- Светосавско Звонце - https://zvonce.spc.rs -

Пријем код Градоначелника Крфа и постављање тројезичних путоказа

[1]Последњи програмски дан на острву Крфу је био посвећен заокруживању боравка ове генерације ђака пријемом код Градоначелника и постављањем тројезичних путоказа у центру Крфа који воде до историјског музеја ”Српска кућа”, места где је био хотел ”Бела Венеција” тј седиште Српске државе од 1916. до 1918. године, као и платоа где је новоформирани трг грчко-српског пријатељства. Најпре је након доручка, у кампу професор информатике Жарко Караџић одржао дирљиво предавање о НАТО агресији на Србију из 1999. године. Затим је вероучитељ Мирко Савић са ученицама вежбао песме из периода Првог светског рата, које су се касније певале на пријему код градоначелника града Крфа, господина Костаса Николузаса. Градоначелник Крфа, је за ову генерацију најбоље деце као и за све претходне организовао пријем у Градској кући, а деца су узвратила на најлепши начин: песмом, осмесима и речима захвалности на гостопримству. Дирнут њиховим речима и песмом, господин Николузас, рекао је да му је велика част што сарађује са Србима и да ће и убудуће подржавати овај пројекат који на један животан и практичан начин обнавља и одржава братске односе између Грчке и Србије.

[2] [3] [4] [5] [6] [7]

Након тога, на платоу недалеко од места где се некада налазио хотел ”Бела Венеција” и седиште српске државе, подигнута је тројезична табла, ознака новоформираног Трга грчко-српског пријатељства који ће се кроз пројекат: ”Стопама наших предака” претворити у живу позорницу на којој ће се проносити животни глас о братству наша два народа. То је прва од пројектованих још тачно дванаест саобраћајних тачака у центру Крфа које ће ова генерација обележити како би сваки путник намерник што лакше нашао постојећа места и културно-историјске знаменитости у центру престонице острва Крф. Таблу су свечано откриле уз певање свих химне Србије ”Боже правде”, најмлађи учесници кампа: Марија и Јована. Преостали део поподнева деца су имала слободно време које су провели у разгледању града Керкире, а по повратку у камп уследила је додела награда за успехе стечене на овом предивном путовању: најбољи пријатељ и пријатељица, највреднији ученик, као и награде у области спорта: пливања, кошарке и фудбала.

[8] [9]  

Након проглашења најбољих у спортским дисциплинама, деца су гласајући изабрала најврлинскије међу собом, те су тако за најбоље пријатеље изабрани међу девојчицама две Милице, Милица Стојадиновић и Милица Аничић, обе из Шапца, за набоље пријатеље међу дечацима, Марко Костић из Старе Пазове и Алекса Милиновић из Београда, а за највредније изабране су девојке из Републике Српске, Милица Цвијетић из Рогатице и Сара Колак из Требиња. Сви они су даривани јединственим даром, заставама Србије и Грчке које су се неколико година вијориле на светим местима где је била српска војска пре једног века на Крфу: Агиос Матеосу, луци Гувија и Като Коракијани. Њих су им уручили чланови стручног тима Светосавског звонца: Михаило Глигорић Глиша, Ђорђо Тешановић, Дарко Вукојичић и председник крфског удружења грчко-српског пријатељства Жељко Поповић. Посебан моменат био је када су деца даривала домаћина кампа Мораитиса Лефтериса посебним даром, а то је специјални банер пројекта: ”Стопама наших предака”. Последње вече у кампу завршено је са сузама у очима, песмом и звуцима гитаре.

[10] [11] [12] [13]

Пријатељ пројекта:

[14]

Пројекат подржали:

[15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] [30] [31] [32] [33] [34] [35] [36] [37] [38]