[1]Сваког дана у редакцију Светосавског звонца јављају се и шаљу писма и поруке овогодишњи учесници акције: „Стопама наших предака“. Њихова сведочанства и речи захвалности нам дају још већу снагу да истрајемо и наставимо, уз Божију помоћ, овај наш пројекат.
[2]Овогодишња генерација се непуних седам дана од повратка са Крфа самоиницијативно организовала и сакупила у Београду. Колико је ово летовање са Светосавским звонцем на њих оставило утисак и колико су склопљена познанства за њих важна и велика, говори и писмо Јоване Старовић ђака генерације ОШ „Ослободиоци Београда“ са Палилуле, које говори о свему томе и њега вам преносимо у целости:
[3]
[4]
[5]
[6]
Драго Звонце,
Све је почело на крају нашег путовања. Пошто смо се дивно зближили било је договарања када ћемо се поново срести. Сергеј Савић из Старе Пазове је први дао оквирни датум и рекао је да ће доћи у Београд првог викенда у септембру и да ће ми се јавити. Ја сам хтела да скупим неке људе и да га заједно видимо. Идеју смо поделили на нашој Фејсбук групи на месенџеру и позив је био отворен свима. Полако је он сакупљао људе из Пазове, а ја из Београда и на крају када смо се пребројали није било изузетака. Сви су потврдили свој долазак. Ја сам била одушевљена пошто ми није ни падало на памет да можемо организовати сусрет од око 20-ак људи. Те суботе сам замолила маму да нам направи палачинке. Она је са радошћу то прихватила и Валентина Сјеничић је такође дошла код мене па смо их заједно мазале. Прво смо се састали у ТЦ „Ушће“. Сачекали смо све и отишли у ресторан на другом спрату. Ту смо заједно ручали и све је личило на наш камп на Крфу, пошто смо нашли дугачак сто за који смо сви сели. Због променљивог времена родитељи су ми допустили да позовем цело друштво кући. Опет није било изузетка и сви су дошли код мене. Ту смо заједно слушали музику, играли Нитендо Вил, а најзанимљивија ствар је била гледање слика из кампа. Сви су били одушевљени, сабрали смо све утиске, подсетили се смешних тренутака и још више зближили. Невероватан је осећај имати 18 људи у кући које си упознао пре 15 дана, а знаш да су сви они вредни и да си се зближио за читав живот. Ја никада нисам упознала такво друштво, никада нисам видела свестраније особе, никада нисам проводила време са тако квалитетним личностима који су сви моји вршњаци. Нисам ни сањала да ће то путовање на мене оставити такве утиске и донети ми толико новог и доброг. Тек сада сам свесна свега што смо обишли, значајних тренутака које смо доживели и важност и истинитост говора шефа пројекта Димитрија Стикића. Поготово нам је у посебном сећању остао говор претпоследњег дана нашег боравка на Крфу, јер смо ми сви постали огромна породица и сада не могу да замислим мој живот без овог новог друштва. Сада док пишем ово уздишем и суза ми клизи низ образ сећајући се свих осмеха од наших 10 заједничких дана. Али та суза је радост која избија из мене и коју не могу да обуздам. Захваљујем се у име све деце Српској православној цркви која нам је омогућила ово невероватно искуство пошто знам да се сви они осећају као и ја јер сваки дан размењујемо утиске.
Много поздрава од све деце пројекта: „Стопама наших предака 2015”. 🙂
Јована Старовић, ђак генереације са Палилуле
Дечија песма са Крфа: ”Осети Видо” [7]
[8]
[9]
[10]