Улазнице за изложбу ДИНОСАУРУСИ добили су:
1. Саша Шепур 4/2, 2. Марио Сакић3/2, 3. Владан Васиљевић 6/2, 4. Андријана 3/1, ОШ „Кадињача”, Лозница; 5. Жељко Латковић 5. раз., ШОСО са домом „Свети Сава”, Умка; 6. Емилианос Цакироглу 5/2, ОШ „Бановић Страхиња”, Београд; 7. Гаврило Лучић, Београд; 8. Емилија Гојковић 6/4, ОШ „Јосиф Панчић”, Београд; 9. Ђорђе Симић 5/1, ОШ „Анта Богићевић”, Лозница; 10. Матија Јанковић 2/1, 11. Ива Марковић 6/1, 12. Јована Јоцић 3/3, ОШ „Љуба Нешић”, Зајечар; 13. Стефан Бајкић 3/2, ОШ „Велизар Станковић Корчагин”, Велики Шиљеговац; 14. Лука Аћимовић 4/1, 15. Исидора Андрић 4/3, ОШ „Вук Караџић”, Чачак; 16. Владан Стојановић 3/3, ОШ „Вук Караџић”, Врањe; 17. Љубица Мирковић, ОШ „Кадињача”, Лозница; 18. Вељко Кркобабић, Велика Плана; 19. Јована Смиљанић, вртић „Пчелица Маја”, Земун; 20. Иван Траиловић 6. раз., ОШ „15. мај”, Мали Јасеновац. Више

Данас је на веронауци било посебно лепо. Милан се враћао кући срца пуног радости.
Када је отворио врата, застао је. Кућа у нереду, са радијa трешти лоша музика. Мајка једном руком држи цигарету, а другом меша ручак. Било му је тешко. Дошло му је да викне. Хтео је са мамом да прича о Богу, о греху…
Господе помилуј! Да, тако је рекао отац Душан. Пре него што нешто кажеш, помоли се, да не погрешиш. И још је причао да је свети Серафим Саровски, младићу, који је дошао да се жали на своју мајку зато што је много пила, рекао: „О мајци ни реч!”
Милан се јавио мајци и пошао у своју собу. Клекао је пред икону „Господе, тешко ми је! Господе, помози ми! Научи ме шта да радим. Тешко ми је, много ми је тешко што ме родитељи не разумеју и подсмевају се мојој вери.”
Онда је застао. Неке ствари ми бирамо сами – друштво, посао… Родитеље не! Ако су такви, Бог ми их је такве дао. Зашто? Јер хоће да им помогнем да се спасу, али они ништа не слушају шта им кажем.
А како и да слушају кад ја ни мало нисам променио своје понашање? Свађам се са братом, остављам собу у нереду… Причам им о Богу својим речима, а да ли им причам о Богу својим делима?
– Милане! Другови под прозором су га звали да иду
да играју фудбал. Дан је био предиван. Отворио је врата собе и погледао ужурбану мајку у кухињи. На поду је био џак грашка.
– Зар није могла да купи замрзнути и оде у шетњу? И њој је диван дан! И мајка воли да прошета са другарицама. Па она и не излази из кухиње! Ради дан и ноћ да уштеди, да би било свега за нас.
Кроз прозор викну друговима: Више

Било је то давно у једној далекој земљи. Војник се враћао кући после трогодишње службе, а у џепу је понео своју зараду – три златна дуката. Задеси га ноћ на путу, те он уђе у једну крчму и затражи да преноћи. Вредна газдарица га лепо прими, а њега је заинтересовао старац који је немо седео у ћошку. Упита газдарицу зашто онај човек ћути, а она рече да старац не говори, ако нема шта паметно да каже.
Приђе војник, поздрави старца и замоли га да му каже неки добар савет. Рече старац да су савети злата вредни, на шта му војник одговори да ће га наградити дукатима.
Први савет гласи – НЕ ОСУЂУЈ, а посебно не суди никога по изгледу.
Други савет – НЕ ЛАЖИ, ШТО ИМАШ – НЕ ПОРЕЦИ.
Трећи савет – МУДРИЈЕ ЈЕ ЈУТРО ОД ВЕЧЕРИ.
Плати војник ове савете и сутрадан наста ви свој пут празних џепова, али богатији за три доба савета.
Дан је одмакао, а војник је у шуми наишао на прелепу принцезу која је водила старог, ружног магарца, коме је све време нежно тепала и говорила му да је леп. Више