[1]Деца из Ораховца и Велике Хоче недавно су посетила престони град, да би заједно са групом ходочасника из Београда кренули пут светиња Републике Српске. Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Иринеја, у организацији Издавачког фонда СПЦ, пошли су на прославу храмовне славе цркве Свете Петке у Сокоцу. Намера је била даривање Часног Крстa поменутој цркви на Војничком гробљу ”Мали Зејтинлик”, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, Сарајевског атентата и рођења блажeнопочившег Патријарха Павла. Спомен Гробље на Сокоцу чува душе уснулих хероја страдалих пре више од две деценије у отаџбинском рату за одбрану Републике Српске.
[2]У име Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, девети по реду Часни Крст, дар Издавачкe фондacije СПЦ предао је протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах , а у име Митрополита дабробосанског Г. Николаја и Епископа захумско-херцеговачког Г. Григорија Крст је примио архијерејски заменик протојереј-ставрофор Борис Бандука.
[3]Овогодишњи Часни Крст, носио је о Васкрсу у Свету земљу Данило Иванишевић, родом из Ортијеша, покрај Мостара. Са групом хаџија из Србије, Данило је на Велики Петак изнео Крст на Голготу, идући у литији путем Христових страдања, коју је предводио Патријарх јерусалимски Теофил. Крст је иконописао Зоран Маслић, дрво је урадио столар Милан Никчевић, а постоље извајао професор Рајко Блажић.
[4]Традицију даривања Часног Крста многострадалним српским епархијама благословио је 2006. године блаженопочивши Патријарх Павле. Часни Крстови даривани су манастирима Рмањ, Крка, Гомирје, затим манастиру Свете Петке у Загребу, као и цркви Светог Стефана у Великој Хочи, храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, Свете Тројице код Скадра, и Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
[5]Након свете Литургије, празничне Литије и резања славског колача, испред Крста у Војничком спомен-гробљу служен је помен српским борцима.
[6]Уследио је богат духовно-уметнички програм у коме су учествовала деца и изворна певачка група из Велике Хоче и Ораховца, са професором Гаврилом Кујунџићем, ученици београдских школа са вјероучитељицом Невенком Пјевач, Кристина Панић, студент Музичке академије у Београду. Беседу о Гаврилу Принципу казивала је Николина Тинтор студент Правног факултета – девојка рођена на Светог Илију у Вуковару, имала је само два дана када је у „Олуји“ бежала из Хрватске са родитељима у Србију. Своју поезију говорили су песници Душко Бабић и Биљана Живковић из Београда.
[1]Молитвени поход настављен је поменом код Споменика солунским борцима у центру Сокоца. Споменик је изграђен по узору на српског ратника који се налази испред цркве Ружице на Калемегдану.
Духовно сабрање настављено је празнично уприличеном Трпезом Љубави у Парохијском дому храма Светог Илије у Сокоцу. О самој цркви названој Романијска Лазарица беседио је отац Борис Бандука. Изграђена је 1871. године, преживела најезде Немаца, комуниста, да би тек 1967.године дошао први активни свештеник. Због ратних дешавања деведесетих година прошлог века постала је саборни храм, привремено седиште Митрополије.
[7]Последње одредиште овог ходочашћа био је Манастир Соколица на Равној Романији, посвећен Светом Георгију. Зидови манастирског храма обложени су спомен-плочама на којима су уклесана имена 4.000 бораца последњег отаџбинског рата. Митко Томић, староседелац овог краја, угледан је домаћин манастира Соколица. Након погибије сина Чеде Томића поклонио је Цркви део имања и на том месту данас се налази манастир. У порти храма изграђена је Спомен капела посвећена Светом Петру Зимоњићу, митрополиту дабробосанском, канионизованом пре неколико година.
[8]Први дан поклоничког путовња обележило је присуство Светој Литургији у Цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу, задужбини Милоша Обреновића. Уследила је средачна добродошчица архимандрита Јована Гардовића у манастиру Дражевина, посвећеном генералу Драгољубу Михајловићу. Према речима оца Јована манастир чува успомену на хапшење Драже Михајловића. Манастирска црква посвећена је његовој Крсној Слави Светом Николају. Споменик са фигуром Чиче у природној величини, направљен од бетона и обојен златном бојом, налази се у порти манастира. У склопу манастира постоји и издавачка кућа „Дабар“ , која између осталог, издаје истоимени часопис посвећен Митрополији дабробосанској.
[9]Пред задужбином жупана Прибила и његових синова Стефана и Петра, у манастиру Добрун, госте сачекују игуман Калистрат Бабушић и јеромонах Михајло Бољевић. Манастир Добрун спада у ред најстаријих Немањићких манстира на подручију данашње БиХ, подигнут 1343. године. У склопу манстира налази се Карађорђев конак у оквиру кога је музеј Првог Српског Устанка, ризница дабробосанске Митрополије, галерија слика и мала капела посвећена Светом Андреју Првозваном, крсној слави краљевске породице Карађорђевића.
[10]Чувени Анрићев Вишеград, данас краси град од камена, Андрићград, и у њему црква Лазарица.
Својеврсни културни центар и врсту етно-села, осмислио је режисер Емир Кустурица. Овде наш драги Андрић замишљено испраћа и дочекује своје госте. Поред његовог споменика, на централном тргу достојанствено стоји и споменик Његошу.
Ноћење у конаку храма Успења Пресвете Богродице у Чајничу, и весела дечија песма, окрепљују поклонике за даље путовање. Чајничка црква позната је по чудотворној Икони Пресвете Богородице Чајничке Краснице. То је једна од три Иконе које је насликао Свети апостол Лука. Прва се налази уЈерусалиму, друга у Хиландару, а трећа у Чајничу. Сликана је на дрвеној плочи, са предње стране је Богородица са Христом, а на полеђини Свети Јован Крститељ.
Ходочасничка сретања у Христу са најсветијима из рода нашега утиру пут незаборава, да достојно сећање буде сигуран пут и плодно семе будућег нараштаја српског Православног народа.
[11]
[12] [12]
[13]
[14]
[15]
Данијела Стевановић