Света Тројица, Тројичин дан, Духови или Педесетница је назив празника који се слави педесетог дана после Васкрсења Христовог.
У Јерусалиму, на дан празника Сеница, једног од највећих јеврејских празника, све куће су биле украшене травом и цвећем, у спомен на излазак из мисирског ропства.
Христос је пре Вазнесења рекао: „Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене…” и сви апостоли су се сабрали на молитву у кући украшеној травом и цвећем. Одједном се чуо необичан шум, који је подсећао на хујање силног ветра. Соба у којој су били апостоли одзвањала је од те хуке. Појавила се необична светлост, која се у виду огњених језика спустила на апостоле.
Сви су се испунили Духом Светим и одједном су почели да говоре језицима страних народа, које никада пре тога нису ни чули.
Апостолима су се откриле божанске истине и најдубља мудрост, колико је могуће људском уму да схвати. Потпуно су им постале јасне Христове речи и дела, као и смисао Христовог доласка на земљу. На апостоле, неуке и просте људе, рибаре и раднике, се спустио Дух Свети, треће лице Свете Тројице и дао им сва знања, просветлио им ум и испунио их божанском снагом, да могу да иду по свету и проповедају веру у Христа Господа васкрслог.
Изашли су на трг, где је било много људи. Разговарали су са свима на њиховим језицима. Понашали су се раздрагано, па су многи мислили да су се опили, али Петар је рекао да нико од њих није окусио никаква пића, јер је јутро, већ су те речи дар Духа Светога. Тада је апостол Петар почео проповед. Неуки рибар је, Духом Светим облагодаћен, проповедао онако како ни најумнији ни најученији људи нису могли да говоре.
Причао је о Христу, његовом доласку, животу, смрти, Васкрсењу и Вазнесењу. Ова проповед је дубоко потресла све који су је слушали. Становници Јерусалима, који су пре само педесет дана били сведоци Христовог страдања, схватили су колики су грех учинили кад су тражили да се Христос разапне. Питали су да ли могу некако да се искупе, а Свети Петар им је одговорио да треба да се покају и крсте у име Исуса Христа, ради опроштења грехова, а да ће на крштењу примити дар Духа Светога. Много људи се одмах крстило и тако је настала Црква Христова.
Да није благодати Духа Светог, апостоли не би могли да проповедају по целом свету и да за врло кратко време придобију много следбеника, који су поверовали свом душом, и постали сами браниоци вере, коју су често потврђивали не само речима него и животом. Дух Свети чува Цркву, и зато је она претрајала до данас, пуна два миленијума, иако је пролазила кроз најстрашнија искушења и страдања.