Један од најпоштованијих и најомиљенијих људи у нашем народу био је Патријарх Павле. Овде доносимо једну сличицу из његовог детињства, сећање на прославу Светог Саве у родном месту Кућанци у Славонији.

СВЕТИ САВА – ЂАЧКА СЛАВА

Празник je Св. Саве, који ce онда – пре тридесет и више година* – прослављао у цркви и школи.

Школска деца и старији били би најпре на целој служби у цркви, а затим би с појањем, крстом и барјацима дошли у школу. Нас дечицу извеле би, својим дрхтавим рукама, наше старице баке мало раније из цркве и повеле школи.

Била је љута зима: нама најмлађима и њима најстаријим било је неопходно да се огрејемо. Школа је украшена зимзеленом и белим, везеним пешкирима. Напред, високо на зиду, велика икона с венцем од бршљана.

На њој светитељ у златотканим одеждама: једном руком држи отворену књигу, другом благосиља. Око главе му широк златан круг.

– Ко је оно, бако? – запитало би које од нас деце.

– Оно је Свети Саво, синко – одговорила би бака.

– А зашто има онакво одело? – настављали би ми неуморно с питањима.

– Зато што је он био владика.

– А зашто има онај сјајни круг око главе?

– Е, зато што је он светитељ. Само светитељи оно имају.

– Тако, дакле! То је Свети Саво. То је владика. Владика, значи, у златном оделу, високо изнад свију једном руком благосиља, другом држи јеванђеље, а око његове главе светли, златни ореол светитељски – закључили би ми својим дечјим умом.

Споља се чуло појање. Долазили су старији из цркве. Наша питања и наше мисли би се прекидале. Школа се напунила. Свештеник је осветио водицу и кољиво, ђаци су певали и рецитовали, но од свега тога ја сам мало чуо и видео.

Cвa моја пажња била је прикована на зеленим венцем украшену икону Св. Савe и чудесан лик његов. У једном моменту засјало је сунце и пало на икону светитељеву. Златни ореол синуо је и, мени се чинило, осветлио цело наше у снег завејано село, школу и cвe нас у њој.

И од те светлости која је долазила од свете главе светог владике било је, тог тмурног и мразног зимског дана, свима нама скупљеним онде под његовом иконом, светло и топло и радосно.

Илустрација Василиса Белошевић

_________________

* Део из прве архијерејске беседе новог Епископа рашко – призренског Г. Павла изреченe на дан хиротоније 22. септембра 1957. године.

Јако ми је жао када га видим тужног и ако он то крије од мене, ја осетим. Надам се да тужан израз на његовом лицу никада нећу видети, јер он заслужује све најбоље.

Када смо сами кући док он спава, волим да уђем у његову собу и посматрам га.

Мана коју има је што се не бави ни једним спортом и волела бих да се то промени.

Поред свих љубави највећа и најјача је љубав сестре и брата. Нико не може да савлада и победи ту љубав јер је она изнад свега! Моја душа је тамо где је он – Душан.

Милица Вукојевић 5/1 ОШ „Кнегиња Милица” Доњи Рибник

МОЈА ПОРОДИЦА ПОД КРИЛИМА АНЂЕЛА

Дуго сам размишљао о овој теми. Са таквим смућеним мислима ипак отворио сам очи и почео писати. Анђео за мене значи нешто најлепше. Када сам добар, мама каже да сам анђео. Једном сам гледао емисију како децу остављају родитељи. Растужило ме је то док сам гледао та тужна и уплашена лица. Покушао сам да видим барем један мали осмех и да препознам срећу неког детета. Препознао сам само анђеле без крила. Крила су за мене моји родитељи који нас чувају. Тужан због свега тога истрчао сам из собе. Остављајући за собом децу замишљених очију и загонетних израза лица која воде обалом у непознато. Пришао сам мами и тати и чврсто их загрлио. Помислио сам да се и такве ствари у животу дешавају и да није све онако како ми желимо. Окренуо сам се и видео сјај нечега који је представљао породицу под крилима анђела.

Стефан Насић 3/3, ОШ „Бошко Ђуришић”, Јагодина

НАЈТУЖНИЈА НЕДЕЉА

Недеља чиста и светла Детињци, симболично везивање, спајање деце и родитеља. Радосни празник деце, а њихови ситни поклончићи увесељавају родитеље.

Тада вече, хладно и замрзнуто. Звони телефон неко са друге стране жице нешто говори мајци, а она клима главом, ћути, а из њених плавих крупних очију котрљају се сузе. О Боже, ко ми је растужио мајку. Не, она је храбра и не би плакала за ситне ствари. Ћутке се искрада из собе. Нисам могао да издржим, нашао сам је у соби. А онда сам је упитао: „Мила моја мајчице ко те је толико растужио?” Она јеца и почиње да говори. „Никола, сине упокојио се деда Витомир изненада, срце. Бог га је узео за себе.” Почео сам да плачем и некако успео да изговорим: „Мајко сада знам зашто је икона мајке Божје уочи наше славе пала и зашто се поломило стакло на њој. То је био знак, Божји знак. Жао ми

је мама што на овај дан празник Детињци остајеш без оца.” Снажно сам је загрлио и понудио својих 10 еура које сам добио за имендан да јој се нађу око сахране. Одбила је говорећи да се молимо за деду. Почео сам да са братом читам Псалтир.

Боже милостиви опрости сва сагрешења мога деде, уведа га у Царство Небеско, а моју маму укрепи и утеши.

Никола Станимировић 5/4, ОШ „Радоје Домановић”, Врање

СЛОВО О ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ

П-осла Бог

А-нђела

Т-ихог

Р-ечитог

И-скреног

Ј-ави

А-нђео

Р-еч

Х-ристову

С-рпском

Р-оду

П-оклони

С-рце

К-рајње

И-скрено

П-раведник

А-ве

В-искоког

Л-ица

Е-пископ

Марио Сакић 3/2, ОШ „Кадињача”, Лозница

ЖЕЛИМ И НАДАМ СЕ

Јако ми је жао када га видим тужног и ако он то крије од мене, ја осетим. Надам се да тужан израз на његовом лицу никада нећу видети, јер он заслужује све најбоље. Више

ПУТОВАЊЕ У ОСТРОГ

Оно што сви сигурно највише волимо јесу путовања, упознавање различитих култура, а самим тим и упознавање нових људи и стицање нових пријатеља.

Сви моји другови и другарице са одушевљењем су прихватили обавештење да ћемо ићи на поклоничко путовање и посетити Острог. Све нас је обрадовала чињеница да ћемо посетити један од највећих православних манастира у којем се налазе мошти Светог Василија Острошког које су познате по својој чудотворној моћи.

Одбројавали смо дане до поласка. Путовање нам је, иако дуго, било веома забавно. Певали смо, препричавали доживљаје, шалили се и смејали. Међутим прави доживљај се десио када смо стигли до одреднице, до манастира Острог. Тај прелепи бели манастир приљубљен уз огромну стену све нас је оставио без даха. Ушли смо у цркву и целивали мошти Светог Василија.

За мене је то био посебан доживљај. Затим смо се попели на највишу терасу манастира одакле се пружао задивљујући поглед. Било је као у бајци, све је светлело. Сликали смо се, а затим смо се спустили до конака где смо преноћили. Ноћу сам из собе видела крст који је светлео између две стене. То ме је очарало.

Ујутру у пет сати смо устали и кренули према Горњем Острогу. Стајали смо напољу јер у цркви није било места. Сви смо се молили Светом Василију, било је пуно људи, а за мене је било посебно то што сам први пут слушала Литургију ван цркве. Када се завршила Литургија целивали смо мошти светитеља, потом смо запалили свеће за оне које волимо. Пешке смо се вратили до Доњег Острога где смо се сликали.

Следећи манастир који смо посетили зове се Дајбабе. Када смо ушли у манастир видели смо пећину у облику крста. Била сам веома срећна што сам видела како је Свети Симеон сликао.

Последњи манастир који смо обишли је Морача. Веома ми се свидео, а и имали смо прилику да разговарамо са монахом који нам је причао о фрескама и историји манастира. Потом смо се вратили у аутобус где смо препричавали све оно што смо видели и доживели за та два дана.

Свако путовање је посебно и доживљава се на посебан начин. Надам се да је ово само почетак путовања и упознавања светиња изван границе Србије.

Данијела Драгојловић ученица VII разреда основнa школa „Јосиф Панчић”, Градац

КА СВЕТИЊАМА ИБАРСКЕ ДОЛИНЕ

Освануло је и то тмурно и кишовито јутро, али нас није спречило да срећни кренемо на екскурзију.

Прво место које смо обишли били су Ђурђеви Ступови, чија је градња почела 1166. год., и једна је од најстаријих задужбина Немањића. Овај манастир је препознатљив је по две велике куле ступа (стуба) који су се налазили са десне и леве стране улаза у манастир. Монах нам је испричао историју манастира, видели смо фреске осликане у 12. веку. У капели Св. Николе видели смо гроб краља Драгутина (монаха Теоктиста), који

је на жалост празан. Свети краљ је веома волео и помагао

овај манастир, тако је и једна од његових жеља била да се сахрани на том месту. Због опасности од Турака, његове мошти су измештене на неко друго место.

Следећи је био манастир Градац. Ово је женски манастир који је подигла краљица Јелена Анжујска, као своју задужбину. У Грацу смо упознали Ану, искушеницу која се овде налази већ три године. Причала нам је о свом животу и тежњи да постане монахиња. Иако има само 26 година њена жеља и воља да постане монахиња је веома јака. У манастиру се налазе два гроба, један је Св. Јелене а други њене ћерке, такође су празни, још увек се не зна где се налазе мошти.

На улазу се налазе темељи из 14. века. Пошто се верује да се у гробовима око манастира налазе остаци монаха или неких знаменитих личности, археолози неуморно и упорно трагају за новим открићима. По обиласку Градца сестра Ана нас је упутила у манастир Павлицу који се налази у околини Рашке. Ова црква је задужбина Стевана и Лазара Мусића, посвећена је Св. апостолу Павлу и налази се на једном видном узвишењу.

Последњи манастир који смо обишли био је манастир Студеница, тамо смо имали прилике да видимо неоштећене мошти Св. Симеона, Св. Симона и Св. Анастасије. Сазнали смо да је ова Светиња мајка свих цркава и једна од најпознатијих Немањиних задужбина.

Иако се око манастира налазе конаци нисмо успели да их видимо због кише и мрака. По обиласку манастира купили смо сувенире и кренули за Краљево. Све у свему, лепо смо се провели, понешто научили и много тога видели…

Немања Манојловић 8/2, Сузана Јакшић 8/3 и Жељана Весковић 8/4 ОШ „Браћа Вилотијевић” Краљево

Награђени ликовни радови

1. Јован Гузијан 4а, ОШ „Алекса Шантић”, Сечањ; 2. Теодора Вучићевић 3/2, ОШ „Милоје Закић”, Куршумлија; 3. Јован Димитријевић 3/1, 4. Сузана Трифуновић 4/1, 5. Лидија Радомировић 4/2, ОШ „Лепосавић”; 6. Владимир Пантелић 4/3, 7. Марија Ракић 4/2, 8. Александар Крстић 3/4, ОШ „Анта Богићевић”, Лозница; 9. Дорис Ћорић 2а, ОШ „Новак Радоњић”, Мол; 10. Марија Цвитковац 2/5 ОШ „Никола Тесла”, Винча; 11. Драгана Стојановић 5. раз., ОШ „Свети Сава”, Автовац РС, 12. Зорица Миловановић 4/1, ОШ „Милош Црњански”, Хртковци; 13. Марија Гајић 4/1, ОШ „Лаза К. Лазаревић”, Клење; 14. Никола Баћановић 6. раз., ОШ „Вук Караџић”, Мачвански Причиновић; 15. Бојана Миленовић 3/1, 16. Ива Грујић 3/1, ОШ „Десанка Максимовић”, Београд; 17. Михајло Ђорђевић 3/3, ОШ „Јелена Ћетковић”, Београд; 18. Тамара Недељковић 5/2, ОШ „Кадињача”, Лозница; 19. Јована Пиња 2/2 и 20. Страхиња Божић 2/2, ОШ „Никола Тесла” Кљајићево; 21. Стефан Дабић 2/3, 22. Јелена Стојановић 2. раз., 23. Милена Стојановић 2. раз., 24. Зорана Живић 4. раз. ОШ „Браћа Аксић”, Старо Грацко, КиМ; 25. Матија Маленовић 7 год., ОШ „Вук Караџић”, Чачак; 26. Катарина Јелић 5/1, ОШ Свети Сава”, Бачина; 27. Урош Субота 2/4, 28. Јована Малеш 3/4, ОШ „Лазар Саватић”, Земун; 29. Душан Марковић 1. раз., ОШ „Олга Милутиновић”, Раваница; 30. Милош Бајић 6/1, ОШ „Илија Милосављевић Коларац”, Колари; 31. Невена Теодосић 4/1, ОШ

„Илија Бирчанин”, Ставе; 32. Теодора Петровић из Крушевца; 33. Мирослав Марковић 3/4, ОШ „Радоје Домановић”, Врање; 34. Небојша Лукић ОШ „Браће Недић”, Осечина; 35. Ангелина Божовић, Штутгарт.

Награђени литерарни радови

1. Јелена Јаношевић 6/3, ОШ „Бранко Радичевић”, Шид; 2. Маја Митровић 5/1, ОШ „Анта Богићевић”, Лозница; 3. Верица Николић 6. раз., ОШ „Аца Алексић”, Плеш; 4. Сара Бабић 5. раз., 5. Немања Буловић 6. раз., 6. Милана Каралић 6. раз., ОШ „Братство-јединство”, Светозар Милетић; 7. Јелена Пешић 8/1, 8. Марија Ненадовић 4/2, ОШ „Ђорђе Јовановић”, Селевац; 9. Невена Радовановић 7/1, 10. Лука Милетић 5/1, 11. Ана Шиндић 4. раз., ОШ „Иво Лола Рибар”, Александровац; 12. Теодора Ивановић 3/8, Лештане; 13. Катарина Милећевић 3/4, ОШ „Гаврило Принцип”, Земун; 14. Јована Димитријевић 3/1, ОШ „Јосиф Панчић”, Орашац, Лесковац; 15. Невена Теодосић, ОШ „Илија Бирчанин”, Ставе код Ваљева; 16. Лидија Марковић 4/2, 17. Александра Стојковић 5/4, ОШ „Радоје Домановић”, Врање; 18. Катарина Јелић 5/1, ОШ „Свети Сава”, Бачина; 19. Стефан Нешић 6 год., Шабац; 20. Милица Стојановић 8/2, ОШ „Михајло Пупин”, Земун; 21. Ивана Ђукић 8/2, ОШ „Никола Тесла у Дубљу; 22. Срђан Матић, ОШ „Кадињача”, Лозница; 23. Кристина Ћурчић 5/2, 24. Нада Јовановић 5/2, 25. Александра Корићанац 8/2, ОШ „Прељина”, Прељина; 26. Тамара Недељковић 5/2, ОШ „Кадињача”, Лозница; 27. Нина Поповић 4. раз., ОШ „Никола Тесла”, Кљајићево; 28. Војин Петровић 3/3, 29. Кристина Јовановић 3/3, 30. Миона Бушетић 3/3, 31. Петар Митић 3/3, ОШ „Бошко Ђуришић”, Јагодина; 32. Ема Марковић 5/2, ОШ „Кадињача”, Лозница; 33. Александар Радивојевић 6/2, ОШ „Вук Караџић”, Лесковац; 34. Марија Петковић 4/4, 35. Катарина Д. Митић 4/4, 36. Тамара Панић 4. раз., ОШ „Кнез Лазар”, Горња Гуштерица, Липљан; 37. Александар Росић 3. раз., 38. Александар Петрушић 1/1, ОШ „Вук Караџић”, Бадовинци; 39. Емилија Рашић 8/2, ОШ „Вук Караџић”, Лесковац; 40. Катарина Витић 4/2 и 41. Милица Јелић 6/1, ОШ „Радомир Лазић”, Азања. 42. Никола 5/4 и Вељко 3/4 Станимировић, ОШ „Радоје Домановић” Врање