Данас, 16. августа, седма генерација ученика, која је кренула „Стопама наших предака“, традиционално молитвом отпочиње прво јутро у кампу. Након молитве свима је пријало јутарње разгибавање које је организовала Јелена Стошић, професор спорта и тренер организације ПСУ „Свети Срб и ја“. После завршеног доручка, група је кренула пут града Крфа и острва Видо. На пристаништу малих бродова главне крфске луке, сачекао их је бродић капетана Ниноса, којим су по поприлично немирном мору, отпловили на Видо, Србима познато под називом „Острво смрти“.

О пореклу оваквог имена и трагизму нашег народа, који се ту одигравао пре само стотину година, говорио је професор историје Драгиша Стаменковић. Овај историјски час употпунила је песма младих музичара, најбољих шака средњих школа из Смедеревске Паланке и шабачких ученица Уметничке школе, чији су гласови призвали сузе слушалаца. Страдалништво је најјасније приказати кроз сећања оних који су га доживели. Те потресне призоре описивао је основац александровчанин Вук Џамић, а дирљиве стихове Милутина Бојића пренели су Марија Сталетовић и наш познати уметник Љуба Манасијевић. Помен за покој душа нашим младим јунацима одслужен је затим у спомен-костурници чиме се група опростила од пострадалих предака и упутила ка „Српској кући“, где су одслушали кратко предавање кустоса Љубомира Сарамандића, потом места где се некада налазио хотел „Бела Венеција“. Инспирисани оним што су управо чули, учесници кампа су самостално организовали дирљив програм пред „Српском кућом“.

У каснијим поподневним часовима жагор се чуо са Агиос Гордиоса где је залазак Сунца на једној од најлепших плажа Крфа заокружио данашњи дан.

Пријатељ пројекта:

Пројекат подржали: