Почетком деветог века живели су у Солуну Лав и Марија, знаменити и богати људи. Имали су два сина. Њихова мајка, Марија, била је словенског порекла, па су дечаци са њеним млеком упили и њен, словенски, језик.
Израсли су дечаци у младиће, постали славни по учености и врлинама. Старији брат, проведе десет година служећи цару као официр, а потом се повуче на Олимп и замонаши, где доби име Методије.
Ту му се доцније придружи и брат Кирил (Константин). Кад је требало водити разговоре и преговоре са иноверцима, цар је слао браћу Кирила и Методија. Успешно су преговарали са Сараценима, а Хазарског краља Кагана приведоше вери Христовој.
Сазревајући и узрастајући у Христу, све је јаче бивало сазнање да се реч Божја не шири мачем, него љубављу и просвећивањем. Кирило и Методије су најпре саставили азбуку звану глагољица, желећи да путем тог писма и превођењем светих књига, шире веру међу Бугарима.
Глагољица се тамо користила између 9. и 11. века. На позив кнеза Растислава иду у Молдавију „где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге преведоше и дадоше их свештеницима да уче омладину.”
После повратка у Цариград, стварају другачију азбуку за словенски језик, која је после по Св. Кирилу (Ћирилу) названа ћирилица.
Словенски језик је богат и пребогат. У неким записима постоје трагови писма старих Словена, али очигледно, то писмо није било погодно да се њиме пишу богослужбене књиге. Зато је створена нова азбука, како би оно што је било „заклоњено облаком мудрости грчкога језика”, било свима доступно.
На позив папе Света браћа иду у Рим, где се Кирил разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се после братове смрти вратио у Молдавију, где је до краја живота радио на „утврђењу вере Христове међу Словенима.”
Методије се упокојио у Господу 6. априла 885. године. Дело Св. Ћирила и Методија наставили су њихови ученици Климент, Горазд, Наум Сава и Ангеларије, касније названи Петочисленици. Предвођени епископом Св. Климентом дошли су са севера у Македонију. У Охриду су наставили посао који су започели Свети Ћирило и Методије.
Света браћа и њихови ученици су, надахнути Духом Светим, деловали међу народима као Богонадахнути – тихи глас
– а њихов труд је донео плодове. Ћирилицом су написана најстарија богослужбена, књижевна и законодавна дела славенских народа, која су допринела ширењу речи Божје, и оставила траг о нама у времену.
Ћирилица је постала писмо којим се данас у свету служи преко 300 милиона људи.
Празник Св. Ћирила и Методија је непокретан празник и увек се слави 24. маја (11. маја по старом календару).