Кад је Стефан Немања одабрао место за изградњу Ђурђевих Ступова, у знак захвалности што га је Св. Ђорђе на чудесан начин избавио из пећине – тамнице у коју су га браћа била затворила, вероватно је желео да храм буде украс целог краја, као крст на круни.
И тако је и било. Манастир је сазидан на врху високог брега који од ветрова заклања Дежаву, питому и плодну долину, окружену шумовитим обронцима планина, напајану бистим потоцима. У тој прелепој долини био је Немањин двор, у којем је рођен Свети Сава.
Ђурђеви ступови спадају међу прве Немањине задужбине, а грађени су од 1170. до 1174. године. Овај манастир изграђен на вису, светионик је, не само у физичком, него и у духовном смислу.
Као што светионик омогућава сигурну пловидбу и показује пут ка спасоносној луци, у којој нема олуја и бродолома, тако су и Ђурђеви Ступови, зрачећи са виса који се уздиже над рашком земљом, вековима светлели, све док их, пре више од три стотине година, Турци нису потпуно разорили.
Кад се испунило време, почела је обнова. У манастиру је обновљен монашки живот. Свакодневно је служена Света Литургија и, с Божјом помоћу обнова, која још увек траје.
Име Ђурђеви Ступови црква је добила по два веома висока звоника – куле, које су се налазиле на улазу у храм.
Ова црква у себи спаја византијско и романско наслеђе, складно их стапајући у нешто сасвим особено. Градитељско умеће израсло из традиција Истока и Запада најпре је заблистало у Ђурђевим Ступовима и представља почетак српског градитељства познатог као Рашка школа.

Фотографије Драган Боснић