Када су се рачунари појавили у Србији, у њима није било ни једне једине српске речи. Рачунари су нам стигли на енглеском језику и писму.
Поред два писма, наше старе ћирилице и придошле нам латинице, добили смо и треће писмо – енглеску абецеду, без наших слова ч, ж, ш, ћ и ђ. Мангупи су одмах трећем српском писму дали достојно му име – сускавица. Тако су одмах, на лицу места, додали српском језику ту нову реч, што је био добар знак да творачка моћ српског језика није замрла.
Тако смо дуго сускали. Нико није ни прстом макнуо да то ново подручје насели српским речима и српским писмом. И док су други народи одмах увели свој језик у нови свет рачунара, ми смо – сускали.
Спасио нас је језик.
Речи су саме почеле прилазити новим појмовима, обавијати се око њих као биљке, давати им имена. Кореном својим језик се пресађивао сам у нову пустињу рачунара и почео засађивати пусто поље српским речима.
Спасила нас је реч. Она је чекала и увек чека, увек податна, добра, свеобухватна, спремна да прихвати и означи све што се на свету дешава.
Онда су нас посрамили странци.
Они, а не ми, увели су у свет рачунара нашу стару ћирилицу и наш стари добри језик. Платили су нам богато за услугу да им ми направимо српско и ћирилично издање рачунарских програма. И тек тада су непозвани и позвани показали живо занимање за српски језик и ћирилицу. Узели су паре и заборавили на језик и писмо. Остало је још много необрађеног простора.
Данас живимо у свету рачунара. После Гутенбергове штампарије, рачунари су направили највећи културни и цивилизацијски продор у културној историји човечанства.
Наша деца не уче више из буквара и читанке, са табле и из свеске. Рачунар им је и читанка и свеска. Не пишу по свесци, него по екрану, не оловком и налив пером, него рачунаром. Рачунар им је и библиотека и енциклопедија. Рачунар је постао главни школски прибор и главно школско наставно средство.
Зато свет рачунара треба у потпуности испунити српским језиком и писмом. То је задатак Министарства просвете, Министарства културе и свих српских научних установа које се баве језиком.
Данас старији људи беже од рачунара, али зато му млади прилазе већ од пете године. А када ново покољење деце приспе до рачунара, нека их ту дочека и пригрли српски језик и српско писмо, да осете да су међу својима и на своме.
Зато Језичка трибина Удружења књижевника Србије покреће и подстиче рад на стварању Отвореног речника рачунарских назива на српском језику. Писци тога речника биће сви, милиони корисника рачунара, а уредник Мр Миливој Анђелковић, књижевник, члан УКС.
Отворени речник ускоро ће се појавити на сајту uksrbije.org.rs, а потом и у штампи као књига.

Миле Медић

Позивамо све читаоце Светосавског звонца да се укључе у рад на Речнику рачунарских назива на српском језику. Поразговарајте са вашим професорима математике, информатике и српског језика, јавите нам се, да заједно обогатимо речник и ослободимо се туђица.
Пре 133 године, тачније 1878. У Србији су почели преговори око увођења железничког саобраћаја. Железница је тада за Србе било технолошко чудо веће од данашњих рачунара.
У српском језику, до тада, није било ни једне једине речи којом би се железница и све што је у вези са њом именовало.
Поставило се питање да ли да уз локомотиве и вагоне увезу и језик? Научници су рекли да ће се технологија развијати, временом ће и у Србији почети да се израђују локомотиве и вагони, али ако увеземо стране речи, та новина ће заувек остати страна, а никада наша.
Мудри људи из тадашње владе питали су за савет стручњаке и почео је велики посао. Најбољи лингвисти и инжињери су пошли на терен да разговарају са народом. Објашњавали су какав то гвоздени друм треба да прође кроз Србију, како изгледа и уопште све о железници.
Тако су рођене нове српске речи, као што су: железница, колосек, станица, окретница, скретница, воз. Потпуно нове речи су одмах нашле своје место, зато што су поникле из овог тла. Први воз је прошао од Београда до Ниша 23. августа 1884. године. Србија је била спремна да својим језиком назове ту новину. Возови пролазе, а речи остају и трају.
Потрудите се и ви, да изнедрите нове, праве речи. Добит ће бити многострука.

Редакција Светосавског Звонца