Исус Христос је много волео децу, и деца су Њега волела и ишла за њим. Он им је причао приче, саветовао их да слушају родитеље и упућивао како да постану добри људи.
Родитељи су доводили децу да стави на њих руке и да их благослови. Једанпут се толико деце око Њега окупило да је настала неподношљива граја и вика. Пењала су Му се на леђа и рамена, увлачила у широки огртач, грлила Га и скакала око Њега.
Апостоли, збуњени толиком гужвом, почеше терати децу и бранити им да прилазе. Господ их благо укори речима:
– Пустите децу нека долазе к мени и не браните им. Такви су житељи Небеског Царства.
Другом једном приликом је рекао:
– Заиста вам кажем, ако се не поправите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско.
Љубав између Христа и деце, настала пре више од две хиљаде година, траје до данас и трајаће вечно.

Прича из Новог Завета