Моје најлепше путовање
Датум : 23.02.2011.
Број : 10-2010Овог зимског распуста, неколико дана пре Божића, моја тата и ја смо се са агенцијом „Доброчинство“ упутили у Јерусалим. Пре поласка цела група је дошла у Вазнесенску цркву где је прочитана молитва за пут. Време нам је брзо прошло, пошто смо путовали авионом. Када смо стигли сви смо били срећнби због пријатне температуре од око петнаест степени.
Аутобусом смо стигли до хотела који се налазио у близини старог града. Кренули смо у обилазак светих места, а прва рута нам је била улица Виа долоре, то је пут којим је ишао Господ носећи крст на леђима, до места где је касније разапет. Видели смо и тамницу у коју је Господ био затворен. Обишли смо и место где је била Тајна вечера, део из Јеванђеља о овом догађају читао је мој тата. Поклонили смо се и Гробу Господњем на Голготи. У овој цркви је била велика гужва, па смо дуго чекали у реду, како би целивали света места. Наредних дана смо обилазили руске манастире са дивним цветним вртовима. Нашу поклоничку групу примио је Јерусалимски патријарха. Наш водич, Драган Вукић, нам је објаснио да патријарх не приме све поклоничке групе, а нас је баш лепо примио. Свештеницима је поклонио крстове од седефа. Таман кад сам мислио да напуштамо Јерусалимску патријаршију, Патријарх ме је позвао и поклонио ми јако лепу икону. Био сам много срећан и захвалан.
Дошао је Божић, најлепши хришћански празник. Ујутро смо били у Витлејему на Литургији, на месту где се родио Господ. Касније смо присуствовали дочеку Патријарха. То је био веома свечан догађај, којем је присуствовало много људи, а свирали су различити оркестри. Поноћна литургија је била прелепа. Служио је Јерусалимски патријарх уз саслужење пет владика и више од тридесет свештеника.
Сутрадан смо се упутили у египатски манастир посвећен Светој Катаринини. Успут смо се зауставили на обали Мртвог мора.
У поноћ смо кренули на Синајску гору. Група од четрдесет људи упутила се на пут дуг седам километара и седамсто степеника. Четири сата касније стигли смо на врх, где смо служили Литургију. Горе је било хладно, али веома лепо и молитвено. Наредних дана смо обилазили још нека места. Претпоследњег дана смо били на реци Јордан, где смо осветили воду, а затим се брћнули. Обишли смо и Назарет где смо служили Литургију. Један свештеник нам је поклонио вино из Кане Галилејске. У повратку смо били веома уморни, па је већина од нас преспавала српску Нову годину. Када смо стигли у Београд био сам помало тужан што није дуже трајало, али сам био и срећан, пошто је ово било моје најлепше путовање.
Никола Новаковић 8/1
Београд