[1]Редакција Светосавског звонца је у склопу својих мисионарских активности у копродукцији са Телевизијом Архиепископије београдско-карловачке ”Храм” наставила снимања образовних емисија за ђаке, под називом ”Светосавско звонце и деца”. Нова епизода носи тему: ”Божија творевина” тј наша однос и брига према природи у којој живимо и од које у великој мери зависи наше здравље и квалитет нашег живота. Гости емисије су били деца спортисти Свете Србије. У самој реализацији снимања ове епизоде Светосавско звонце је добило подршку и Биолошког факултета Универзитета у Београду тако што је добило специјалну дозволу да може снимати у предивној ботаничкој башти: ”Јевремовац”.
[2]Универзитетска ботаничка башта „Јевремовац“ је настала 1855. године. Од 1889. године налази се на имању краља Милана Обреновића које је он поклонио Великој школи са обавезом да служи у просветне циљеве, да се на њему подигне ботаничка башта и да се назове „Јевремовац“. Претходиле су јој башта Јосифа Панчића у дворишту Књажевачко-српског лицеја из 1853. године и Ботаничка башта на Дорћолу крај Дунава, основана 1874. године која је напуштена услед поплаве на Дунаву.
1890. године почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. Прва Башта подигнута је 1855. године у дворишту Конака књегиње Љубице Обреновић. На молбу српског природњака Јосифа Панчића, министарство просвете Србије је 1874. године одредило место за Ботаничку башту на крају Дунавске улице, али је она уништена 1877. године приликом изливања Дунава. Тада је краљ Милан Обреновић поклонио граду имање на Палилули, под условом да Ботаничка башта буде названа „Јевремовац“, у знак сећања на његовог деду Јеврема Т. Обреновића, „великог љубитеља народне просвете“.
Године 1892. је у Ботаничкој башти Београда, на површини од 500 м², подигнута стаклена башта која се састоји од два крила спојених централном куполом. Изграђена је из делова који су пренети из Дрездена и у то време била је међу најлепшим на Балкану. Управници Ботаничке баште у 19. веку били су Стеван Јакшић и Живојин Јуришић.
Године 1994. Завод за заштиту природе Србије дао је предлог, а Уредбом Владе Републике Србије из 1995. године Ботаничка башта Јевремовац проглашена је за Споменик природе од великог значај. 18. маја 2004. године отворен је Јапански врт – колекција далекоисточне флоре. Аутори врта су Вера и проф. др Михаило Грбић, пејзажне архитекте.
[3]
[4] 
[5] 
[6] 
[7] 
[8] 
[9] 
[10] 
[11] 
[12]
[13] 
[14]