СВЕТИ САВА

Хује векови ко воде Студенице
Шапућу о принцу краљевићу
О Немањином изданку лозе
О младом Растку Немањићу.

Шуморе горе, жуборе воде,
Савине косе, Савине стазе,
Савиним путем иди роде
Покољењима што долазе.

Гргољи Рашка, прича Ибар
Све три Мораве, Сава и Млава
Морача, Тара, Дунав и Дрина
Све нас је учио Свети Сава.

Шапућу фреске Жиче, Студенице
Ризнице и крстови Хиландара
Белог анђела лепо лице
И звона храма са Врачара.

Певају гусле, певају деца,
Цркве, академије, болнице, школе,
Химну у част српскога свеца
Просветитеља кога воле.

Ускликнимо и ми химну љубави
Првом лекару и учитељу
Немањићу Светом Сави
Првом српском просветитељу.

Бојана Пантовић 7/6
Крагујевац

БУДИМО ЉУДИ

Чувај своје име,
порекло, веру,
имају наду, у живот у љубав,
у свему имај меру…

Поштуј, воли ближње своје,
за све имај снаге, воље,
вредан буди нека те воле људи…

Вама вршњаци говорим ово,
морамо знати шта је свето слово,
морамо поштовати, молити се,
веровати, јер то смо ми,
данас мали а сутра велики људи,
и зато човек буди,
то није бити лако,
то не може свако,
али од малих ногу се учи,
као и ја у мојој кући.

Генерације су иза нас,
неки људи нама непознати,
који су нам по рођењу дати,
њихов образ осветлити,
у будућност гледати,
човек бити и остати.

Мирко Николић, 5/1
ОШ „Сава Керковић” с. Козељ, Љиг

ПРЕБИВАЈТЕ У СВЕТЛОСТИ

Када таман облак изнад главе стане,
Веруј у Бога – сунце ће да сване!
Не брини, Бог је увек ту,
Чека молитву;

И не треба лоше да се чини,
Не види се Бог у „прашини“.
Важно је и ово знати:
Никада се немој злу дати!

Јелена Недић 5. р.
ОШ „Петефи Шандор” Суботица

ПОД СВЕТЛОМ КАНДИЛА

Пред иконом светом
Тата се крсти и трећи пут,
Вођен давнашњим аманетом,
Да укућанима осветли пут.

Вина на дно преко доли уља;
Док се кандило полако љуља
Он пажљиво фитиљ припали
У пламичак мали.

А тај пламичак
Мом дому намењен,
Светог духа је крајичак
У срцима нашим заробљен.

То није обичан пламен,
За границе он и не зна.
Нашег Христа то је знамен
Он љубав само призна.

Крстић на зиду
Под светлом блиста
Светим уљем уписан
Кад нам је дом освештан.

Обасја он на зиду свеца
И наш дом и наша срца,
Међу нама света топлина
Шири се љубав и милина.

За мене други пут не постоји,
Њиме су ишли сви преци моји,
Тата и мама, бака и дека
Христовим путем од памтивека!

Анђела Игић 8/1
ОШ „Цар Константин” Ниш

РАСТКО

Р- као кап кристално бистре РОСЕ.
А- као АНЂЕЛИ што љубав носе.
С- као СРЕЋА што на путу чека.
Т- као најлепша ТАЈНА у души човека.
К- као КОСМОС саздан од лепих жеља.
О- као величанствена ОДА
за нашег Просветитеља.

Невена Чиплак VIII/4
OШ „Лепосавић” У Лепосавићу

СВЕТЛОСТ И ТАМА

Када ти је тешко, када те остави свако,
Сети се да ни другима није лако.
Да су и други људи остављени и сами
И да су, као и ти, често у тами.

То је зато што смо себични и зли,
Па свако од нас само на себе мисли;
Што никоме није важно ко си ти,
Ни да ли ће се твоја личност остварити.

Верујем да неће увек бити тако,
Кад Христос дође све ће бити лако.
Престаћемо да живимо у тами
И никада више нећемо бити сами.

Милица Јерковић 6/б
ОШ „Петефи Шандор” Суботица

ПОВРАТАК НЕВАЉАЛОГ СИНА

… Вративши се кући, млађи син је, одушевљен што га је отац примио, помагао око припрема славља.
Други син је, љут због очеве одлуке решио да за време славља остане у својој соби. Сви су се радовали доласку изгубљеног сина, а највише његов отац. После славља млађи син је приметио да га старији брат избегава. Решио је да му докаже да се искрено каје и да га замоли за опроштај. Вредно је радио и помагао оцу у свим пословима. Други брат је, видевши да се његов брат искрено каје, и да је се научио на ранијим грешкама, дуго размишљао и решио да му опрости.
Тако су се они руковали и загрлили, а отац је, видевши то, заплакао од среће.
Наставили су заједно да раде, увећали су своје богатство, основали породице и до краја живота остали да живе заједно и срећно, у миру и слози.
Из ове приче извлачимо једну веома важну и за човечанство битну поуку: „Праштај другима да би и теби било опроштено.”

Снежана Тасић 8/2
ОШ „Бора Станковић” Богојевац

ХРИСТОС – НЕЗАЛАЗНО СУНЦЕ ПРАВДЕ

Бог је сишао међу нас у телу
Да би обновио природу целу.
Родио се као Човек
Да би нама грешнима даровао век.
Христос је дошао да страда
Да у свету мир завлада.
Чинио је чуда велика
Чистио људе губавог лика.
Исцељивао је болесне и слепе
Љубављу стварао душе лепе.
На крст су га распели безбожници
За њим туговали искрени верници.
Трећег дана победио је смрт
И отишао Оцу у Рајски врт!

Александар Белић 6/а
ОШ „Иван Милутиновић” Суботица

ШТА САМ НАУЧИЛА НА ОСАМ ГОДИНА ВЕРОНАУКЕ?

Сваки час веронауке у протеклих осам година чекала сам сва усхићена.

Пре свега на веронауци смо причали о поштовању других људи. О љубави према Богу и свима, јер сваки добар човек воли и поштује друге људе, да треба да будемо смирени и сталожени јер само тако ћемо добро разумети ситуацију. Да добра реч и гвоздена врата отвара, да срећа није срећа ако немамо са киме да је поделимо. Требамо се радовати и туђим успесима, али такође да будемо ту када им лоше крене јер само заједно можемо пребродити све а тако помажемо себи да постанемо бољи. Веома је битно којим путем ћемо кренути, јер ако се жито посеје на каменито тло, неће донети рода, тако и ми треба да избегавамо лоше друштво које нас може искварити, али такође треба да помогнемо и другима да им се то не деси. Када некоме помогнеш или кажеш неку лепу реч или макар и добар дан, он ће ти бити захвалан, а његов ће ти осмех улепшати дан, јер ти је на љубав узвратио љубављу. Бог има велико срце и сваку грешку коју направимо, ако се искрену покајемо Он ће нам опростити, тако и ми треба да опраштамо једни другима јер само тако ћемо показати колико вредимо и какво нам је срце. Такође Бог ће нам увек помоћи у невољи, само треба да се искрено помолимо али и да Му захвалимо за све што нам чини иако нисмо баш добри.

Ја мислим да смо ми ”велики” онолико колико помажемо, дајемо и праштамо другим људима и да само отвореним срцем можемо помоћи другима. Веронаука је много допринела нашем позитивном размишљању и дала нам је прилику да на лепши начин гледамо на свет, живот и људе. У животу је веома битно да дајемо љубав а она ће бити узвраћена јер је сваки човек добар само треба да га упознамо и да му пружимо шансу да се поправи као што нама даје Бог.

Драгица Ђокић 8/1
ОШ ”Бранко Радичевић”

МОЈЕ ДОБРО ДЕЛО ПРЕД БОГОМ И ЉУДИМА

У нашем насељу живи једна стара бака која се зове бака Марица. Она је слабо покретна. Ја јој често доносим разне намирнице из продавнице. Заједно са сестром често јој унесем дрва, наложим дрва, покупим лишће и почистим кућу. Моја мама јој понекад скува ручак па га ја однесем бака Марици.

Божидарка Новаковић 2/3
Борча