У благо предвечерје уморни сељак сео је на свој кућни праг и уживао у свежем поветарцу. Поред
куће је пролазио вијугави друм. Неки пролазник је, видевши сељака, помислио: „Ово је неки лењивац. Цео дан ништане ради, само седи на прагу и гледа ко пролази друмом, а кука како је на пијаци све јефтино!”
Мало касније наишао је други човек. Видео је сељака на прагу и промрсио себи у браду:
„Види само ти њега. По цео дан седи на прагу, гледа и задиркује младе девојке и снаше које овуда пролазе на чесму и у њиву. Срам га било!”
Потом је друмом наишао дрвосеча и помислио:
„Ево вредног сељака. Радио је и трудио се цео дан у њиви, па се сада на свом прагу одмара, чекајући вечеру.”
О сељаку који је седео на прагу ништа не знамо. Али можемо много да сазнамо о тројици пролазника.
Први је био ленштина и дангуба.
О другом никако не бисмо могли рећи да је добар човек.
Трећи човек је вредни радник, који часним трудом зарађује свој хлеб.
Све што говориш сведочи о теби самом, а нарочито када говориш о другима. Нису добри људи они који, не само да другима приписују своје особине, него их још за то, ни криве ни дужне, осуђују.

Илустровала Љиљана Димитријевић