СИН: Види, гуштер!
ОТАЦ: Знаш, понекад мислим да диносауруси нису изумрли, него су само прошли кроз неку праисторијску економску кризу током које су се претворили у гуштере.
СИН: А можда су били превише велики да би стали у Нојеву барку?
ОТАЦ: Не верујем. Богу је све могуће, а Он слуша онога ко Њега слуша и помаже му у свему. Диносауруси нису могли да буду већи од Нојеве праведничке молитве. Хеј! Па ово је права прилика да испробам програм времеплова на компјутеру који сам управо измислио.
Одлазе пред компјутер.
ОТАЦ: Време: Потоп. Тема: диносауруси.
СИН: Јао, колики су!
ОТАЦ: У нешто гледају…
СИН: У телевизор! Ено и сателитске антене!
ОТАЦ: А увек сам се питао како је могао баш цео свет да се исквари! Сад ми је све јасно!
СИН: Ево га и праотац Ноје: Моли их на коленима – стоти и последњи пут да пођу са њим, јер мора да затвори ковчег.
ОТАЦ: Али она неће – каже да мора да одгледа серију до краја!
СИН: А он чека резултате утакмица са Диносаурусијаде. Хм, могли бисмо и ми да погледамо резултате последњих утакмица? Хеј! Зашто си угасио компјутер?!
ОТАЦ: Опрости, радије бих у Нојеву барку.
СИН: Али, Нојева барка више не постоји!
ОТАЦ: Постоји. Црква је Нојева барка у којој се спасавамо од потопа испразних и пролазних вредности. ПОТРЕБНА НАМ ЈЕ СВАКОДНЕВНА МОЛИТВА, А НЕ СВАКОДНЕВНА СЕРИЈА.
Морамо да знамо резултат утакмице између добра и зла у нашој души и да увек будемо играчи и навијачи добра!
СИН: У праву си, тата, хајдемо у цркву!
Узимају кишобране и излазе.

Ко се с Богом у цркви не састаје
Макар био и највећи нестаје.
Ко за Христом креће –
изумрети неће!

Лидија Поповић
Илустровала Љиљана Димитријевић