Број 01/2010
Богородица Тројеручица
У хиландарској саборној цркви, испред олтара, налази се чудотворна икона Богородице Тројеручице.
Предање каже да је Свети Јован Дамаскин, чувени богослов, песник и поштовалац икона, био оклеветан код арабљанског калифа и сурово кажњен одсецањем десне руке.
Пошто је у молитви пришао к икони Пресвете Богородице са сузама, предање каже, да му се Богомајчиним посредовањем, одсечена рука те исте ноћи, на чудесан начин, зацелила.
Кад је видео колико се чудо догодило, калиф је, обузет кајањем, одлучио да Јовану врати сва одузета достојанства. Међутим, Јован се калифу захвалио и отишао у манастир. Из благодарности према својој Исцељитељки, Свети Јован је дао да се у сребру изради рељеф његове чудесно спасене руке, који приложи икони.
Тако је ова Светиња добила име Тројеручица. Касније је икона пре-
несена у Јерусалим у манастир Преподобног Саве Освећеног, где је боравила од половине VIII до почетка XIII века, када је поклоњена Архиепископу Српском, Сави Немањићу.
Кад је Cвети Сава oтишao из Cвeтe Горе у Србију, да измири завађену браћу, понео је са собом, поред Моштију Cвeтoг Симеона, и Богородицу Тројеручицу. Поклонио ју је брату, краљу Стефану Првовенчаном, са заветом да је чува у свом дому и за време рата носи пред српском војском.
У хиландарској саборној цркви, испред олтара, налази се чудотворна икона Богородице Тројеручице.Предање каже да је Свети Јован Дамаскин, чувени богослов, песник и поштовалац икона, био оклеветан код арабљанског калифа и сурово кажњен одсецањем десне руке.
Пошто је у молитви пришао к икони Пресвете Богородице са сузама, предање каже, да му се Богомајчиним посредовањем, одсечена рука те исте ноћи, на чудесан начин, зацелила.
Кад је видео колико се чудо догодило, калиф је, обузет кајањем, одлучио да Јовану врати сва одузета достојанства. Међутим, Јован се калифу захвалио и отишао у манастир. Из благодарности према својој Исцељитељки, Свети Јован је дао да се у сребру изради рељеф његове чудесно спасене руке, који приложи икони. Више
Сава мири браћу
Дошао монах Сава из Свете Горе у Србију – да мири Браку.
На једном пољу, угледа двојицу: дигли један на другога ножеве, да се покољу. Монах Сава сјаха, па вели:
– Станите, браћо!
– Откуд ти, кале, знаш да смо браћа?
– Чим сте потргли ножеве и свађате се око имања, браћа сте. Волиш ли ти
– пита старијег – имање или брата? – Брата.
– А ти? – окрену се монах млађем.
– Више волим брата од сто имања… И сад му га, пред Богом, поклањам!
– Не, не! – вели старији. – Ја теби поклањам имање!
– Сад се загрлите, као браћа – вели калуђер.
Одлазећи, помисли: „Лако је помирити браћу око имања… Али, како ћу помирити моју браћу – око власти? Србин ће се пре одрећи имања него брата, али ће се пре одрећи брата него власти! Можда би наш свети отац Немања могао знати… Питаћу његове мошти… Зато их носим из Свете Горе у Србију.”
Из књиге „Штап Светог Саве” Илустровала Слободанка Боба Тодоровић
Дошао монах Сава из Свете Горе у Србију – да мири Браку.
На једном пољу, угледа двојицу: дигли један на другога ножеве, да се покољу. Монах Сава сјаха, па вели:
– Станите, браћо! Више
СВЕТИТЕЉУ САВО, МОЛИ БОГА ЗА НАС!
Светитељу Саво, моли Бога за нас!
Прозрео си рано у суштину ствари
Мудрошћу којом те Створитељ обдари.
Небо се не спушта на гомиле брига,
У небо се расте на трњу подвига.
На Атону, старом духовном мегдану,
Кроз подвиг си стек’о душу обасјану.
Народ те је глед’о ка’ Давида свога
Голијата како савлађује злога.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Подвижниче Саво, моли Бога за нас!
Венцима окићен победе и силе
Послуш’о си позив отаџбине миле:
С крстом и ’ванђељем, оружијем моћним
Дошао си на страх страшилима ноћним.
Србију си земљу крстом прекрстио,
Истином си Божјом народ просветио.
Ниси одмор иск’о нит у госте пошо’о,
Апостолским послом к својима си дош’о,
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Апостоле Саво, моли Бога за нас!
Научен од Духа учио си друге:
Велможе и себре, кнежеве и слуге.
Учио си народ божанској мудрости,
Учио га труду, поштењу, милости.
С љубављу и надом и челичном вером
Учио си речју, примером и пером.
Наука је твоја извор непресушни.
И за гладне душе прави хлеб насушни.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Учитељу Саво, моли Бога за нас!
Страдалник си био за живота свога
Ради живе вере и крста часнога;
Без страдања нема ни песме ни славе,
На небу од суза бисери се праве!
Теби ни гроб није за одмор служио:
На Врачару некрст тело ти спалио
Да би се на небу мученик обрео;
Да све венце примиш – тако Бог је хтео.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Мучениче Саво, моли Бога за нас!
Свети Владика Николај
Светитељу Саво, моли Бога за нас!Прозрео си рано у суштину ствари
Мудрошћу којом те Створитељ обдари.
Небо се не спушта на гомиле брига,
У небо се расте на трњу подвига.
На Атону, старом духовном мегдану,
Кроз подвиг си стек’о душу обасјану.
Народ те је глед’о ка’ Давида свога
Голијата како савлађује злога.
Зато ти кличемо, и јуче и данас:
Подвижниче Саво, моли Бога за нас!
Венцима окићен победе и силе Више
Благословена рука Светога Саве
Некакав турски зликовац одсјече Светоме Сави у Ћивоту ру-
ку и понесе је са собом. Кад дође некаквој Српкињи крчмарици на конак, она познавши Свету Руку, купи је у њега, и не смијући је на љепшем мјесту гдје оставити, метне је у пивницу на бачву, гдје је вино било.
Пошто је дуго времена вино из бачве точила, стане се чудити како вино једнако тече. Потом узме руку те је премјести на друго место, али вина у бачви у један пут нестане. А како руку опет на бачву метне, одмах вино
из ње потече. У Ужицу се каже за бијели смок,
кад се споро троши: „Ово је Свети Сава прекрстио шта-
пом, зато га не може нестати.”
ЋИВОТ СВЕТОГА САВЕ
Прича се, да је Ћивот Светога Саве из Милешеве дошао у руке неког Турчина из Исарџика.
Овај је у њему зими чувао крушке. Да је тај Ћивот светиња познало се по том, што су крушке дуже држале и боље мирисале.
Некакав турски зликовац одсјече Светоме Сави у Ћивоту руку и понесе је са собом. Кад дође некаквој Српкињи крчмарици на конак, она познавши Свету Руку, купи је у њега, и не смијући је на љепшем мјесту гдје оставити, метне је у пивницу на бачву, гдје је вино било. Више