;

Ваше стваралаштво

Секција: Ваше стваралаштво
Датум: 21.06.2010.
Број:
МОЈЕ ДУХОВНО НАСЛЕЂЕ
Косово је било наше. Косово ће бити наше. Косово је наше!
Сви причају о томе, сви пишу о истоме. Од све деце тата баш мени објашњава како је оно српски Јерусалим. Схватам доста, али много тога не разумем. Ипак… ако тата само мени прича, мора да је то врло битно.
Звони телефон… Траже тату… Супер! Правац за комп и игрице. Али, време је дивно, ипак ћу на љуљашку. Лепу, нову, богато украшену, са меким јастуцима. За трен ока ветар у коси, а предавање о Косову – прошлост. Ево и бака долази „зашто да замарам ноге”? Она ми прва говори да их треба чувати за старост. „Љуљај ме бако!” Руке прекрштене, а глава уздигнута.
Угледах на стаблу давно одрезану грану. Бака му рече да се баш на њој, али канапом прикаченом љуљашком, љуљао и мој тата. Упитах је колико је старо ово дрво. Рече да је то била велика крошња још кад се она удала за мог деду. А чула је и да је он проходао баш испод тог дрвета.
Хеј…! Па то је то! Кад бих само могла наћи негде татину љуљашку или бар дедину играчку. Нема их, нису сачуване. Али све док се љуљам под овом крошњом, ту је и татина љуљашка и дедина играчка. То је оно о чему ми тата говори.
Доста је љуљања, а можда је и он завршио телефонски разговор. Желим да га слушам! Ипак, од све деце, он то говори само мени.
Јована Вићентијевић 6/3 ОШ „Васа Чарапић” Бели Поток
ПРОЛЕЋЕ
Пролеће је доба кад сунце сија Када се птице враћају са југа Када цвету пчела прија И када се повлачи туга.
Пролеће је деци као радост Као песма, као ливада пуна цвећа Као весеље, као осећање за живот А деца пролећу као срећа. Пролеће нас позива да уживамо у њему У његовим лепотама У његовим играма и разонодама.
БОКА
Милица Пантовић 3/3 ОШ „Слободан Секулић” Ужице
Ја волим Боку И она је најлепша у мом оку. Кад сунце гране над Боком милом Ја њу упоређујем са најлепшом вилом. О Боко, Боко, у океан шаљи таласе И да те волим свету носи гласе. Ја сам у теби, Боко мила, И ти у мени и сва лепота твоја. И кад заклопим очи снене Ја знам да ти и тад нежно милујеш мене. Ја волим тебе о Боко, Глас твој к’небу нек носи високо соко.
Василије Марковић 6 .р.ОШ „Милан Вуковић” Савина, Херцег Нови Црна Гора
ПЕСМИЦА О ЉУБАВИ
Љубав је када се породица воли, Или другарице и другови у школи.
Свако своје дете воли И за њега се Богу моли.
Бог је зато свима даровао љубав, Да се моле и много воле.
Марија Мијушковић 3/1 ОШ ”Горан Остојић” Јагодина
МОЛИТВА
Помози Боже, не дај да страда Нико ко верује и ко се нада.
Мир Божији нека влада, љубав може све, њоме ћеш стићи до Божијих врата.
Подигни с пода, нек свако хода. Гладнима хлеба, жеднима воде. Опрости оном који се каје, подај ономе који даје.
Исусово следи дело, причешћем прочисти душу и тело. Љубав нек влада, да не буде мржње и рата.
Помози Боже, све људе света. Теби се моли цела планета.
Марија Стефановић III1 ОШ„Бошко Ђуричић” Јагодина
МОЛБА ПУШАЧИМА
Своју маму моли дете да не пуши цигарете, Да не трује своја плућа, да не смрди на дим кућа. Своме тати каже дете
да не купи цигарете Већ играчке и слаткише и поклона мало више. Поручује дете исто комшилуку и родбини, Да би свуда било чисто, не пушите у близини. Моли дете све одрасле: Ради здравља свију нас Оставите цигарете, у природи је спас!
Невена Марковић 3. р ОШ „Војвода Пријезда” Сталаћ
МРАВИ
Под великом печурком у хладу живе мрави. Седморица браће и Маја, њихова мајка. Сви мравићи су били добра деца, осим Мише – стално се дурио и љутио без разлога. Често је тражио изазове.
Једном замало да га убоде пчела, а он је за то окривио господина кртицу и госпођу Бубамару. Па, пошто је увек мислио да је у праву, пошао је на далеки пут. Био је убеђен да ће му тамо бити боље него код куће. Прошао је три пољане и срео много инсеката без дома.
Пошто је схватио шта значи кад си усамљен, кад немаш никог свог и немаш кров над главом, Миша се куцну танким прстићем по маленој глави, па реши да се врати својој мајци и браћи.
Успут се молио Богу да му опрости и да га укућани приме.
Наравно, сви га шесторучке примише натраг под печурку, а он је са собом повео и неколико нових пријатеља, бескућника.
Тако се ова породица умножила, али не само бројем чланова него и бројем загрљаја и лепих, благих речи.
Јулијана Вујичић 4. р. ОШ „22. Децембар” Станчићи

МОЈЕ ДУХОВНО НАСЛЕЂЕ

Косово је било наше. Косово ће бити наше. Косово је наше!

Сви причају о томе, сви пишу о истоме. Од све деце тата баш мени објашњава како је оно српски Јерусалим. Схватам доста, али много тога не разумем. Ипак… ако тата само мени прича, мора да је то врло битно. Више

Галерија 06/2010

Секција: Галерија Звонце
Датум: 21.06.2010.
Број:

Птице у кавезу

Секција: Светињама у походе
Датум: 21.06.2010.
Број:
Прва помисао на реч КАВЕЗ подсети нас на затворене животиње по зоолошким вртовима и по домовима (кућне љубимце).
Многи који су мислила да су бодљикаве жице отишле у заборав са сломом нацистичких држава, нажалост нису били у праву. Данас, у 21. веку, многа деца, заједно са својим родитељима, живе у неким новим гетима, и то на тлу старе Европе – на нашем Косову и Метохији.
Признајем да, иако сам се и сама могла наћи са својом породицом у тој ситуацији, ретко помислим на те несрећне људе. Као да једноставно желим да им бар у својим мислима тај живот учиним угоднијим.
Па зар је могуће замислити, нама деци из престонице, да наши вршњаци у блиндираним колима уз пратњу туђих непознатих војника одлазе у школу, која им је једина дневна активност, а да тамо у школи у разреду буде само њих неколико; да немају са ким да прокоментаришу последњу епизоду омиљене TV серије; да морају сами да се радују успесима неке наше спортске репрезентације; да не могу одгледати филм у 3D; да не могу….
Док људи на читавој планети своје обавезе извршавају током 24 сата, ови наши сународници, из неколико улица окружени комшијама које су непријатељски расположене према њима само зато што су припадници другог народа и вере, дан приводе крају када вече замени обданицу.
И док ја после завршених школских обавеза одлазим на пробе фолклора или преко Skypa контактирам са својим пријатељима из Москве и Требиња, неки Ђорђе, Петар, Стефана, Јелена из Ораховца, Велике Хоче, Новог Брда,.. распремају се за спавање уз пригушени сјај воштанице.
Време када су баке своје унуке успављивале причама давно је прошло, а и њихове баке би им причале само неке приче са тужним крајем, јер и саме своје последње дане овоземаљског живота проводе имајући право да гледају стално у један мали комад неба изнад њих.
Зато је и разумљиво да овој деци једино преостају снови које им нико не може одузети, као што су им одузели слободу, нити их контролисати и пратити попут стопа на својој рођеној земљи.
Најважније од свега је то што се дечији снови не могу ограничити, не могу опасати бедемима, ланцима и жицама, већ су слободни и стижу на сва она места на која онај ко их снива жели да се нађе.
Ето опет чуда, снови ове деце јунака остају где су и сада на истом школском терену, али под новим Сунцем.
Сунцем слободе, удишући ваздух у којем не трепери срах, бол и дим, а у игри и са пуно својих нових другара који ће живети ту крај њих, али не само у ове три улице већ у читавом граду – Космету – Србији – планети.
Анастасија Илић, VI/2 ОШ „Веселин Маслеша” Београд
СВЕТИЊЕ ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ
Г одине 2010. 18. априла „екипа” са верске наставе (ученици сед-
мих разреда) са вероучитељем Душицом Ломовић кренула је у обилазак манастира у Шумадији.
Најпре смо стигли у манастир Враћевшницу, где је увелико трајала Литургија, па смо се придружили молитви. Након завршетка Литургије једна од монахиња нам је причала о постанку манастира и њиховом скромном музеју у који се улази из раскошног дворишта пуног цвећа.
Затим смо се упутили ка цркви Свете Петке која се налази у Рогојевцу. Тамо нас је дочекао наш друг Владимир. Били смо веома лепо послужени.
Тамо смо се задржали око сат времена. Драгоцено време смо провели уживајући у прелепо уређеној порти.
Потом смо кренули у манастир Драча. Манастир нас је све одушевио… разно цвеће, зеленило, па чак и бубамаре…
Следећи правац био је манастир Дивостин. У њему се налази извор свете воде, који је посвећен Богородици. Ту смо пили воду, умили се светом водом и задржали двадесетак минута. Било је време да кренемо кући. Овај дан је био посебан за све нас и надамо се да ће се једног дана поновити.
Невена Костић VII4 и Кристина Огњановић VII4 ОШ „Краљ Александар I” Горњи Милановац

pticeПрва помисао на реч КАВЕЗ подсети нас на затворене животиње по зоолошким вртовима и по домовима (кућне љубимце).

Многи који су мислила да су бодљикаве жице отишле у заборав са сломом нацистичких држава, нажалост нису били у праву. Данас, у 21. веку, многа деца, заједно са својим родитељима, живе у неким новим гетима, и то на тлу старе Европе – на нашем Косову и Метохији. Више

Награђени ученици

Секција: Награђени ученици
Датум: 21.06.2010.
Број:
За ликовно стваралаштво награђени су:
1. Јована Стефановић 2/4, ОШ „Анта Богићевић”, Лозница; 2. Стефан Бошковић 2/2, ОШ „Стаја Марковић”, Штрпце; 3. Миља Брстина 4/5, ОШ „Филип Вишњић”, Београд; 4. Татјана Васић, 5. Душица Илић, ОШ „Војвода Мишић”, Пецка; 6. Лазар Јанковић 6 год., Крагујевац; 7. Душан Ненадић 3. год., Сомбор; 8. Иван Влаховић 1⁄2, 9. Жаклина Ружић 1⁄2, 10. Милица Милосављевић 3/1, ОШ „Исидора Секулић”, Београд; 11. Јована Крстовић 1/1, ОШ „Краљ
Александар I”, Горњи Милановац; 12. Анђела Димитријевић 1/3, ОШ „Вожд Карађорђе”, Алексинац; 13. Анђела Нешић 2. раз., 14. Тамара Радивојевић 3. раз., 15. Перица Салић 5. раз., ОШ „Ђура Јакшић”, Јелашница; 16. Милица Шобић, 17. Ивана Стојиновић 3/5, ОШ „Ната Јеличић”, Дреновац; 18. Марија Стефановић 3/1, ОШ „Бошко Ђуричић”, Јагодина; 19. Сара Стојановић 2/1, ОШ „Рада Миљковић”, Јагодина; 20. Никола Ђековић 4. раз., 21. Павле Ђоровић 2. раз., 22. Милош Краговић 4. раз., 23. Александра Танасковић 4. раз., ОШ „Јошаничка Бања”, Јошаничка Бања; 24. Данило Радовић 6/5, ОШ „Вук Караџић”, Вишеград, РС; 25. Марија Радовановић 3⁄4, 26. Вељко Радовановић 1/3, ОШ „Свети Сава”, Кос. Митровица; 27. Аћим Шаренац 2/3, ОШ „Свети Сава”, Гацко, РС; 28. Анита Адамовић 4. раз., ОШ
„Бранко Радичевић”, Голубац”; 29. Владо Антонијевић 3/1, ОШ „Лепосавић”, Лепосавић; 30. Јелена Стаменковић 4. раз., ОШ „Свети Сава”, Бачина; 31. Лука Мисојчић 1. раз., 32. Урош Мисојчић 1. раз., ОШ „Вук Караџић”, Шеварице-Шабац; 33. Катарина Ћурчић 4/1, 34. Борис Мећавин 6. раз., ОШ „Милоје Чиплић”, Нови Бечеј; 35. Јован Рајић 1⁄2, ОШ „Свети Сава”, Кос. Митровица; 36. Марија Ковач, Прекопци, Љубиње, РС; 37. Вељко Николић 1. раз., ОШ „Бранко Радичевић”, Радошевац, Голубац; 38. Сања Николић 5/2, ОШ „Стаја Марковић”, Штрпце; 39. Јован Гузијан, ОШ „Алексе Шантића”, Сечањ..
За литерарно стваралаштво награђени су
1. Јована Вићентијевић 6/3, ОШ „Васа Чарапић”, Бели Поток; 2. Јана Стјеповић 4. раз., ОШ „Прељина”, Прислоница; 3. Милица Пантовић 3/3, ОШ „Слободан Секулић”, Ужице; 4. Василије Марковић 6. р. ОШ „Милан Вуковић”, Савина, Х. Нови, Црна Гора; 5. Марија Стефановић 3/1, ОШ „Бранко Ђуричић”, Јагодина; 6. Невена Марковић 3. раз., ОШ „Војвода Пријезда”, Сталаћ; 7. Јулијана Вујичић 4. раз., ОШ ”22. децембар”, Станчићи; 8. Анастасија Илић 6/2, ОШ „Веселин Маслеша”, Београд; 9. Тамара Радивојевић 3. р., ОШ „Ђура Јакшић”, Г. Студена; 10. Марта Младеновић 3. р., ОШ „Ђура Јакшић”, Јелашница; 11. Ивана Туловић 6/3, 12. Катарина Стојановић 6/3, 13. Слободанка Минић 6/2, ОШ „Краљ Александар I”, Г. Милановац; 14. Иван Пантић, ОШ „Бранко Радичевић”, Голубац;
Најбољи композитори су:
1. Петар Вујановић, 2. разред музичке школе, „Михаило Вукдраговић”, Шабац 2. Лидија Поповић, писац, Београд 3. Јелена Ђорђевић, 6/2, ОШ „Бора Станковић”, с. Тибужде, Врање 3. Оливера Цветић, васпитач, Трстеник

За ликовно стваралаштво награђени су:

1. Јована Стефановић 2/4, ОШ „Анта Богићевић”, Лозница; 2. Стефан Бошковић 2/2, ОШ „Стаја Марковић”, Штрпце; 3. Миља Брстина 4/5, ОШ „Филип Вишњић”, Београд; 4. Татјана Васић, 5. Душица Илић, ОШ „Војвода Мишић”, Пецка; Више

Насловна страна новог броја

Више
Нови број
Из ранијих бројева