорђе“ Сипић

ВЕЛИКИ ЖУПАН НЕМАЊА СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ

„Бити отац у данашње време,
Стварно је претешко бреме.“-
Ове речи најчешће се чују
када тате деци придикују.

Историја не би ме порекла
Кад бих на то сваком тати рекла:
„Бити отац, част је велика,
од детета да створиш човека.“

Славни ктитор славне Студенице
устао је с владарске столице,
не жалећи за благом и раскоши
уз мантију стече мир у души.

Некад владар, сада скромни монах
најмлађем сину придружи се одмах.
Заједно дизаше цркве и веру
Што многи некрсти не могу да здеру.

Кад „син оцу отац постаде“,
иза обојице велико дело остаде.
Мада већ много векова почива
тело Светог Симеона Мироточива.

И зато би многе садашње тате,
Уместо што речима децу млате,
Могу бар читати о Немањића лози
И покушати да буду у таквој улози.

Ана Брајковић VII/4 „Прва осн. школа“, Ужице

СТЕФАН НЕМАЊА

Моја је љубав велика
ко равница метохијска,
моје су мисли оштре,
моји су снови нежни,
моја је вера хиландарска
небеским пространством ори се
за Србе бори се!
Вајам лице
човека змаја,
српског жупана
и српског цара.
Корени моји
дубоки су
од Студенице до Хиландара.

Јефимија Коцић 6/2 ОШ. „Стефан Немања“ Ниш

СТЕФАНУ НЕМАЊИ
Хоће ли неко успети да спречи
ову страшну претећу олују?
Неке непознате стране речи
све се више и више чују.
Чује ли још неко старе мисли твоје
да чувамо језик к’о највеће благо?
Можемо изгубити душу земље своје.
Можемо изгубити све што нам је драго.
Хоће ли неко бити тако мудар
да настави даље твојим трагом,
да спречи разних злочинаца удар,
да туђин застане пред нашим прагом?
То је пут што би сваки човек
у времену овом требао да следи,
јер мудрост и вера вреднују се довек.
Ко иде тим путем, он заиста вреди.
Душан Миленковић, VII 5
ОШ „Стефан Немања“ Ниш
СВЕТА МАЈКА АНАСТАСИЈА
Давно беше једна мајка
што нам роди дете славно,
а то дете беше Сава,
и прослави име православно.
Она нам је са Немањом
на свет дете то донела,
слава му се уз Божју помоћ
свуд до неба узнела.
Не беше јој баш све лако
морало је бити тако
и тако је завршила
и у Рају заблистала.
Александар Ковачевић, IV разред
ОШ „Карађорђе“ Сипић
СВЕТО ДРВО
Корен је Немања Стефан
Анастасија његово стабло
Гране су три српска сина
Растко Вукан и Стефан.
АНА
Један нови живот рече:
„Добар дан свете“!
Био је то плач,
Плач који значи дете.
Подари нам синове славне
Српске владаре и кћери бајне.
Анастасија Коцић 2/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш
НАША АНА
Живела је доста давно
Изродила много деце,
Мазила их и пазила
Волела их као свеце.
Њено име беше Ана
Византијског цара кћер.
Она српству даде руку
Да народу блажи муку.
Драгог Бога волела је,
И стопама сина пошла,
Манастир јој поста кућа:
„Драга мајко, добро дошла!“
Студенице вечна кућо
Чувај мошти наше Ане
Оне никад неће бити
Остављене нити саме.
Александра Ђорђевић
ОШ „Васа Пелагић“ Котеж, Београд
СВЕТИ САВА
Родио се једног дана,
мајка му је била Ана,
мио дечак звани Растко,
стидљив, бистар и без мана.
Ако досад нисте знали
рећи ћу вам ево сада:
он је био наша срећа
наша радост, наша нада.
Своје срце српству даде
да научи многе људе,
волели га поштовали,
нису хтели да га куде.
Тако прође његов живот,
обавеза увек доста,
ал га народ и сад воли
успомена на њег оста.
Како наста славно здање
на далекој Светој Гори?
Хиландар му јесте име
одакле нам светост збори.
Ој, Србијо, земљо наша
поноси се родом својим
ти нам даде праву славу
нашег оца Светог Саву.
Ивана Ђорђевић VIII/2 Котеж, Београд
МОЈА МОЛИТВА СВЕТОМ САВИ
Молим се теби, Светитељу часни,
Овога часа у тихој ноћи,
Лаком ми руком помилуј душу
И мојој жељи у помоћ дођи.
Треба ми снага велика, силна,
Већа од црне тмине што пада,
А твоја помоћ нек само буде
у моме срцу велика нада.
Свакога јутра док сунце се рађа,
Вечери сваке кад сутон пада,
Ехо у души, јецај се чује
Теби се молим, добру се надам.
О Боже Оче и Свети Саво
слушај мој глас и вапај
Молим се теби за миле моје,
за мога тату и брата.
Сузне су очи мојега брата,
тешка га болест прати
Помоћ му треба светости твоје
и ти то мораш знати.
А, тата опет, тамо, у туђини,
сам без рода свога
Чувај га мили Светитељу,
верујем у Тебе и Бога.
Вера је моја велика, чврста,
молим се ове ноћи
Светлости требам, кроз тмину идем,
ти ћеш ми помоћи.
Из срца мога, из душе моје
захвалност прими сада,
Уз молитву ову,
уз пламен свеће у мени живи нада.
Биљана Кнежић VIII/2 ОШ „Васа Пелагић“ Котеж Београд
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ
Запеваше анђели и птице
два сунца, прошло и будуће
дочекаше свануће
дугом изнад круне спојени.
Као стабло или стена
На њега чека престо,
Владарски венац на глави
Сија као дијамант прави.
Пурпурни пољски цвет
Бисером посут
Отвори Србима врата
Да обасја оца и брата.
Јефимија Коцић 6/2 ОШ „Стефан Нермања“ Ниш
ЗОВЕМО ТЕ
Где си сада, мудри Свети Саво
па да видиш шта се збива с нама?
Зовемо те, најмудрија главо,
српске душе захватила тама.
Пробали су бомбом да нас руше
ал’ када није сломио нас рат,
сад хоће да искваре нам душе,
да прекршимо завет теби дат.
Уче нас да ми смо за све криви,
да стидимо се што смо српског рода,
да не треба ни да будемо живи,
да не чувамо веру свог народа.
Где си сада у данима мучним?
Гледам са страхом свет око себе.
Хтео бих много тога да учиним,
ал’ шта могу учинити без тебе?
Дарко Миленковић VIII-2 О. Ш. „Стефан Немања“ Ниш
СBETOJ АНАСТАСИЈИ
О Теби не знам много,
ал једно ми је јасно –
Ти нам заметну лозу
што даде грожђе красно.
У оно време давно,
пуно свеколиког мрака,
кад српско небо беше
препуно тмурних облака
Обасјала си срећом
народ и мужа Жупана
породом који даде
драга Кнегињо, Ана.
Била си храбра жена
и много добра мајка,
мада ти живот није
увек био ко бајка.
Најмлађе чедо Твоје
свети човек постаде,
Ти, мајко Анастасија,
уз њега вечно остаде.
И сад, са оног света,
будно на Србе пази,
чувај нас, светице,
да нас зло не прегази.
Ана Брајковић 1З година
Ужице Краља Петра I 37
ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА
Љубав, слатко пиће,
опија нам биће,
брише све разлике,
промени навике.
Јелена Анжујска,
принцеза француска,
за Уроша пошла,
у Србију дошла.
Изродила пород,
просветила народ,
цркве је градила –
много урадила.
У Градац манастиру
почива у миру,
све док Срби трају
сећања остају.
Ана Брајковић, 13 година, Ужице
СВЕТИ САВА
У срцу и души
једно име спава,
велико и вечно,
име – Свети Сава.
Наш учитељ велики
сваком сину свом,
кроз векове кити
православни дом.
Тиха молитва спаса
Хиландар наш краси.
Свети Сава га сагради,
душу своју спаси.
Ранка Пандуровић, VII/3 ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова
СВЕТИ САВА
Он просветли српску децу
Пун љубави срца чиста
Пође чак до Хиландара
да у миру нађе Христа
У Трнову, Милешеви…
А сад с Христом умна глава
У зидању слоге, мира
Син Немањин, монах Сава.
Градио је Растко цркве
Расаднике српске, свете
Чувао нас од несреће
Уздигао до просвете.
Духовни је отац српства
И поглавар православља
Прах му посут по Врачару
Огањ вере, вечног здравља.
Светог Саву знају цврчци
Кошуте и препелице
Дрво, камен па и траве
Спомињу га испоснице.
Водица се драга свети
И славски се колач реже
Српске школе Саву славе
И братска нас љубав веже.
Марија Павловић, 15 год. Краљево
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ
Запеваше анђели и птице,
два сунца: прошло и будуће
дочекаше свануће
дугом изнад круне спојени.
Као стабло или стена,
на њега чека престо,
владарски венац на глави
сија ко дијамант прави.
Пурпурни пољски цвет
бисером посут отвори
Србима врата
да обасја оца и брата.
Јефимија Коцић, VI/2,
ОШ „Стефан Немања“, Ниш
СВЕТИ САВА
Био си чудна птица
помало мирна
помало селица
успомена која не бледи
сећање које не нестаје
љубав која не престаје
лоза која за себе веже.
твоје срце ишло је
путевима без порока
без времена и без рока.
Наталија Коцић, IV/5,
ОШ „Стефан Немања“, Ниш
КАКО ПОСТА СВЕТИ САВА
На манастирска закуца врата,
док је још Растко био, а кроз сузе
монах га је у манастир пустио.
Њега не занимаше моћ ни слава
од њега поста Просветитељ Сава.
Свуда је стигао да шири веру,
У сваком граду, у сваком селу.
Једнога дана отац му дође,
Замоли сина да за њим пође.
Савиним стопама веру да шири,
Да Божјим чудима свако се диви.
Вања Дугић ОШ „Перица Ивановић“
Сараново
СВЕТИ САВА
Спалише ти њему Турци кости,
Боже драги Ти њима опрости.
Не спалише ни веру ни име
Па се Срби сада диче тиме
Прође доста година од тада
Оста вера, а оста и нада.
Срби браћо, срећна вам слава
Виче с неба наш учитељ Сава.
Матија Милошевић,
Рача Крагујевачка
ИСПРЕД ЛИКА СВЕТОГ САВЕ
Стојим пред тобом, иконо света
и мислим, да л’ душа си ил’ тело.
Једно и друго, одговор слутим,
кад сам ти уснама дотакла чело.
Твој лик ми веру даје
да умрети није срамота,
јер дело твоје, што нам остаје,
има хиљаду хиљада живота.
Још давно, када пастир беше
и уморан иђаше кроз наш крај,
ни слутио сигурно ниси
да ћеш са анђелима красити рај.
Далеко од куће и родног села,
у скровитости манастира,
твоја душа од живота ништа није хтела
сем молитве и мира.
Помирио си браћу своју
због престола што се завадише,
спаситељ и просветитељ српскога рода,
ти си душа што земљом ходаше.
Писменост и знање давао си нама
тајне црквених списа преводећи,
својим си радом постао први,
љубављу увек највећи.
Дођоше поново времена тешка
ал све што је Србину мука
искушења тегобна, нова,
нека победи твоја рука.
Зато те молим, мудра главо,
да љубав улијеш у срца свих нас
како би смо наставили право
нек рука твоја буде наш спас.
Александра Богдановић VIII/4
ОШ „Раде Кончар“ Земун
СВЕТИ САВА
Погледајте, децо
Ону икону стару,
Ено је, виси
Горе на дувару.
То је наша икона
Светитеља Саве
Кога Срби
Благодарно славе.
Он подиже цркве
Где се српски моли
И удари темељ
Српској школи.
Марко Челар III/3
ОШ „Јован Грчић Миленко“ Беочин
КРОЗ ВЕКОВЕ СВЕТЛИ СВИМА
У времену давном беше
Једна лоза нашег рода,
Многима је она знана
Понос је српскога народа.
Куд год кренеш мили друже,
Овом земљом светог бића,
Сви ће рећи и дан данас:
То је земља Немањића.
Да су они наши Оци
Многа дела то говоре,
Трудили се и желели
Доста тога да нам створе.
Али ипак један од њих
Већи део срца узе,
Њему химну ми певамо
И пустимо некад сузе.
Тада нама у мислима
Историја страшна сине,
Сиромаштво земље ове
Не би могло да нам мине.
Да нам Сава не изгради
Многе школе и храмове
Да нас писму не научи
Још би снили пусте снове.
Зато име то светлеће
Докле год је српског рода
Небо плаво и бескрајно
Биће очи тог народа.
Александра Ђорђевић VI/2
ОШ „Васа Пелагић“ Котеж, Београд
СВЕТИ САВА
Српско му срце, ко буктиња гори
Да Србе к Богу приведе.
Монашки, часно,
благословио је Србију.
Уз благослов Божји
Брата је крунисао.
Архиепископ постао,
Србе Богу довео и мисију завршио.
Лука Ковач IV р.
ОШ „Ј. Ј. Змај“ Суботица
КРАЉ ДРАГУТИН
Пуно изненађења
У животу нас чека
Док нам дани протичу
Као ћудљива река.
Планираш ли будућност,
По цену туђе среће,
Можеш бити сигуран
План ти успети неће.
Драгутин жељан власти
Одузе оцу престо
Али Божјом вољом
Брату препусти место.
Тешка повреда ноге
Опомена му беше
Да Бог децу кажњава
Кад родитељу згреше.
Са годинама мудрост
Треба да буде већа,
Кад погрешиш, покај се –
У опросту је срећа.
КРАЉ МИЛУТИН
Да ли нам је судбина
Именом одређена
Ил је животна стаза
Вољом Бога вођена?
Кад ти Усуд подари
Памет, храброст и срећу
Мораш знати да не смеш
Сам чинити несрећу.
Могао си да владаш
Четрдесет пет година
И без тога покушаја
Да ослепиш свог сина.
Симонидине сузе
Што је за старог дају
Сви твоји манастири,
Не могу да окају.
Сејао си само страх,
Из њега љубав не ниче,
Ипак, ти си Свети краљ
Којим се Срби диче.
Ана Брајковић, 13. година
Ужице
ЈЕЛЕНА, ИЗДАНАК НЕМАЊИЋА
Јелена је била кћерка Стефана Немањи ћа Дечанског и Марије Палеолог. Рођена je око 1326. г. и одгајана у побожном духу, по правилима српског двора. Брат Душан ју је удао за Младена Шубића Трећег, господара Омиша, Клиса и Скрадина. То је било у октобру 1347. – годину дана после Душановог крунисања за цара. Удајом своје сестре, Душан је добио потребну заштиту са запада.
Даљи догађаји су били веома свирепи за Јелену. Само што је заволела свог Младена и привикла се на нову средину, куга је узела живот њеног мужа. Јелена је тада била трудна и убрзо после смрти мужа родила је сина Младена Четвртог. Гајила је сина и трпела разне претње од Млетака, Угара и хрватске властеле.
У свему овом, имала је заштиту брата Душана. Сви су схватили да са престолом њеног сина нема играња. Јелена је од Душана тражила помоћ, да сазида манастир, какав тај крај никада није имао. И стварно, ту испод камените Динаре, Јелена је одредила место за православни храм, манастир Крку. Поред манастира сазидана је и школа, а неколико векова касније и Богословија. Јелена је хтела да у Крки подигне и болницу и учионицу, дом молитве. Манастир Крка је био и остао браник православља, српске душе и обичаја.
Смрт њеног брата Душана (20.12.1355.) и тешка ситуација убрзале су Јеленину предају градова Угарима. У Грачаници и Дечанима, на фрескама Лозе Немањића, приказан је лик Јелене Шубић, кћерке Стефана Дечанског и вољене сестре Душанове.
Манастир Крка је траг душе једне мале жене, која је желела да трајно сачува веру и име своје породице и народа којем припада.
Небојша Раде Секуловић, 10 година Школа веронауке, Бежанија, Београд
ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА
Света, мудра, бистра глава
Француска принцеза права.
Муж јој беше Стефан Урош Први
синови Драгутин и млађи Милутин.
Живот јој беше леп и благ
У срцу јој није био враг.
Живот је скончала
Наша краљица
Анжујска Јелена
Душа наша.
Ана Манасијевић, 4/2
ОШ „Васа Пелагић„Котеж, Београд
КОРЕНЕ СВОЈЕ ТРАЖИМ
Приближавамо се једном свету
Који ће бити гори од свих досадашњих
Удаљавамо се од стварности
Корачамо ка будућности
Која никада неће бити наша.
Живим у сломљеној држави
Где су човеку нестале сузе.
Лежим спокојно у трави.
Ништа не радим
Размишљам и живим
Гледам своју звезду на небу
Протежем се, помиришем дан
И ћутим. Чекам јато птица изнад
светлуцавог Скадарског језера.
Тражим чамац твој у слободној луци.
Волела бих да кажем: волим.
Волела бих да неко
Засади јорговане само мени
Као Урош – Јелени.
Корене своје тражим,
Јер судбина Србије је тужна,
У историји никада није била сложна
Али је и у ропству гледала далеко.
Рађала је краљеве који су слушали срца.
Да учине лепшом душу народа:
Стефана, Уроша, Милутина, Драгутина,
Стефана, Душана…
Били су то краљеви и цареви српски
Славни, нејаки и силни!
РАДУЈ СЕ УРОШЕ
Радуј се Уроше!
Радуј се главо српска
Радуј се цвете племенитог рода
Радуј се дрво краснога плода
Радуј се круно српских пропланака
Радуј се лозо неувелог изданка.
Јефимија Коцић 6/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш
ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА
Српску круну понесе на глави
у срцу јој небо, звезда јој на челу.
Јелена се јави да да душу телу
да српске школе зида
да сиромашне кћери белом везу учи,
без и мало стида описмени
и учини дела велика и славна.
Српској деци душу даде,
Женску школу, прву на Балкану,
Немањићи граде.
УРОШ ПРВИ
Урош и Јелена и
Два цвета малена.
Распевани деда и тата
И Драгутин доби брата.
Драгутин расте и цвета
Милутина сада шета.
Племенитог је рода
Само још да научи да хода.
Лелуја се ко жито,
Хода валовито.
Прођоше године, дани,
Свргнут је Урош Први,
Златна круна на челу
Драгутин у краљевском оделу.
Анастасија Коцић 2/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш
ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА
Мало се пише,
мало се зна,
да историја српска
и жена има.
Дале су срце
душу и тело,
бориле се речју
вешто и смело.
Краљица Јелена
девојке учила
много је радила,
много се намучила.
Манастир Градац
она је изградила
и много тога још урадила.
Задужбину пазимо
много јој хвала
за све што нам је дала.
Ивана Ђорђевић VIII/2
ОШ „Васа Пелагић“ Котеж Београд
ДЕЛА ЈЕЛЕНЕ АНЖУЈСКЕ
Дела Јелене Анжујске
Понос су целе Француске.
За Уроша се удала
Краљица српска постала.
Два сина је родила
Са њима народ створила.
Мајка српска постала
У народном сећању остала.
Манастире градила
За српску државу радила.
Вања Дугић, IV разред
ОШ „Перица Ивановић“ Село Сараново, Ђурђево
ДОЛАЗИ
Долази на распеваним уснама јутра,
на раздраганим крилима зоре,
у златном кавезу царства.
Он долази из ЛОЗЕ НЕМАЊИЋА
носећи на плећима огромно бреме.
Распевану птицу у класју жита,
росу дана која на сунцу
не заблиста.
Јефимија Коцић VI/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш
ПОСЛЕДЊА ЗВЕЗДА
Цвет Немањића
расте у дану без сјаја,
српске редове уз себе збија,
велможе српске наду
разорише до бескраја.
Његов мирис престаде да опија.
Нико не чу бол цвета,
бол без гласа,
као у сну назире
залазак света
поглед му без сјаја,
пут му је без краја
и бол с тугом он спаја,
Полако паде његова звезда.
Јефимија Коцић VI/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш
СЛОВО СВЕТОМ САВИ
Свети Саво Српски,
спаси свет самоук,
самртнике, самотнике
саслушај.
Стрпљиво сагледај
сагнуте саговорнике,
сабери сабраћу,
самилост спомени.
Свадљива сабраћа
сазидаше смутњу.
Сотону сатерај са слика,
светлост, свитање
свесрдно слиј слепима.
Свемилостиви Саво,
снивамо снове самотворне.
Соколи снуждене,
себичне сагуби, самопрезир сатри,
смех сложнима саткај.
Спомени сужње,
сачекај свануће,
саздај сазвучје сапутника,
свемоћ свемудрих
скрушеним Србима скраси.
Склони среброљупце,
саможиве стишај,
сурове страсти смири,
стазама сеј срећу.
Caocehaj саспи саможивима,
сабљом својом сасеци самовољу,
сагнај сујету,
слави слободу.
Снежне сметове склони
са стаза суседа
самоћом сломљених.
Свевишњи сине Српски,
свемогући Светитељу
спаси срца слугу својих,
спасењем саздај судњи сат.
Кристина Јоцковић, III/1
Саобраћајно-техничка школа, Земун
ДУШАН СИЛНИ
Свака српска реч може
два значења да има,
све зависи шта желиш
да искажеш њима.
Јак атрибут, СИЛНИ,
крај Твог имена стоји,
кажу, био си владар
ког се читав свет боји.
Величином свога царства
историју нашу дичиш.
Ти, Царе, у том добу
на ферњер у тами личиш.
Ипак, Ти беше само човек
са пуно мана и врлина;
подиже руку на оца…
Ничему не научи сина…
На пут без повратка
отишао си рано,
шта се после Тебе збило –
још и данас осећамо.
Комадају нашу Земљу,
већ до самог срца стигли…
Прети некрст да уништи
све што су Немањићи дигли.
Ана Брајковић, 13 година
Ужице
ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ЦАРА УРОША
Свети цар Урош, последњи изданак Светородне лозе Немањића, син је великог српског цара Душана Силног. Пренос његових моштију из Београда у манастир Јазак догодио се 2001. године, када сам ја имао пет година. Мошти су проношене кроз Сремске Карловце, Нови Сад, Петроварадин, Ириг, Раваницу, Врдник и коначно до манастира Јазак. На том путу хиљаде људи су дочекивале свете мошти цара Уроша и целивале ћивот. Када су мошти проношене кроз Ириг, сећам се да је била велика гужва. Било је много свештеника и монаха. Деца су носила икону Светог цара Уроша и рипиде.
Ипак, тада ми није било јасно шта се уствари догађа. Тек после три-четири године, о том догађају сам читао у књигама и часописима. У манастиру Јазак мошти је дочекао Патријарх Српски Господин Павле и чланови породице Карађорђевић. Владика сремски господин Василије се у беседи обратио и игуманаји манастира Јазак, мати Параскеви, речима:“ Драга и поштована игуманијо. Ево дана који испуни Господ, а који си ти са својим сестринством измолила.“
Нови ћивот је право ремек-дело, као мала Нојева барка, спасоносна барка, из које је наш далеки предак после четрдесетодневног боравка у лађи, угледао безводно копно.
Читао сам да су на изради ћивота многи људи радили. Саркофаг је рађен у варошици Драгиње, удаљеној око четири километра од манастира Каона, и дело је богомољца, дрводеље Радета Павловића. Орнаменти са Урошевим грбом, двоглавим орлом са укрштеним мачевима, копије су барокних украса на иконостасу и Урошевом трону у манастиру Јазак, а радио их је Љубан Марић из Богатића. Ћивот је спуштен на трон. Ту, под стаклом, леже мошти Светог цара Уроша.
У манастиру Јазак, сам од монахиње добио молитву Светом цару Урошу, коју често читам. Она ми помаже да успевам у свакојаким стварима. И ове године, као и претходне две, добио сам прву награду, на такмичењу из математике у Војводини. Сигуран сам да ми је у томе помогла и молитва Светом цару Урошу.
Илија Суботић, Ириг
ЦАР УРОШ
Ратничке вештине ниси имао
Ал си сироте радо к себи примао.
Није важно бити велики и славни,
Важно је знати да је Бог главни.
Земаљско царство не траје увек
Ал Небеско постоји заувек.
Иако велики владар ниси био,
Српски се народ тобом дичио.
Ниси имао потомке своје
Ни владара из породице твоје.
Важно је са свет јеси ти,
И да се тобом поносимо ми.
У мојим мислима поносно стојиш
У нашим срцима заувек постојиш.
Ивана Чупић VI/1 Крњево
СВЕТОРОДНА ЛОЗА НЕМАЊИЋА
Веру нашу основали
И Хиландар саградили
Улепшали домовину
Проширили историју
Учили нас много чему.
Сигурно сте чули приче
За владаре Немањиће
О њиховом дивном двору
Саграђеном у спокоју
Ана, мајко Растка сина
Погледај нас, благослови,
Мотри на нас са висина
Чувај поток нек жубори.
Сви их славе, сви се моле,
За Немању, Растка, Ану,
И остале светитеље
Било ноћу, било дању.
Николина Секулић 4/3
ОШ „Раде Драинац“, Борча
СТЕФАН ДЕЧАНСКИ
Имати злог оца
И још горег сина,
Проклетство је људско
Знано од давнина.
Кунемо свирепост
Страних освајача,
А патња од свога
Буде много јача.
Ал, кога Бог чува,
Од људског зла пази,
Тог душманин неће
Лако да порази.
Стефан вид сачува,
До престола стиже,
Највиши манастир
У земљи подиже.
Можда се то Богу
Много не допаде,
Да Стефана чува
Одједном престаде.
„НЕМОЈ, ПА СЕ НЕ БОЈ“
није увек тачно,
како Стефан умре –
остало је мрачно.
Ана Брајковић, 13 год
Ужице
СЛОВО СВЕТОМ САВИ
Свети Саво Српски,
спаси свет самоук,
самртнике, самотнике
саслушај.
Стрпљиво сагледај
сагнуте саговорнике,
сабери сабраћу,
самилост спомени.
Свадљива сабраћа
сазидаше смутњу.
Сотону сатерај са слика,
светлост, свитање
свесрдно слиј слепима.
Свемилостиви Саво,
снивамо снове самотворне.
Соколи снуждене,
себичне сагуби,
самопрезир сатри,
смех сложнима саткај.
Спомени сужње,
сачекај свануће,
саздај сазвучје сапутника,
свемоћ свемудрих
скрушеним Србима скраси.
Склони среброљупце,
саможиве стишај,
сурове страсти смири,
стазама сеј срећу.
Caocehaj саспи саможивима,
сабљом својом сасеци
самовољу,
сагнај сујету,
слави слободу.
Снежне сметове склони
са стаза суседа
самоћом сломљених.
Свевишњи сине Српски,
свемогући Светитељу
спаси срца слугу својих,
спасењем саздај судњи сат.
Кристина Јоцковић, III/1
Саобраћајно-техничка школа, Земун
Каталог изложбе
СВЕТОРОДНА ЛОЗА НЕМАЊИЋА
Изложба дечјих радова са истоименог конкурса који је организовао Православни дечји часопис
„Светосавско звонце“
14. – 20. децембар 2005. године Манакова кућа, ул. Гаврила Принципа бр. 5, Београд
Аутор каталога и изложбе
Радмила Мишев, главни и одговорни уредник „Светосавског звонца“
Издавач
Информативно издавачка установа Српске Православне Цркве Српска Патријаршија, Краља Петра Првог 5, 11000 Београд
За издавача
Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије
Редакција
Др Слободан Милеуснић
Историчари уметности из Музеја СПЦ:
Мирослав Илић
Радмила Петронијевић
Биљана Цинцар-Костић
Јеромонах мр Иринеј Добријевић
Горан Јанићијевић, академски сликар
Душан Стокановић
Секретар редакције
Анђелка Пушоња
Поставка изложбе
Горан Јанићијевић
Маркетинг
Димитрије Стикић
Информативно издавачка установа Српске Православне Цркве се најлепше захваљује Етнографском музеју из Београда,
без чије помоћи, односно, уступања без накнаде простора Манакове куће, одржавање ове изложбе не би било могуће. Посебну захвалност дугујемо директору Етнографског музеја господину Велибору Стојаковићу и господину Мирославу Тасићу, секретару Етнографског музеја.
Штампање каталога омогућили су:
Министарство трговине, туризма и услуга Републике Србије
и
Перпер International restorant
који је овим показао да не храни само тело него и душу
СТЕФАНУ НЕМАЊИ

Хоће ли неко успети да спречи
ову страшну претећу олују?
Неке непознате стране речи
све се више и више чују.

Чује ли још неко старе мисли твоје
да чувамо језик к’о највеће благо?
Можемо изгубити душу земље своје.
Можемо изгубити све што нам је драго.

Хоће ли неко бити тако мудар
да настави даље твојим трагом,
да спречи разних злочинаца удар,
да туђин застане пред нашим прагом?

То је пут што би сваки човек
у времену овом требао да следи,
јер мудрост и вера вреднују се довек.
Ко иде тим путем, он заиста вреди.

Душан Миленковић, VII 5
ОШ „Стефан Немања“ Ниш

СВЕТА МАЈКА АНАСТАСИЈА

Давно беше једна мајка
што нам роди дете славно,
а то дете беше Сава,
и прослави име православно.

Она нам је са Немањом
на свет дете то донела,
слава му се уз Божју помоћ
свуд до неба узнела.

Не беше јој баш све лако
морало је бити тако
и тако је завршила
и у Рају заблистала.

Александар Ковачевић, IV разред
ОШ „Карађорђе“ Сипић
СВЕТО ДРВО

Корен је Немања Стефан
Анастасија његово стабло
Гране су три српска сина
Растко Вукан и Стефан.

АНА

Један нови живот рече:
„Добар дан свете“!
Био је то плач,
Плач који значи дете.
Подари нам синове славне
Српске владаре и кћери бајне.
Анастасија Коцић 2/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш
НАША АНА

Живела је доста давно
Изродила много деце,
Мазила их и пазила
Волела их као свеце.
Њено име беше Ана
Византијског цара кћер.
Она српству даде руку
Да народу блажи муку.
Драгог Бога волела је,
И стопама сина пошла,
Манастир јој поста кућа:
„Драга мајко, добро дошла!“
Студенице вечна кућо
Чувај мошти наше Ане
Оне никад неће бити
Остављене нити саме.
Александра Ђорђевић
ОШ „Васа Пелагић“ Котеж, Београд

СВЕТИ САВА

Родио се једног дана,
мајка му је била Ана,
мио дечак звани Растко,
стидљив, бистар и без мана.
Ако досад нисте знали
рећи ћу вам ево сада:
он је био наша срећа
наша радост, наша нада.
Своје срце српству даде
да научи многе људе,
волели га поштовали,
нису хтели да га куде.
Тако прође његов живот,
обавеза увек доста,
ал га народ и сад воли
успомена на њег оста.
Како наста славно здање
на далекој Светој Гори?
Хиландар му јесте име
одакле нам светост збори.
Ој, Србијо, земљо наша
поноси се родом својим
ти нам даде праву славу
нашег оца Светог Саву.
Ивана Ђорђевић VIII/2 Котеж, Београд

МОЈА МОЛИТВА СВЕТОМ САВИ

Молим се теби, Светитељу часни,
Овога часа у тихој ноћи,
Лаком ми руком помилуј душу
И мојој жељи у помоћ дођи.
Треба ми снага велика, силна,
Већа од црне тмине што пада,
А твоја помоћ нек само буде
у моме срцу велика нада.
Свакога јутра док сунце се рађа,
Вечери сваке кад сутон пада,
Ехо у души, јецај се чује
Теби се молим, добру се надам.
О Боже Оче и Свети Саво
слушај мој глас и вапај
Молим се теби за миле моје,
за мога тату и брата.
Сузне су очи мојега брата,
тешка га болест прати
Помоћ му треба светости твоје
и ти то мораш знати.
А, тата опет, тамо, у туђини,
сам без рода свога
Чувај га мили Светитељу,
верујем у Тебе и Бога.
Вера је моја велика, чврста,
молим се ове ноћи
Светлости требам, кроз тмину идем,
ти ћеш ми помоћи.
Из срца мога, из душе моје
захвалност прими сада,
Уз молитву ову,
уз пламен свеће у мени живи нада.
Биљана Кнежић VIII/2 ОШ „Васа Пелагић“ Котеж Београд

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ

Запеваше анђели и птице
два сунца, прошло и будуће
дочекаше свануће
дугом изнад круне спојени.
Као стабло или стена
На њега чека престо,
Владарски венац на глави
Сија као дијамант прави.
Пурпурни пољски цвет
Бисером посут
Отвори Србима врата
Да обасја оца и брата.
Јефимија Коцић 6/2 ОШ „Стефан Нермања“ Ниш

ЗОВЕМО ТЕ

Где си сада, мудри Свети Саво
па да видиш шта се збива с нама?
Зовемо те, најмудрија главо,
српске душе захватила тама.
Пробали су бомбом да нас руше
ал’ када није сломио нас рат,
сад хоће да искваре нам душе,
да прекршимо завет теби дат.
Уче нас да ми смо за све криви,
да стидимо се што смо српског рода,
да не треба ни да будемо живи,
да не чувамо веру свог народа.
Где си сада у данима мучним?
Гледам са страхом свет око себе.
Хтео бих много тога да учиним,
ал’ шта могу учинити без тебе?
Дарко Миленковић VIII-2 О. Ш. „Стефан Немања“ Ниш

СBETOJ АНАСТАСИЈИ

О Теби не знам много,
ал једно ми је јасно –
Ти нам заметну лозу
што даде грожђе красно.
У оно време давно,
пуно свеколиког мрака,
кад српско небо беше
препуно тмурних облака
Обасјала си срећом
народ и мужа Жупана
породом који даде
драга Кнегињо, Ана.
Била си храбра жена
и много добра мајка,
мада ти живот није
увек био ко бајка.
Најмлађе чедо Твоје
свети човек постаде,
Ти, мајко Анастасија,
уз њега вечно остаде.
И сад, са оног света,
будно на Србе пази,
чувај нас, светице,
да нас зло не прегази.
Ана Брајковић 1З година
Ужице Краља Петра I 37

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА

Љубав, слатко пиће,
опија нам биће,
брише све разлике,
промени навике.
Јелена Анжујска,
принцеза француска,
за Уроша пошла,
у Србију дошла.
Изродила пород,
просветила народ,
цркве је градила –
много урадила.
У Градац манастиру
почива у миру,
све док Срби трају
сећања остају.
Ана Брајковић, 13 година, Ужице

СВЕТИ САВА

У срцу и души
једно име спава,
велико и вечно,
име – Свети Сава.
Наш учитељ велики
сваком сину свом,
кроз векове кити
православни дом.
Тиха молитва спаса
Хиландар наш краси.
Свети Сава га сагради,
душу своју спаси.
Ранка Пандуровић, VII/3 ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ Стара Пазова

СВЕТИ САВА

Он просветли српску децу
Пун љубави срца чиста
Пође чак до Хиландара
да у миру нађе Христа
У Трнову, Милешеви…
А сад с Христом умна глава
У зидању слоге, мира
Син Немањин, монах Сава.
Градио је Растко цркве
Расаднике српске, свете
Чувао нас од несреће
Уздигао до просвете.
Духовни је отац српства
И поглавар православља
Прах му посут по Врачару
Огањ вере, вечног здравља.
Светог Саву знају цврчци
Кошуте и препелице
Дрво, камен па и траве
Спомињу га испоснице.
Водица се драга свети
И славски се колач реже
Српске школе Саву славе
И братска нас љубав веже.
Марија Павловић, 15 год. Краљево

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ

Запеваше анђели и птице,
два сунца: прошло и будуће
дочекаше свануће
дугом изнад круне спојени.
Као стабло или стена,
на њега чека престо,
владарски венац на глави
сија ко дијамант прави.
Пурпурни пољски цвет
бисером посут отвори
Србима врата
да обасја оца и брата.
Јефимија Коцић, VI/2,
ОШ „Стефан Немања“, Ниш

СВЕТИ САВА

Био си чудна птица
помало мирна
помало селица
успомена која не бледи
сећање које не нестаје
љубав која не престаје
лоза која за себе веже.
твоје срце ишло је
путевима без порока
без времена и без рока.
Наталија Коцић, IV/5,
ОШ „Стефан Немања“, Ниш

КАКО ПОСТА СВЕТИ САВА

На манастирска закуца врата,
док је још Растко био, а кроз сузе
монах га је у манастир пустио.
Њега не занимаше моћ ни слава
од њега поста Просветитељ Сава.
Свуда је стигао да шири веру,
У сваком граду, у сваком селу.
Једнога дана отац му дође,
Замоли сина да за њим пође.
Савиним стопама веру да шири,
Да Божјим чудима свако се диви.
Вања Дугић ОШ „Перица Ивановић“
Сараново

СВЕТИ САВА

Спалише ти њему Турци кости,
Боже драги Ти њима опрости.
Не спалише ни веру ни име
Па се Срби сада диче тиме
Прође доста година од тада
Оста вера, а оста и нада.
Срби браћо, срећна вам слава
Виче с неба наш учитељ Сава.
Матија Милошевић,
Рача Крагујевачка
ИСПРЕД ЛИКА СВЕТОГ САВЕ

Стојим пред тобом, иконо света
и мислим, да л’ душа си ил’ тело.
Једно и друго, одговор слутим,
кад сам ти уснама дотакла чело.
Твој лик ми веру даје
да умрети није срамота,
јер дело твоје, што нам остаје,
има хиљаду хиљада живота.
Још давно, када пастир беше
и уморан иђаше кроз наш крај,
ни слутио сигурно ниси
да ћеш са анђелима красити рај.
Далеко од куће и родног села,
у скровитости манастира,
твоја душа од живота ништа није хтела
сем молитве и мира.
Помирио си браћу своју
због престола што се завадише,
спаситељ и просветитељ српскога рода,
ти си душа што земљом ходаше.
Писменост и знање давао си нама
тајне црквених списа преводећи,
својим си радом постао први,
љубављу увек највећи.
Дођоше поново времена тешка
ал све што је Србину мука
искушења тегобна, нова,
нека победи твоја рука.
Зато те молим, мудра главо,
да љубав улијеш у срца свих нас
како би смо наставили право
нек рука твоја буде наш спас.
Александра Богдановић VIII/4
ОШ „Раде Кончар“ Земун

СВЕТИ САВА

Погледајте, децо
Ону икону стару,
Ено је, виси
Горе на дувару.
То је наша икона
Светитеља Саве
Кога Срби
Благодарно славе.
Он подиже цркве
Где се српски моли
И удари темељ
Српској школи.
Марко Челар III/3
ОШ „Јован Грчић Миленко“ Беочин

КРОЗ ВЕКОВЕ СВЕТЛИ СВИМА

У времену давном беше
Једна лоза нашег рода,
Многима је она знана
Понос је српскога народа.
Куд год кренеш мили друже,
Овом земљом светог бића,
Сви ће рећи и дан данас:
То је земља Немањића.
Да су они наши Оци
Многа дела то говоре,
Трудили се и желели
Доста тога да нам створе.
Али ипак један од њих
Већи део срца узе,
Њему химну ми певамо
И пустимо некад сузе.
Тада нама у мислима
Историја страшна сине,
Сиромаштво земље ове
Не би могло да нам мине.
Да нам Сава не изгради
Многе школе и храмове
Да нас писму не научи
Још би снили пусте снове.
Зато име то светлеће
Докле год је српског рода
Небо плаво и бескрајно
Биће очи тог народа.
Александра Ђорђевић VI/2
ОШ „Васа Пелагић“ Котеж, Београд

СВЕТИ САВА

Српско му срце, ко буктиња гори
Да Србе к Богу приведе.
Монашки, часно,
благословио је Србију.
Уз благослов Божји
Брата је крунисао.
Архиепископ постао,
Србе Богу довео и мисију завршио.
Лука Ковач IV р.
ОШ „Ј. Ј. Змај“ Суботица

КРАЉ ДРАГУТИН

Пуно изненађења
У животу нас чека
Док нам дани протичу
Као ћудљива река.
Планираш ли будућност,
По цену туђе среће,
Можеш бити сигуран
План ти успети неће.
Драгутин жељан власти
Одузе оцу престо
Али Божјом вољом
Брату препусти место.
Тешка повреда ноге
Опомена му беше
Да Бог децу кажњава
Кад родитељу згреше.
Са годинама мудрост
Треба да буде већа,
Кад погрешиш, покај се –
У опросту је срећа.

КРАЉ МИЛУТИН

Да ли нам је судбина
Именом одређена
Ил је животна стаза
Вољом Бога вођена?
Кад ти Усуд подари
Памет, храброст и срећу
Мораш знати да не смеш
Сам чинити несрећу.
Могао си да владаш
Четрдесет пет година
И без тога покушаја
Да ослепиш свог сина.
Симонидине сузе
Што је за старог дају
Сви твоји манастири,
Не могу да окају.
Сејао си само страх,
Из њега љубав не ниче,
Ипак, ти си Свети краљ
Којим се Срби диче.
Ана Брајковић, 13. година
Ужице

ЈЕЛЕНА, ИЗДАНАК НЕМАЊИЋА

Јелена је била кћерка Стефана Немањића Дечанског и Марије Палеолог. Рођена je око 1326. г. и одгајана у побожном духу, по правилима српског двора. Брат Душан ју је удао за Младена Шубића Трећег, господара Омиша, Клиса и Скрадина. То је било у октобру 1347. – годину дана после Душановог крунисања за цара. Удајом своје сестре, Душан је добио потребну заштиту са запада.
Даљи догађаји су били веома свирепи за Јелену. Само што је заволела свог Младена и привикла се на нову средину, куга је узела живот њеног мужа. Јелена је тада била трудна и убрзо после смрти мужа родила је сина Младена Четвртог. Гајила је сина и трпела разне претње од Млетака, Угара и хрватске властеле.
У свему овом, имала је заштиту брата Душана. Сви су схватили да са престолом њеног сина нема играња. Јелена је од Душана тражила помоћ, да сазида манастир, какав тај крај никада није имао. И стварно, ту испод камените Динаре, Јелена је одредила место за православни храм, манастир Крку. Поред манастира сазидана је и школа, а неколико векова касније и Богословија. Јелена је хтела да у Крки подигне и болницу и учионицу, дом молитве. Манастир Крка је био и остао браник православља, српске душе и обичаја.
Смрт њеног брата Душана (20.12.1355.) и тешка ситуација убрзале су Јеленину предају градова Угарима. У Грачаници и Дечанима, на фрескама Лозе Немањића, приказан је лик Јелене Шубић, кћерке Стефана Дечанског и вољене сестре Душанове.
Манастир Крка је траг душе једне мале жене, која је желела да трајно сачува веру и име своје породице и народа којем припада.
Небојша Раде Секуловић, 10 година Школа веронауке, Бежанија, Београд

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА

Света, мудра, бистра глава
Француска принцеза права.
Муж јој беше Стефан Урош Први
синови Драгутин и млађи Милутин.
Живот јој беше леп и благ
У срцу јој није био враг.
Живот је скончала
Наша краљица
Анжујска Јелена
Душа наша.
Ана Манасијевић, 4/2
ОШ „Васа Пелагић„Котеж, Београд

КОРЕНЕ СВОЈЕ ТРАЖИМ

Приближавамо се једном свету
Који ће бити гори од свих досадашњих
Удаљавамо се од стварности
Корачамо ка будућности
Која никада неће бити наша.
Живим у сломљеној држави
Где су човеку нестале сузе.
Лежим спокојно у трави.
Ништа не радим
Размишљам и живим
Гледам своју звезду на небу
Протежем се, помиришем дан
И ћутим. Чекам јато птица изнад
светлуцавог Скадарског језера.
Тражим чамац твој у слободној луци.
Волела бих да кажем: волим.
Волела бих да неко
Засади јорговане само мени
Као Урош – Јелени.
Корене своје тражим,
Јер судбина Србије је тужна,
У историји никада није била сложна
Али је и у ропству гледала далеко.
Рађала је краљеве који су слушали срца.
Да учине лепшом душу народа:
Стефана, Уроша, Милутина, Драгутина,
Стефана, Душана…
Били су то краљеви и цареви српски
Славни, нејаки и силни!

РАДУЈ СЕ УРОШЕ

Радуј се Уроше!
Радуј се главо српска
Радуј се цвете племенитог рода
Радуј се дрво краснога плода
Радуј се круно српских пропланака
Радуј се лозо неувелог изданка.
Јефимија Коцић 6/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА

Српску круну понесе на глави
у срцу јој небо, звезда јој на челу.
Јелена се јави да да душу телу
да српске школе зида
да сиромашне кћери белом везу учи,
без и мало стида описмени
и учини дела велика и славна.
Српској деци душу даде,
Женску школу, прву на Балкану,
Немањићи граде.

УРОШ ПРВИ

Урош и Јелена и
Два цвета малена.
Распевани деда и тата
И Драгутин доби брата.
Драгутин расте и цвета
Милутина сада шета.
Племенитог је рода
Само још да научи да хода.
Лелуја се ко жито,
Хода валовито.
Прођоше године, дани,
Свргнут је Урош Први,
Златна круна на челу
Драгутин у краљевском оделу.
Анастасија Коцић 2/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА

Мало се пише,
мало се зна,
да историја српска
и жена има.
Дале су срце
душу и тело,
бориле се речју
вешто и смело.
Краљица Јелена
девојке учила
много је радила,
много се намучила.
Манастир Градац
она је изградила
и много тога још урадила.
Задужбину пазимо
много јој хвала
за све што нам је дала.
Ивана Ђорђевић VIII/2
ОШ „Васа Пелагић“ Котеж Београд

ДЕЛА ЈЕЛЕНЕ АНЖУЈСКЕ

Дела Јелене Анжујске
Понос су целе Француске.
За Уроша се удала
Краљица српска постала.
Два сина је родила
Са њима народ створила.
Мајка српска постала
У народном сећању остала.
Манастире градила
За српску државу радила.
Вања Дугић, IV разред
ОШ „Перица Ивановић“ Село Сараново, Ђурђево

ДОЛАЗИ

Долази на распеваним уснама јутра,
на раздраганим крилима зоре,
у златном кавезу царства.
Он долази из ЛОЗЕ НЕМАЊИЋА
носећи на плећима огромно бреме.
Распевану птицу у класју жита,
росу дана која на сунцу
не заблиста.
Јефимија Коцић VI/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш

ПОСЛЕДЊА ЗВЕЗДА

Цвет Немањића
расте у дану без сјаја,
српске редове уз себе збија,
велможе српске наду
разорише до бескраја.
Његов мирис престаде да опија.
Нико не чу бол цвета,
бол без гласа,
као у сну назире
залазак света
поглед му без сјаја,
пут му је без краја
и бол с тугом он спаја,
Полако паде његова звезда.
Јефимија Коцић VI/2
ОШ „Стефан Немања“ Ниш

СЛОВО СВЕТОМ САВИ

Свети Саво Српски,
спаси свет самоук,
самртнике, самотнике
саслушај.
Стрпљиво сагледај
сагнуте саговорнике,
сабери сабраћу,
самилост спомени.
Свадљива сабраћа
сазидаше смутњу.
Сотону сатерај са слика,
светлост, свитање
свесрдно слиј слепима.
Свемилостиви Саво,
снивамо снове самотворне.
Соколи снуждене,
себичне сагуби, самопрезир сатри,
смех сложнима саткај.
Спомени сужње,
сачекај свануће,
саздај сазвучје сапутника,
свемоћ свемудрих
скрушеним Србима скраси.
Склони среброљупце,
саможиве стишај,
сурове страсти смири,
стазама сеј срећу.
Caocehaj саспи саможивима,
сабљом својом сасеци самовољу,
сагнај сујету,
слави слободу.
Снежне сметове склони
са стаза суседа
самоћом сломљених.
Свевишњи сине Српски,
свемогући Светитељу
спаси срца слугу својих,
спасењем саздај судњи сат.
Кристина Јоцковић, III/1
Саобраћајно-техничка школа, Земун

ДУШАН СИЛНИ

Свака српска реч може
два значења да има,
све зависи шта желиш
да искажеш њима.
Јак атрибут, СИЛНИ,
крај Твог имена стоји,
кажу, био си владар
ког се читав свет боји.
Величином свога царства
историју нашу дичиш.
Ти, Царе, у том добу
на ферњер у тами личиш.
Ипак, Ти беше само човек
са пуно мана и врлина;
подиже руку на оца…
Ничему не научи сина…
На пут без повратка
отишао си рано,
шта се после Тебе збило –
још и данас осећамо.
Комадају нашу Земљу,
већ до самог срца стигли…
Прети некрст да уништи
све што су Немањићи дигли.
Ана Брајковић, 13 година
Ужице

ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ЦАРА УРОША

Свети цар Урош, последњи изданак Светородне лозе Немањића, син је великог српског цара Душана Силног. Пренос његових моштију из Београда у манастир Јазак догодио се 2001. године, када сам ја имао пет година. Мошти су проношене кроз Сремске Карловце, Нови Сад, Петроварадин, Ириг, Раваницу, Врдник и коначно до манастира Јазак. На том путу хиљаде људи су дочекивале свете мошти цара Уроша и целивале ћивот. Када су мошти проношене кроз Ириг, сећам се да је била велика гужва. Било је много свештеника и монаха. Деца су носила икону Светог цара Уроша и рипиде.
Ипак, тада ми није било јасно шта се уствари догађа. Тек после три-четири године, о том догађају сам читао у књигама и часописима. У манастиру Јазак мошти је дочекао Патријарх Српски Господин Павле и чланови породице Карађорђевић. Владика сремски господин Василије се у беседи обратио и игуманаји манастира Јазак, мати Параскеви, речима:“ Драга и поштована игуманијо. Ево дана који испуни Господ, а који си ти са својим сестринством измолила.“
Нови ћивот је право ремек-дело, као мала Нојева барка, спасоносна барка, из које је наш далеки предак после четрдесетодневног боравка у лађи, угледао безводно копно.
Читао сам да су на изради ћивота многи људи радили. Саркофаг је рађен у варошици Драгиње, удаљеној око четири километра од манастира Каона, и дело је богомољца, дрводеље Радета Павловића. Орнаменти са Урошевим грбом, двоглавим орлом са укрштеним мачевима, копије су барокних украса на иконостасу и Урошевом трону у манастиру Јазак, а радио их је Љубан Марић из Богатића. Ћивот је спуштен на трон. Ту, под стаклом, леже мошти Светог цара Уроша.
У манастиру Јазак, сам од монахиње добио молитву Светом цару Урошу, коју често читам. Она ми помаже да успевам у свакојаким стварима. И ове године, као и претходне две, добио сам прву награду, на такмичењу из математике у Војводини. Сигуран сам да ми је у томе помогла и молитва Светом цару Урошу.
Илија Суботић, Ириг

ЦАР УРОШ

Ратничке вештине ниси имао
Ал си сироте радо к себи примао.
Није важно бити велики и славни,
Важно је знати да је Бог главни.
Земаљско царство не траје увек
Ал Небеско постоји заувек.
Иако велики владар ниси био,
Српски се народ тобом дичио.
Ниси имао потомке своје
Ни владара из породице твоје.
Важно је са свет јеси ти,
И да се тобом поносимо ми.
У мојим мислима поносно стојиш
У нашим срцима заувек постојиш.
Ивана Чупић VI/1 Крњево

СВЕТОРОДНА ЛОЗА НЕМАЊИЋА

Веру нашу основали
И Хиландар саградили
Улепшали домовину
Проширили историју
Учили нас много чему.
Сигурно сте чули приче
За владаре Немањиће
О њиховом дивном двору
Саграђеном у спокоју
Ана, мајко Растка сина
Погледај нас, благослови,
Мотри на нас са висина
Чувај поток нек жубори.
Сви их славе, сви се моле,
За Немању, Растка, Ану,
И остале светитеље
Било ноћу, било дању.
Николина Секулић 4/3
ОШ „Раде Драинац“, Борча

СТЕФАН ДЕЧАНСКИ

Имати злог оца
И још горег сина,
Проклетство је људско
Знано од давнина.
Кунемо свирепост
Страних освајача,
А патња од свога
Буде много јача.
Ал, кога Бог чува,
Од људског зла пази,
Тог душманин неће
Лако да порази.
Стефан вид сачува,
До престола стиже,
Највиши манастир
У земљи подиже.
Можда се то Богу
Много не допаде,
Да Стефана чува
Одједном престаде.
„НЕМОЈ, ПА СЕ НЕ БОЈ“
није увек тачно,
како Стефан умре –
остало је мрачно.
Ана Брајковић, 13 год
Ужице

СЛОВО СВЕТОМ САВИ

Свети Саво Српски,
спаси свет самоук,
самртнике, самотнике
саслушај.
Стрпљиво сагледај
сагнуте саговорнике,
сабери сабраћу,
самилост спомени.
Свадљива сабраћа
сазидаше смутњу.
Сотону сатерај са слика,
светлост, свитање
свесрдно слиј слепима.
Свемилостиви Саво,
снивамо снове самотворне.
Соколи снуждене,
себичне сагуби,
самопрезир сатри,
смех сложнима саткај.
Спомени сужње,
сачекај свануће,
саздај сазвучје сапутника,
свемоћ свемудрих
скрушеним Србима скраси.
Склони среброљупце,
саможиве стишај,
сурове страсти смири,
стазама сеј срећу.
Caocehaj саспи саможивима,
сабљом својом сасеци
самовољу,
сагнај сујету,
слави слободу.
Снежне сметове склони
са стаза суседа
самоћом сломљених.
Свевишњи сине Српски,
свемогући Светитељу
спаси срца слугу својих,
спасењем саздај судњи сат.
Кристина Јоцковић, III/1
Саобраћајно-техничка школа, Земун