[1]Дан који и сто година после, још увек траје потврђујући и симболишући нераскидиву везу два братска народа кроз време. Тада 15. јануара 1916. године било је за Србију бити или не бити, можда и више него било ког другог дана тих ратних година. Српски премијер Никола Пашић, завапио је братској Русији, обративши се цару Николају Романову за помоћ. Силе Антанте су до тога дана игнорисале све позиве српске Владе, а преко 200.000 војника и неколико десетина хиљада избеглица који су прешли Албанску Голготу, чекало је на обали Егејског мора да их савезници превезу на Крф. Цaр Никoлaj II није се оглушио о молбу Србије, потписао је ултимaтум којим је условио силе савезнице да ће напустити војни блок Антанте и склопити сепаратни мир са Аутро-Угарском и Немачком уколико се српској војсци и народу не пружи помоћ и не организује пребацивање на сигурну територију острва Крфа. Његов ултиматум је уродио плодом и већ 18. јануара почиње организовано пребацивање српске војске француским бродовима на острво спаса.
[2]Српски народ никад неће заборавити ово племенито дело братске Русије, а лик и дело Светог цара Николаја Романова ће заувек бити светла тачка и камен темељац односа наша два народа. О томе и сведочи велелепни споменик Цару Мученику који поносно стоји у центру Београда.
Светосавско звонце се у својим активностима са посебним пијететом посвећује догађајима из историјског периода Великог рата, због чега је 2012. године са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја, покренуло пројекат: ”Стопама наших предака”. Удружење ”Српски кривак” је знајући за овај пројекат и остале активности, позвало Звонце на заједничко обележавање 100 година од пружене братске руке Царске Русије Србији, чиме се и сам дан 15. јануар наметнуо као дан када ћемо у будуће обележавати Дан српско-руског братства.
[3]Обележавање овог дана почело је полагањем венаца на споменик цару Николају II у Београду који се налази у непосредној близини Председништва Србије и Градске куће. У наставку је одржан културно-уметнички програм у ком је учествовало Светосавско звонце са својим хором који је отпевао химну Крфског пројекта ”Осети Видо”, затим ”Востани Сербије”, а првонаграђена на конкурсу Звонца ”Србија и Русија – Шта нас спаја”, ученица четвртог разреда ОШ ”Иса Бајић” из Куле, Љиљана Кнежевић, прочитала је свој награђени литерарни рад: ”Карпатске вечери”.
Након церемоније полагања венаца и програма оснивачи удружења ,,Српски кривак“, Сања и Дмитриј Панфилов су уручили директорки Руског дома Надежди Кушченковој почасни знак удружења за велики допринос у развоју српско-руског пријатељства.
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
Истог дана у Руском дому је од 19 часова, одржана свечана академија. Било је много заинтересованих који су желели да присуствују овој свечаној вечери. Они који нису стигли да заузму место одлучили су да остану и одгледају концерт посвећен српско-руском братству. Пред окупљенима су наступили глумци Михаило Јанкетић и Бранислав Лечић, као и познати српски књижевник Матија Бећковић. Посебан утисак на публику оставиле су српске и руске патриотске песме из Првог светског рата у извођењу хора Сремске епархије ,,Св. Никола“, као и женски хор ,,Роса“ који је одлично извео руске народне песме. Атмосфера вечери је била веома срдачна и искрена. Дан српско-руског братства је тиме употпуњен и био је прави празник јединства и солидарности два народа.