Река Ибар настаје од шест врела на 1360 метара високим обронцима Хајле. Тече на исток кроз Велику Косовску котлину, а потом код Косовске Митровице скреће на север и код Краљева се улива у Западну Мораву.

Долина Ибра била је главна артерија немањићке Србије, зато Ибарску долину називају Долина Историје, Долина краљева и Долина јоргована, по јоргованима које је посадио краљ Урош I, у част доласка његове супруге, Јелене Анжујске. Околина Ибра би се могла назвати и Долина бања јер се ту налазе Матарушка, Богутовачка, Јошаничка, Новопазарска и још неколико бања.

Долина Ибра се сужава код Рашке, а код старог града Брвеника полако улази у клисуру. Ту се налазе манастири Градац, Стара и Нова Павлица. Следеће место где Ибар вода мало застане је Ушће, да би прихватила реку Студеницу која долази од најпознатијег српског манастира Студенице. Два километра низводно од Ушћа се налази велики бук. Дуг је 70 м широк до 3,5 м и дубок 6 м. Називају га Грмчић јер вода у њему грми.

Путнике који кроз клисуру Ибра путују путем, пругом или се одваже да се спусте чамцем, поздравља стабло црног бора и камени споменик војника подигнут у знак сећања на погинуле у ратовима 1912 до 1918. године.

Град Маглич двадесетак километара јужно од Краљева, саграђен је на голој и стрмој падини Столова коју река у широком луку обилази.

Осам моћних кула, јаки и високи бедеми и пре свега тешко приступачна падина, задавали су велике муке честим освајачима. Овај град тврђава је припадао Цркви и основна намена му је била одбрана манастира Жиче и Студенице и контрола улаза у Ибарску клисуру.

У граду се налазе остаци цркве посвећене Светом Ђорђу – свецу заштитнику ратника.

Манастир Жичу називају мајком свих цркава. Манастир је подигнут на северним обронцима планине Столови. По предању планина је и добила име по манастиру, јер је у Жичи столовао Свети Сава.

Текст и фотографије: Драган Боснић