Моја сестра Јелена и ја, Јована Јоја, рођене смо у Бања Луци, а већ две година живимо у Шведској. Дошле смо у Стокхолм из Либије, зато што је тата добио премештај. Из једне лепе и топле земље, где смо имале доста другарица, дошле смо у хладну, али исто тако лепу земљу, дивних људи и лепих предела. Међу свим нашим друговима и другарицама из окружења, прва нам је пришла Јоханна. Девојчица дуге плаве косе, лепих плавих очију. Рекла је да има 10 година и да станујеустанудонасиданасјевиделау школи. Идемо у исту школу, само различита одељења. Приметила је да се ни са ким не играмо и да не говоримо њен језик. И тако је почело наше дружење које ето траје пуне две године. У међувремену, ми смо научиле Шведски и сада је све много лакше. А Јоханна зна по неку реч нашег језика и хоће још да научи.

Њени родитељи припадају Шведској лутеранској цркви. Јохани су били интересантни наши православни обичаји. Тако смо joj, уз допуштење њених родитеља, показале како се слави наш Божић. Водиле смо је у цркву Светог Саве, где ми идемо са родитељима сваке недеље. Јохана је била са нама и на нашој црквеној слави када је наша драмска секција припремила са тетка Гоцом Влајић, причу „Растко и голубица“ из њене књиге „Заистинска српска бајка“. Објасниле смо јој да је Растко, касније Свети Сава, прави, а не измишљени лик, и да је он обележио нашу историју, културу и учврстио нашу веру. И тако, дан по дан, дође и Васкрс.

Мама се спремала да на Велики Петак фарба јаја и предложила нам је да позовемо и Јохану. Њени родитељи су јој допустили да дође код нас, да заједно са нама фарба Васкршња јаја.

Научиле смо је да је јаје симбол живота, да се прво офарбано јаје у црвену боју зове „чуваркућа“ и да оно чува нашу кућу и нашу породицу од свега што је лоше. Објаснили смо јој зашто се у нашој кући постило шест седмица пред Васкрс и зашто смо данас, на Велики Петак сви тужни.

Причале смо јој о страдању Христовом и Васкрсењу. Говориле смо наизменично моја сестра и ја. Полако, да све схвати и да нас још боље упозна. Јохана је са нама фарбала јаја, шарала их травчицама које је мама набрала и чувала за ову прилику. Није их било много, јер овде, иако је одавно дошло пролеће, још увек има снега. Шведска је лепа и кад је снег покривна. Није као наша Бања Лука, наравно, али је лепа. Можда и због тога што имамо другарицу као што је Јохана. Она учи од нас и ми од ње. С радошћу чекамо Васкрс када ће Јохана доћи да нам честита наш велики празник. Једва чека да види чије ће јаје бити најјаче. Обећали смо јој да ћемо ове године ићи са њом и њеним родитељима на празник лета који се зове Mid sommer – средина лета, када се око ватре играју игре из доба викинга. Како је лепо што смо упознале Јохану.

Јелена и Јована Мартић – ученице V и VI разреда основне школе, Стокхолм, Шведска

Награђени ликовни радови за бр. 3/2010

1.Милица Исаиловић, ОШ „Трлић”; 2. Маријана Марковић 4. раз., ОШ „М. Муњас”, Совњак; 3. Тања Младеновић 3. раз., ОШ „Новаци”, Памбуковица; 4. Ненад Милојевић 3/1, 5. Ана Вукашиновић 3/1, ОШ „Лепосавић”, Лепосавић; 6. Магдалена Грујанић 4/3, 7. Вукашин Банчевић 2/1, ОШ „Кадињача”, Лозница; 8. Наташа Благојевић 3/1, ОШ „Вук Стефановић Караџић”, Петрово, РС; 9. Филип Свркота 4. раз., 10. Александра Миланко 3/2, 11. Сабина Камашничанин 4/2, 12. Николина Ковачевић 4/3, ОШ „Јован Грчић Миленко”, Беочин; 13. Јелена Јовановић 4/2, 14. Душан Стојановић 2/1, ОШ „Кадињача”, Лозница; 15. Тина Вукић 6/2, ОШ „Дубрава”, Књажевац; 16. Василије Матијашевић 5/2, ОШ „Војвода Мишић”, Београд; 17. Теодора Божовић 5/1, Зворник, РС; 18. Теодора Цветковић 2/5, ОШ „Јосиф Костић”, Лесковац; 19. Јелена Јовановић, ОШ „Душан Јерковић”, Банатски Карловац; 20. Маја Драгић ОШ „Вук Стефановић Караџић”, Петрово, РС; 21. Кристина Јаћимовић 7/1, ОШ „Бранко Крсмановић”, Ратаре, Сикирица код Параћина; 22. Кристина Јовановић 3/3, ОШ „Бошко Ђуричић”, Јагодина; 23. Милош Чимбић 4/1, ОШ „Вук Караџић”, Бадовинци; 24. Немања Илић 5/3, ОШ „В. С. Корчагин”, Велики Шиљеговац, Каоник; 25. Радивоје Пушара 2/3, ОШ „Свети Сава”, Гацко, РС; 26. Мина Унчанин, 5 год., Лозница; 27. Алекса Алагић 2/1, ОШ „Петар Петровић Његош”, Београд; 28. Стефан Сушић 1/2, ОШ „Влада Аксентијевић”, Београд; 29. Николина Штулић 4/1, ОШ „Милош Црњански”, Хртковци; 30. Валерија Флеиссигова 3/2, ОШ „Лаза Костић”, Београд; 31. Јована Цакић 2. раз., 32. Владан Маринковић 4. раз., 33. Анита Ибрић 2. раз., ОШ „Вук Караџић”, Разгојна, Грданица; 34. Антоније Суботић 1/2, ОШ „Доситеј Обрадовић”, Ириг; 35. Немања Карашићевић 3/1, ОШ „Брана Јевтић”, Кусадак; 36. Бојана Илић 1. раз., ОШ „Витановац”, Витановац; 37. Мирјана Дујин 1/3, Нови Бечеј; 38. Алекса Рашић 4/4, 39. Гордана Иванић 5/2, 40. Бојан Павлица 7/3, ОШ „Змај Јован Јовановић”, Београд; 41. Марија Зец 1. раз., ОШ „Марко Орешковић”, Бачки Грачац; 42. Иван Нинић 3/2, ОШ „Доситеј Обрадовић”, Лозница, Клупци; 43. Стеван Каличанин 5/1, ОШ „Милоје Закић”, Куршумлија; 44. Милица Јовановић 4. раз., ОШ „Вук Караџић”, Печењевце, Лесковац.

Награђени литерарни радови за бр. 3/2010

1. Љубица Миљковић 5/3, ОШ „3. октобар”, Бор; 2. Миона Бушетић 3/3, ОШ „Бошко Ђуричић”, Јагодина; 3. Василије Марковић 8/4, ОШ „Милан Вуковић”, Херцег Нови; 4. Марија Миљковић, 5. Јелена Миловић 3. раз., ОШ „Војвода Пријезда, Сталаћ; 6. Светлана Јаковљевић 5/1, ОШ „Карађорђе”, Рача Крагујевачка; 7. Дијана Црногорчевић 4/2, ОШ „Анта Богићевић”, Лозница; 8. Мирјана Фодора 4/3, ОШ „Јован Грчић Миленко”, Беочин; 9. Александра Стојиљковић 7/6, ОШ „Јосиф Костић”, Лесковац; 10. Милица Греговић 6/4, ОШ „Старина Новак”, Београд; 11. Лазар Белић 3/6, ОШ „Јован Грчић Миленко”, Беочин; 12. Ана Јанковић 3/3, 13. Марија Маторкић 3/4, ОШ „Брана Јевтић”, Кусадак; 14. Катарина Стевић 2. раз., ОШ „Бранко Крсмановић”, Сикирица; 15. Анђела Гроздановић 5/4, ОШ „Јосиф Костић”, Лесковац; 16. Наташа Стевановић 4. раз., ОШ „Вук Караџић”, Грданица; 17. Петар Митић 3/3, ОШ „Бранко Ђуричић” , Јагодина; 18. Филип Панић 3. раз., ОШ „В. С. Корчагин”, Велики Шиљеговац; 19. Љубица Миљковић 5/3, ОШ „3. октобар”, Бор; 20. Милица Панић 3 раз., ОШ „В. С. Корчагин”, В. Шиљеговац. 21. Жељко Басарић 8/3 ОШ „Светозар Марковић” Лапово;

Награђени ликовни радови за бр. 3/2010

1.Милица Исаиловић, ОШ „Трлић”; 2. Маријана Марковић 4. раз., ОШ „М. Муњас”, Совњак; 3. Тања Младеновић 3. раз., ОШ „Новаци”, Памбуковица; 4. Ненад Милојевић 3/1, 5. Ана Вукашиновић 3/1, ОШ „Лепосавић”, Лепосавић; 6. Магдалена Грујанић Више

Биографија новоизабраног

ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА

На Изборном сабору епископа Српске Православне Цркве одржаном у петак 22. јануара 2010. године изабран је нови Патријарх Српски Г. Иринеј.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.

У родном селу завршио је основну школу, гимназију у Чачку а Бого-

Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа нишког где се до данас налазио.

Патријарх Иринеј био је вредан делатник као Епископ нишки. Изградио је и обновио многе храмове, као и духовни живот у епархији нишкој.

У свим деловима епархије нишке видљива је велика грађевинска ак-

словски факултет у Београду. По завршеном факултету, постављен је тивност, како на изградњи нових, та-

за професора Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора примио је монашки чин, октобра 1959. године у манастиру Раковица, добивши монашко име Иринеј.

На дан Св. Петке 27. октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, рукоположен је у чин јеромонаха. Последипломске студије завршио је у Атини, а потом је 1969. године постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се касније вратио у Призрен, где је именован за ректора Призренске богословије.

Са те дужности је 1974. изабран за викарног епископа Његове Светости Патријарха Српског са титулом Епископа моравичког.

ко и на обнови постојећих храмова и манастира.

Године 1998. први пут је, после 50 година, за храмовску славу нишке Саборне цркве, Духове, обновљена велика литија улицама града Ниша.

У оквиру нишке Епархије веома активно делује епархијски хор Бранко, а значајна је и издавачка активност, како појединих манастира тако и цркава у оквиру Епархије.

Сви који познају Патријарха Иринеја знају да много воли децу и да му је изузетно важна црквена просвета.

Надамо се да ће наш Патријарх Иринеј, за неки од наредних бројева Звонца, да нам нешто исприча о свом детињству, младости, школовању, као и о свом богатом педагошком искуству.

Како је изабран нови Патријарх

О избору новог Патријарха причао нам је Високопреподобни архимандрит Гаврило (Вучковић) настојатељ манастира Лепавине (Митрополија загребачко – љубљанска).

Вест да га је Свети архијерејски синод одабрао да извуче коверту са именом новог патријарха, затекла је игумана Гаврила на бањском лечењу. Било је око 9 сати навече. Одмах је кренуо из бање у манастир Лепавину јер: „Не иде се на такав пут из бање него из манастира” каже отац Гаврило.

Стигао је касно у манастир, узео благослов од чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске и са једним монахом кренуо пут Београда. Низали су се километри и молитве. У Београд су стигли ујутро.

Био је то велики и свечани дан за цео Српски народ. Ујутро је Саборној цркви служена Света Архијерејска Литургија. Потом су сви Епископи наше Цркве дошли у Велику саборску салу у Патријаршији, која, када се отворе сва врата, чини целину са капелом Светог Симеона

Мироточивог. Дошло је време да се изабере четр-

десет пети Српски Патријарх. Митрополит Амфилохије је служио молебан, уз саслужење многих Епископа. Отац Гаврило је био на служби, а потом му је протојереј – ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода, објаснио шта Устав Српске Цркве прописује да треба да се ради приликом избора новог Патријарха. Све је одисало неким узвишеним миром, саборношћу и благодаћу.

Иако монах већ педесет година, отац Гаврило каже да се такви тренуци великог молитвеног јединства веома ретко доживљавају.

Требало је да почне гласање. О Гаврило је замолио де се повуче и о. Саво Јовић га је одвео у једну одају. Док се у сали гласало, о. Гаврило је најпре прочитао Акатист Богородици Лепавинској и онда се усрдно молио. После неког времена позвао га је о. Саво Јовић. Кад је дошао у Велику салу, каже да је осетио невероватан мир. Сви Епископи су спокојно ишчекивали вољу Божју.

Три беле истоветне коверте, у којима су била имена Епископа, за које је гласала над половична већина, у четири круга гласања, стављена су на Јеванђеље, које се налазило на налоњу испред олтара. На отвореним царским дверима стајао је Епископ Лаврентије. Било је ту још владика, онако како Устав прописује, али о. Гаврило каже да тада никог другог није видео.

Није знао чија су имена у ковертама, ни ко је колико гласова добио. Било му је важно само и једино да се врши Воља Божја. Дуго се, и из свег срца, молио у свечаној тишини. Потом је стао пред Јеванђеље. О томе о. Гаврило каже:

„Није ми било лако, тресао сам се од узбуђења. Како и не би кад знам да

Архимандрит Гаврило

стојим пред Богом, свим Епископима Српске Цркве, пред васцелим Српством у земљи и широм планете. Молио сам се да моја рука буде само оруђе Божје Воље и да избор буде Благодаћу Светога Духа.”

Полако је пришао Јеванђељу. Кад је пружио руку ка ковертама каже:

„Као да је кроз мене пролазила нека чудна струја, као неки невидљиви благодатни огањ, дрхтале су ми руке док сам мешао коверте. Коначно сам узео једну и пружио је Епископу Лаврентију, који је отворио и свим владикама, васцелом Српству и целом свету објавио да је за Српског Патријарха изабран милошћу Божјом, благодаћу Светога Духа, а руком архимандрита Гаврила, Епископ нишки Иринеј.

Био је то заиста диван дан, дан Божји. Никада нећу заборавити радост, јединство, саборност и љубав у Христу, која се тада осећала међу сви владикама.

Ето тако је то било, остало је већ

историја.!”

фото ђакон Драган Танасијевић

Некакав млад краљевић запита једнога дана: – Зашто је Бог створио муве и пауке,

кад они нису човеку ни од какве користи. Кад би имао ту моћ, ја бих сву ту гамад потаманио.

Саговорник му рече: – Сва су Божја створења велико дело руку ње-

гових; сва су она тако мудро створена и распоређена, да је сваки ма и најмањи створ, свету од користи, иако се то не може тако лако на први поглед увидети.

– Добро – рече краљевић – ја знам да неки инсекти могу бити од користи, али су за људе скоро сви права напаст.

Неколико година после овога разговора, мораде онај краљевић да иде у рат. Ратна срећа се окренула и краљевић је морао да бежи од непријатеља. Забаса у неку шуму, па уморан леже под једно дрво и заспа. Док је он спавао, прикраде му се непријатељски војник и баш кад је хтео да га убије, једна мушица падне краљевићу на лице и убоде га тако јако да се од бола пробудио и скочио. Војник се пренерази. Краљевић хитро извуче мач и нападе непријатеља, који побеже.

Кад је опасност прошла, краљевић се сакри у једну пећину. Чим он уђе, паук поче да плете своју мрежу на улазу пећине, и до зоре бејаше сасвим готов. Баш у том тренутку, војници, који су трагали за краљевићем, прођоше поред пећине. Краљевић чу како један каже да треба да прегледају пећину. А други одврати да сигурно није тамо, јер, да је прошао покидао би паучину на улазу.

Кад опасност прође краљевић викну узбуђено:

– O, велики Боже, како је неизмерна доброта твоја: јуче си ми спасао живот помоћу једне мале мушице, а данас помоћу једног слабог паука. Како су савршена дела руку твојих!

Не презири ситну муву,

паука ни мрава,

Јер деси се по некад,

да миш спасе лава.

Кристоф фон Шмит

За Звонце приређено према истоименој причи из књиге „Светске приче за децу” СКЗ Београд, 2009.

Илустровала Слободанка Боба Тодоровић