За незаборав
Датум : 12.09.2011.
Број : 03-2011
Ово је истинита прича о херојству, части, племенитости, жртвовању, или, боље речено: прича о војсци Краљевине Србије
За време српско–бугарског рата 1884/85. године, у жестоким окршајима свакодневно је страдало много војника. Српска Влада је организовала санитетску службу која је све своје рањенике збрињавала.
Бугарска није имала војни санитет, па су њихови рањеници, препуштени сами себи, остајали су на месту рањавања. Због тога је у Европи покренута велика акција прикупљања помоћи и конвоји са санитетским материјалом су кренули за Бугарску.
Између европских конвоја и Бугарске, испречио се фронт са српском војском. Тада се догодило нешто што никада до тада није забележено у историји ратовања, а ни касније: на захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије је одобрила Војној команди да за један дан прекине рат, отвори линију фронта и пропусти санитетски транспорт који је из Беча упућен у Софију.
И не само то Србија се придружила апелу из Европе, отворила своје војне магацине и дала лекове, ћебад, кревете и све оно што је неопходно за отварање једне пољске болнице у Бугарској. Тако је Србија приложила своју помоћ и залихе земљи са којом је била у рату. За овај догађај, јединствен у светској историји ратовања, Међународни Црвени крст у Женеви доделио је специјално признање Црвеном крсту Србије, а у холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви постављена је табла на којој је писало:
„… Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године…”.
Фотографије смо добили из Војног музеја у Београду, на чему им се топло захваљујемо