На Велики Петак бака, мама и ја фарбамо јаја. Бака ми је причала зашто се фарбају јаја за Васкрс: у старим причама се казује да је испод крста на Голготи, на којем је Христос био разапет, било грличино гнездо. Крв је попрскала јаја у гнезду и обојила их руменом бојом. У спомен на невино проливену крв и Васкрсење Христово, ми бојимо васкршња јаја. Црвена боја је симбол радости и Васкрсења.
После подне сви идемо у цркву. Свештеници износе Плаштаницу. То је платно на којем је насликан Исус Христос, кад су Га скинули са крста. Од Великог петка до Васкрса звона не звоне, само се чује клепало.
Символични гроб Христов је у цркви посебно место, украшено цвећем и свећама, на које свештеници стављају Плаштаницу, Јеванђеље и крст. Сви прилазе и целивају Плаштаницу. Тако се поклањамо гробу и страдању Христовом. Велики Петак је једини дан у години када се уопште не служи Света Литургија.
На Велику суботу се служи Литургија. Свештеници имају црне одоре. Звона не звоне и све је тужно.
У недељу, раном зором, идемо у цркву на васкршњу Литургију. У цркви је тамно, само светлуцају пламичци свећа и кандила. Најпре се служи служба. Потом свештеници, и сви ми који смо у цркви, идемо са упаљеним свећама у обилазак око цркве. То се зове литија. Неколико пута застајемо испред затворених врата храма, тада се читају молитве. Кад зазвоне сва звона, црквена врата се отварају. Све је обасјано светлошћу. Свештеник говори:
„Христос Васкрсе”, а ми одговарамо: „Ваистину васкрсе!”
Одједном се све промени. Уместо таме и туге светлост и радост.
Много је лепо, а свештеници, народ и ми деца, певамо:
„Христос Васкрсе из мртвих…” После се сви куцају шареним јајима и једни
другима честитају празник радосним поздравом
„Христос Васкрсе!“

фотографије Драган Боснић