[1]Грчка ме је одувек привлачила због својих лепота. Поред чудесне природе, Грчка сија својим православним светињама. Међу њима су и Метеори, које сматрају осмим светским чудом.
Метеори су манастири подигнути на врховима стрмих стена. Назив: Метеори потиче од грчке речи метеос, што значи: лебдети. И заиста, Метеори као да лебде између неба и земље. Иако сам Метеоре видела на сликама, поглед уживо ме је оставио без даха.
Кад смо стигли до првог манастира и када је требало да изађемо из аута, брату и мени су се одузеле ноге од страха. Били смо на великој висини и имала сам осећај да је одмах поред аута провалија. Тата нас је убеђивао да је безбедно и да слободно изађемо. Полако сам излазила, грчевито се држећи за ауто. Родитељи су се слатко смејали, а ја нисам смела да погледам унаоколо. Брзо сам се навикла и сада се и сама смејем кад помислим на то. До неких манастира смо ишли пешке, а до других смо се пели уским, стрмим степеницама. Тако смо се попели и до манастира Света Тројица. У манастиру није било туриста. Владао је неописиви мир и тишина. Пришла сам узвишењу са великим белим крстом. Срце ми је јако лупало од узбуђења и страха, јер сам била на великој висини са које се пружао поглед на градић Каламбака и остале манастире.
Била сам одушевљена великим чекрком са мрежом који је некада служио као једини начин да монаси дођу до манастира, и да сиђу доле. Обишли смо све манастире који су били отворени. Тешко је речима описати како необично изгледају те стене и манастири на њима, али, једна слика вреди сто речи. Завирила сам у сваки кутак манастира у којима време као да је стало. Са заласком сунца кренули смо назад. Била сам мало тужна што нисмо обишли баш све манастире, али и срећна што сам на таквом светом месту била са породицом.
Ђурђина Лозо 5/6
ОШ ”Раде Драинац” Борча