Једна је жена пред капијом угледала три старца. Није их познавала, али је видела да су уморни и позвала их је у кућу да се освеже. Старци су питали:
– Да ли је ваш муж код куће?
– Није, – одговорила је.
– Онда не можемо да уђемо! – рекли су и сели у хладовину поред пута. Када се муж вратио, жена му исприча шта се догодило.
– Пођи и позови их на вечеру, – рече муж.
Жене дође до стараца и љубазно их позва, а они одговорише да само један од њих може да дође.

– Зашто? –упита изненађена жена. Један од стараца рече:
– Моје је име Љубав, а моји пријатељи се зову Богатство и Успех. Пођи к мужу и заједно одлучите којег од нас тројице желите да позовете на вечеру.
Жена се врати и све исприча мужу, који сав срећан рече:
– Позови Богатство, можда ћемо да се обогатимо.
Жена није била задовољна његовим предлогом, па рече:
– Ја бих радије позвала Успех. Разговор је слушала њихова кћерка која
рече:
– Зар не би било најбоље да позовемо Љубав? Наш би се дом испунио љубављу! Послушали су кћеркин савет. Жена је отишла до стараца и позвала Љубав да буде њихов гост. Кад је старац Љубав устао и кренуо према кући, његова два друга су пошла за њим.
Зачуђена жена их упита зашто иду и Богатство и Успех, када су рекли да може само један од њих да дође.
Старци су у глас одговорили: – Да сте позвали Богатство или Успех, друга двојица би отишла. А како сте се одлучили да позовете Љубав, онда долазимо и ми, јер, где год иде Љубав, ми га следимо.
Где има Љубави, тамо увек долазе Богатство и Успех.

Илустровала Слободанка Боба Тодоровић