УСПОМЕНЕ НА СТАРО ВРЕМЕ

Недавно смо добили рад (текст и цртеж) „Старе куће Београда”, који је написао Јован Хаџић, ученик 2/2 разреда ОШ „Иван Горан Ковачић” из Београда. Јован нам је писао:
„Старе куће Београда ће ускоро нестати. Замислите само када прође неко време, тада ће бити све модерно, срушиће старе куће, а ми више нећемо имати успомена на старо време.”
Јованов текст нас је подстакао да у Звонцу покренемо рубрику „Чувари прохујалог времена”. У овом броју пишемо о Манаковој кући, а вас позивамо да пишете, цртате и шаљете фотографије старих кућа из вашег села или града

МАНАКОВА КУЋА

Манакова кућа се налази у Београду, на углу улица Гаврила Принципа и Краљевића Марка. Била је то кућа неког богатог Турчина, а претпоставља се да је подигнута око 1830. године.

Касније је кућу купио Манак Михаиловић, по коме се и данас зове. У приземљу је некада била кафана и продавница, а на спрату просторије за становање. Временом је кућа мењала власнике, а сада је део Етнографског музеја. Као историјски споменик, односно, културно добро од великог значаја, зграда је заштићена и потпуно обновљена 1968. године.

У Манаковој кући се осећа дух прохујалог времена, када се живело другачије, без журбе и спокојно. У машти можете дочарати време када је кућа на брегу била окружена великом баштом, пуном сеновитог и родног дрвећа и разнобојног цвећа, са погледом на Саву и пристаниште, зато што није било зграда са друге стране улице, него се пружао диван поглед на реку.

У Манаковој кући је изложена и збирка српских народних ношњи професора и сликара Христофера Црниловића. У приземљу су уметничке радионице, које похађају многи који желе да науче да ткају или израђују грнчарију.

„Старином, положајем у простору и сликовитим изгледом, кућа је сведочанство о последњим траговима балканске архитектуре из времена када је Београд почео да израста из турске касабе у модеран европски град.”