Ове године за време зимског распуста, мој отац сестра и ја смо се упутили у манастир Ћириловац. То је манастир у Црној Гори, посвећен Светим Ћирилу и Методију, код Колашина. Манастир се налази на висини већој од 1000 метара (надморске висине, прим ред.), а црква посвећена Преображењу Господњем налази се на брду од 2000 метара. настојатељ манастира је отац Јоил, а главна сестра је сестра Филотеја.

До места Колашин допутовали смо возом, а до самог манастира нас је довео један човек који има велики аутобус (специјални аутобус са за велики снег, прим. ред.), само је тај аутобус могао да допре до манастира због великог снега. У манастир смо стигли тачно на крај Литургије. После краћег одмора нашли смо се са оцем Јоилом. Провели смо неко време са њим. Он нам је причао разна чуда и разне догађаје. После смо моја сестра Наталија и ја смо помагали сестрама. Наталија је помагала у кухињи, чистила и склањала посуђе са стола, а ја сам помагао у ношењу дрва. Остало време смо проводили напољу, играјући се у огромном снегу. Снега је било много и био је висок скоро 2 метра. Грудвали смо се, котрљали и скакали у снежне сметове.

У 5 сати смо ишли на Вечерње. Касније смо се мало одморили, прочитали нешто и одспавали неколико сати. Затим смо ујутро у 2 сата (после поноћи) сви отишли на јутарњу Литургију. После Литургије започиње нови радни дан. Поново помажемо сестрама у разним пословима. Касније су нас сестре одвеле до испоснице оца Јоила. Његова испосница је уствари изгледала као мала кућа од дасака, а у њој су свуда унаоколо биле иконе разних светитеља. Такође су нас сестре водиле до извора здраве и чудесне воде. Успут смо видели трагове зечева и неких других животиња. Док смо били тамо, време нас је послужило, јер је све време грејало сунце, па смо могли да направимо лепе фотографије. На жалост, ни једна Литургија није могла да буде служена у цркви Преображења Христовог, која се налази на 2000 м., због великих снежних сметова. Али када будемо тамо поново дошли у току летњег распуста, онда ћемо ићи на Литургију и у малу цркву на врху планине.

Никола  Новаковић  уч.  VI/1
ОШ  „Борислав  Пекић“  Београд