[1]Законоправило или Номоканон или Крмчија (гр. номос – грађански закон, канон – црквено правило) је зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века.
Први је српски правни акт и писан је на разумљивом народном језику. Први пут се овакав црквени зборник помиње 451. године у вези са одлукама Халкидонског сабора. У овај зборник укључени су скраћени текстови свих правила – синопсис. Један од најкомплетнијих правних зборника у Православној Цркви је Законоправило (Номоканон) Светога Саве, познато и као Крмчија. Заслуга Светога Саве у изради законоправила за Србе састоји се углавном у избору текстова из византијских правних зборника и распореду грађе. Овај зборник је приређен пре него што је Свети Сава издејствовао самосталност Српској Цркви 1219. Када је организовао епископије у Српској Цркви, сваком епископу је дао по примерак Законоправила. Свети Сава је желео да Црква буде слободна, да владар има што мање уплива у њен рад – без обзира на то што је његов брат Стефан Првовенчани тада био српски краљ. Законоправило је коришћено и у Русији, Бугарској, касније у Румунији. Сачувано је више преписа и штампаних издања. Може се рећи да је Крмчија почетак српског законодавства.
Свети Сава је 1219. године саставио номоканон под називом Законоправило. То је био први српски устав.
[2]
[3]Законоправило или Крмчија је регулисало веома велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских. Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила светих апостола, Правила светих отаца, Одлуке Васељенских и Помесних сабора и Мојсијевозаконодавство (3. и 5. књига Мојсијева).
Део који се односио на Грађанско право сачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око 550), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из Јустинијановог законодавства и Прохирон (Закон градски) из 879. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) римско-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
Законоправило је имало 70 глава: 6 уводних, 44 црквеног права и 20 световног права. Законоправило није само пуки превод византијских грађанских и црквених правних аката, него садржи и тумачења која је написао свети Сава.
Због тога Законоправило има своју оригиналност и вредност. Сава је у своје Законоправило унео бројне прописе о заштити сиромашних, обесправљених и угрожених слојева друштва. Сава је у Законоправилу нагласио складан однос између духовне и световне власти. Тако је, захваљујући Сави, у Србију пресађена теорија симфоније.
Сачувано је више преписа Савиног Законоправила.
Иловачки препис из 1262.г. који се чува у Загребу
Иловички препис је настао 1262. године у манастиру Светог Арханђела Михаила на Иловици, данашњи манастир Светих Арханђела код Тивта, где се налазило седиште Зетске епископије. Писан је на пергаменту и има 398 листова.
Током Другог светког рата усташе су га украле и од тада се чува се у библиотеци Хрватске академије знаности и умјетности у Загребу.
Рашки препис је настао 1305. године у Петровој цркви у Расу. Писан је на пергаменту и има 427 листова. Чува се у Историјском музеју у Москви. Препис из 14 века чува се данас у Сарајеву у цркви на Башчаршији, а његово фототипско издање објавио је “Дабар”, издавачка кућа Митрополије дабробосанске 2014. године. “Дабар” је такође 2015. године, превео “Законоправило Светог Саве“ са црквенословенског на савремени српски језик, чиме је ова књига од 333 странице постала доступна и разумљива широј читалачкој публици данашњег времена. Један од приређивача књиге јеромонах Серафим Глигић каже да је веома важно да се Срби упознају са садржајем овог законодавног зборника да би знали ко су им били преци и према каквим законима су се управљали.-
-Закони државе Немањића, како црквени, тако и грађански, били су прожети Божјим заповестима и Христовом науком и као такви били су обавезујући за све јер су у средњем веку Црква и држава биле у симфонији, прожимајући се – истакао је јеромонах Серафим.
Такође један од значајних подухвата везано за Крмчију, је учинила и Држава Србија, крајем 2016. године, када је Министардтво правде урадило превод на српски и енглески језик чиме се српски законик који је написао Свети Сава, вратио први пут после Немањића у државне институције и од тада се дели као репрезентативни државни поклон. Овај изузетни културни подухват указао је на велику и необјашњиву празнину у нашој науци јер Номоканон иако изузетно значајан правни акт, уопште не изучава на правним факултетима јер он је поред црквеног и грађански законик.