- Светосавско Звонце - https://zvonce.spc.rs -

Свети Никола је Божић Бата

[1]Данас је на празник Детињце, Светосавско звонце сарадњи са ПСД ”Света Србија”, организовало поделу пакетића у свим спортским секцијама овог Друштва.
Желећи да наши предивни обичаји који најпре учвршћују институцију породице и обнављају породичну слогу и ојачавају љубав и обогаћују лепе упомене детињства, Светосавско звонце је у превечерје празновања Светог Николе Мирликијског Чудотоврца припремила за ове мале спортисте од Београда до Косова и Метохије лепе дарове.
Пригодни дарови су деци спортистима подељени након Свете Литургије у београдској Саборној цркви, земунском храму Свете Тројице, цркве Сабора Срба Светитеља на Карабурми као и цркви Преображења Господњег у Пасјану на Косову и Метохији.

[2] [3]

Божић Бата
У православној традицији не постоји Деда Мраз, односно постоји Свети Никола Мирликијски Чудотворац или Божић Бата, велики хришћански светитељ који се прославио својим Богоугодним делима и милосрђем. Тајно поклањање и даривање које је Свети Никола за живота чинио су основ мита о савременом Деда Мразу. И док је савремени Деда Мраз икона модерног потрошачког друштва у коме је циљ купити што више поклона и тако се показати, дотле је наш Божић Бата симбол дарежљивости и тајног милосрдја да се помогне онима којима помоћ истински и треба. Божић Бата је у православној традицији симбол наше дужности и потребе да помогнемо онима који немају и којима је помоћ потребна: незбринутој деци и сирочадима, бескућницима, болеснима и усамљенима.

Детињци
Дочекујући празник насветијег Рођења на земљи, српски народ и Српска Црква у три недеље пред овај празник обележавају наше овоземаљске породице, а које су Цркве у малом и слике љубави Божје у Светој Тројици. Дакле, то је типично српско слављење, као што је и крсна слава типична српска светковина. У књизи Веронаука у кући из 1982. године пише: „Припреми овог најрадоснијег дана, искључиво у нашем српском народу, посвећене су нарочито три последње недеље пред Божић, за које наш народ има и специјалне називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.
У овим припремним недељама пред Божић народни обичаји су, углавном, свуда исти. Најпре оци и мајке, у трећу недељу пред Божић, која се зове Детињци, изјутра рано „везују“ своју децу, негде чак и ону у колевци, а деца им се „дреше“. Деца спортисти Свете Србије су данас по повратку из цркве свакако имала са чим да се ”дреше”.