Венац ових планина налази се на крајњем југу Шумадије. Преко питомих планина, благо заталасана Шумадија се полако спушта до Западне Мораве.

Гледићке планине се успињу од Крагујевца. Код Каленића планине достижу своју највишу тачку на 922 метра надморске висине. Одатле се благо спуштају и после 35 километара, претапају у лепу долину код манастира Љубостиња. Шумовити планински венац раздваја Левач од Груже.

дина, Трстеник и Краљево. Центар планинског венца је Рековац, градић познат по воћарству и виноградарству.

Овим крајевима некада је пролазила главна саобраћајница Балкана, Цариградски друм. У близини манастира Каленић налазе се остаци три античка града. Највише остатака старих градова у Србији налази се на Руднику и Гледићким планинама.

Али, највеће богатство Гледићких планина нису заборављени стари градови, него манастири. На северном делу планине, код насеља Велике Пчелице, налазе се три манастира из XV века: Ралетинац, Денковац и Саринац. По предању, ктиторке тих манастира су три сестре: Ралетинка, Дена и Сара, по којима су манастири названи. На јужним падинама планине се налазе два средњевековна бисера – Каленић и Љубостиња.

Црква манастира Каленић посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Зидана је од 1407. до 1410. године. Ктитор овог манастира био је Богдан протовестијар (пехарник) на двору деспота Стефана. Почетком XVII века манастир је опустео. Касније су га обнављали Књаз Милош, па кнез Александар Карађорђевић.

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице, налази се у лепој долини поред истоимене реке.

Манастирска црква посвећена је Успењу Пресвете Богородице, а подигнута је 1390. године, на темељима мале капеле, непосредно после Косовског боја. Предање каже је кнегиња Милица са љубама (супругама) палих косовских јунака, саградила манастир, па је по љубама добио име.

По другој причи, на том месту су се срели и заволели кнез Лазар и кнегиња Милица, а место је названо Љубостиња (стан љубави), место где љубав станује. Главни мајстор био је Раде Боровић, чувени Раде Неимар из народне поезије.

У Љубостињи су сахрањене кнегиња Милица – монахиња Евгенија и деспотоица Јелена – монахиња Јефимија, прва српска песникиња.

Између Каленића и Жупањевца, испод врха Чука, постоји необична појава коју народ зове: говор вода или жубор вода. Дубоко под земљом чује се хук воде која ту не извире. По легенди, говор вода лечи слепило. Ако слеп човек попије ову воду, прогледа. Проблем је што ту воду никада нису видели ни они који могу да виде. А вода је ту, жубори у дубини планине.

Текст и фотографије: Драган Боснић

ВЕЛИК СИ БОЖЕ

Велик си Боже, хвала ти! У најтежим тренуцима снагу си ми за борбу дао, и пред злом си са мном стао. Велик си Боже, хвала ти! У тешкој болести, сузама и боловима, свеце си и анђеле ми послао да ублаже бол. Да анђели крилима обришу сузе моје, да свеци на моје тело ставе руке своје. Велик си Боже, хвала ти! Опет си учинио чудо над чудима и срећан је свако ко Те у срцу има. Велика и безбројна су чуда и исцељења твоја. Пуно љубави и опроштаја у себи носиш, несебичном љубављу се поносиш.

Викторија Младеновић II р. ОШ „Драган Херцог”, Београд

ЉУБАВ

Човек као најсавршеније биће створен је из љубави. И као такав могао је да воли Бога и живи у заједници с Њим. На самом почетку Бог је искушао прве људе, Адама и Еву како би видео колико га они воле. Љубав је човекова највећа врлина. Треба је несебично давати. Она не може бити делимична.

Као што Бог воли све људе, тако и ми требамо свим срцем волети Бога и све око нас, чак и оне који нас не воле. Човек који има сва материјална богатства света, а нема љубави, нема ништа. Јер човек без љубави није човек.

Љубав никада не може престати, и нико из љубави не може да чини лоша дела. Она може издржати све. И све у животу је делимично осим љубави. Она ће траја- ти и кад све престане, јер Бог је вечан, а Он је љубав.

И сва човекова срећа налази се и налазиће се у љубави.

Драгана Поповић 6/3 ОШ „Горан Остојић” Јагодина

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

Тешко свакој души коју грех води, Василије свети, ти нас Христу води. Помози нам благи од грехоте јаке, Просветли нам очи дај милости благе. Ти нас Христу води, нашем пастиру, На дај да се изгубимо у немиру. Пресвета Дјева тебе воли, и са тобом свети, за нас грешне Сину се моли. Ти нас благи води до небеског сјаја, Не дај да нам душа у блуди стаја.

Од Твоје руке црни врат бежи, Под калуп свој све нас свежи. Води нас тако стазама малим, Где на крају чека пастир наш благи. У извору мира ти нас купај,

Где нема грехоте и страшних мука. Води нас даље од земаљских брига, Василије свети са мном навек буди, Не дај да ме узму покварени људи. Нису они криви што су тако грешни, И што се предадоше злоби најтежи. Зато те молим душом мојом целом, Василије свети моли се за нас,

И грешнике нашега рода.

Кристина Јаковљевић 3⁄4 СШ „Свети Трифун” Алекс. Жупски

БОГОЈАВЉЕЊЕ

Црквена звона зазвонише. Мила деца запеваше: „Драги људи чујте нас! Крстио се Христос Спас“. Српски јунаци се јавише! У реку хладну скочише. За крст да се боре.

Часни крсте спаси нас Крстио се Христос спас.

Амин! Петар Зечевић 3/2 ОШ „Мајка Југовића” Земун

МОЈА МОЛИТВА

Оче наш, дај ми снаге, Дај ми здравља, Дај ми среће и весеља Пружи мени радост сву Као што је и на небу. Пуно знања и оцена, Пуно књига и цветића, Пуно друштва, лептирића И све оно што нас децу Чини срећном и безбрижном

Мирном и спокојном. Ана Милосављевић 3/1 ОШ „Горан Остојић” Јагодина

ДОЖИВЉАЈ ИЗ ЦРКВЕ

Са наставницом смо кренули у цркву, био је дан Усековања главе Св. Јована Кр- ститеља. Прекрстили смо се и ушли у цр- кву Свете Тројице. Свештеници су читали умирујуће молитве. Ми смо изговорили мо- литву Оче наш.

Пред крај Литургије једна жена је ломи- ла колач, а ми смо јој помагали. Колач је био много леп и појели смо га у цркви. У дворишту смо се играли, а пре трога за- палили цвеће за здравље и за покојне и за патријарха Павла. Један ђакон нас је по- служио и испричао причу о усековању гла- ве Св. Јована.

Причао нам је како је једна девојка игра- ла испред краља и он јој је рекао да ће јој дати све што пожели. Она је отишла код мајке да је пита шта да тражи, а њена мај- ка је рекла да тражи Јованову главу. Тако се та жалосна прича завршила. Сви смо би- ли тужни због тога.

После смо певали песме и играли се са наставницом. Те тренутке смо провели ле- по, у миру и слози. Поздравили смо се са ђаконом, прекрстили и изашли из цркве- ног дворишта. Овај дан је био леп због од- ласка у цркву и зато што нас је наставница учила песму о Светом Јовану Крститељу.

Јована Савић 4/2 ОШ „Гаврило Принцип” Земун

ЧОВЕК И ПРИРОДА

Не газимо цвеће, Нек своје место има среће. Треба нам више среће, Акција за чување природе креће.

Залијмо зелену траву, Помогнимо мало мраву. Нек’ планета буде и лепша и већа, Само без отпада и смећа.

Нек’ нам небо буде плавље, Нека нам се румени здравље. Да нам дуже живи рода, Нек продише сва природа!

Не лови се лисица, Јер је она шумска мисица. У трави скакавац скакуће здрав, Ко солитер прав.

Лука Зоговић 3/2 ОШ „Мајка Југовића” Земун

МАСЛАЧАК

Ишао сам једном на ливаду ја, ишао сам још са другара два. Играли смо се са маслачцима И дували у њихова семења. Летеле су семенке тада на све стране, гле- дали смо за њима и мислили

да ће стићи чак и до Ескима.

Марио Кицирић 3. р. ОШ „Ст. Мокрањац” Кобишница

Велик си Боже, хвала ти!

У најтежим тренуцима снагу си ми за борбу дао,

и пред злом си са мном стао.

Велик си Боже, хвала ти!

У тешкој болести, сузама и боловима,

свеце си и анђеле ми послао

да ублаже бол.

Да анђели крилима обришу сузе моје,

да свеци на моје тело ставе руке своје.

Велик си Боже, хвала ти!

Опет си учинио чудо над чудима и срећан

је свако ко Те у срцу има.

Велика и безбројна су чуда и исцељења твоја.

Пуно љубави и опроштаја у себи носиш,

несебичном љубављу се поносиш.

Викторија Младеновић II р. ОШ „Драган Херцог”, Београд Више

Ученички радови су огледало рада њихових учитеља. „Светосавско звонце“ похваљује професорке српског језика:

Мирелу Тангић из ОШ ”23. Октобар“ Кленак и Зорицу Мишеву, из ОШ „Војвода Пријезда“ Сталаћ и вероучитељицу Биљану Станимировић из Врања

Награђени ликовни радови

1. Теодора Петровић 1/3, ОШ „Јован Јовановић Змај”, Мудраковац, Крушевац; 2. Немања Попара 4/а, ОШ „Мајшански пут”, Суботица; 3. Марио Кирицић 3. раз., ОШ „Стеван Мокрањац”, Кобишница; 4. Јована Јеремић 2. раз., ОШ „Драган Ђоковић – Уча”, Лађевци, Краљево; 5. Анастасија Петковић 4/5, ОШ „Милица Павловић”, Чачак; 6. Душан Ненадић 3 год., Сомбор; 7. Марија Лозанац 1/3, 8. Милица Николић 1/1, 9. Невена Ристић, 10. Милица Табаковић 1⁄4, 11. Сања Мањић 1/3, 12. Марија Лозанац 1/3, 13. Леонора Илић 2/2, ОШ „Мајка Југовић”, Земун; 14. Јована Данчетовић 5/2, ОШ „Гаврило Принцип”, Земун; 15. Николина Марјановић 1. раз., ОШ „Драги Макић”, Бошњане; 16. Јован Илић 2. раз., ОШ „Др Драган Херцог”, Београд; 17. Бојана Мишић 6/1, 18. Вид Павловић 6/1, 19. Милица Стојановић 6/1, 20. Милан Павловић, 21. Виолета Шумаковић 3/3, 22. Никола Бараћ 1/3, ОШ „Влада Аксентијевић”, Београд.

Награђени литерарни радови

1.Викторија Младеновић 2. Р. ОШ „Драган Херцог” Београд; 2. Драгана Поповић 6/3 ОШ „Горан Остојић” Јагодина; 3. Ана Милосављевић 3/1 ОШ „Горан Остојић” Јагодина; 4. Петар

Зечевић 3/2 ОШ „Мајка Југовића” Земун; 5. Кристина Јаковљевић 3⁄4 СШ „Свети Трифун” Александровац Жупски; 6. Лука Зоговић, ОШ „Мајка Југовића” Земун; 7. Јована Савић 4/3 ОШ „Гаврило Принцип” Земун; 8. Марио Кицирић 3/1 ОШ „Стеван Мокрањац” Кобишница; 9. Страхиња Кнежевић 3/1 ОШ „Мајка Југовића” Земун: 10. Милутин Зувић 7/б ОШ ”23. Октобар” Кленак; 11. Петар Младеновић 4/1 ОШ „Стеван Сремац” Добановци

Ученички радови су огледало рада њихових учитеља. „Светосавско звонце“ похваљује професорке српског језика: