[1]Дан поласка из кампа је увек ужурбан јер се све мора оставити у савршеном реду. Још од раних јутарњих часова васпитачи су ангажовали сву децу како би у доброј организацији без губљења времена стигли све да среде, очисте и да се спакују.
Овај дан је увек ношен посебном емоцијом јер се група од 70 људи која је две недеље провела под истим кровом као једна породица у веома динамичном распореду и активностима, сада привремено разилази. У повратку ка Београду, сада лица деце некако су озбиљнија, а и теме о којима разговарају су дубоке и емотивне. Нису више странци, постали су пријатељи за читав живот.
[2]
Путовање сада има и посебну драж и некако се никоме не жури посебно ка кући. Користи се сваки слободан моменат за дружење, песму и евоцирање успомена из кампа. Размењују се адресе и телефони, друштвене мреже и мејлови. Све ово траје наизменично и некако путовању даје посебну драж и печат.
У преподневним сатима нареднога дана стигло се у Београд. Испред Патријаршије су децу очекивала знатижељна лица родитеља, бака и дека и широки осмеси када би у гужви деце која излазе из аутобуса, спазили своје мезимче. Деца се на кратко поздрављају са најмилијима па опет иду у загрљај својој крфској фамилији. Све као у кошници вредних пчела које носе многе поруке и утиске доживљене и проживљене на Крфу сада даље у своје кошнице.
Пријем код митрополита Нектарија:
https://www.instagram.com/p/B1tQ9ZQgxuD/?igshid=12yiscuu2lmm9 [4]
Пријатељ пројекта:
[6] 
[7]
Пројекат подржали:
[8]
[9]
[10]
[11]
[12]
[13]
[14]
[15] 
[16]
[17]
[18]
[19]
[20]
[21] 
[22] 
[23]
[24] 
[25]
[26]
[27]
[28]
[29]
[30]
[31]
[32]
[33]