ХЛЕБ КАО СУНЦЕ
У касно вече неко закуца и сретох поглед сиромаха позвах га за софру, да седне с нама и видех да му је важна мрва свака.
А онда беседа његова крене пред нама се отвори добро срце рукама хлеб држаше нежно јер хлеб за њега бејаше сунце.
Рече ми стидљиво и једва чујно да нема пара чак ни за хлеба, али он зна да воли га Господ јер га нахрани увек кад треба.
И тада схватих шта хлеб нам значи и брашно што мајка кроз сито сеје, тада разумех да хлеб је сунце што срца гладних и тужних греје.
И зато увек, када плашљиво неко покуца на ваша врата подајте хлеб, топао ко сунце за нашег анђела, сиротог брата.
Марија Миљковић, „Војвода Пријезда” Сталаћ
ВЕРА ПРАВОСЛАВНА
У срцу моме сја светлост јака њоме се обасја људска душа свака Молитва греје ко благослов с неба та блага ватра свакој души треба
У души мојој вера је славна од настанка света вера православна
Јелена Миловић, 3. разр. ОШ „Војвода Пријезда”, Сталаћ
БУДИМО ЉУДИ
Сваког се дана сетим једног растом малог човека. Седа му беше брада, а његова два ока Молитве и сузе многе пролише током рата. Пативши много због свога косовског брата. Корови смрти по Србији падаху свуда Ал куд он прође… зумбули мира ницаху туда. Из љубави према Богу врлина се роди. Њему раскош, части, ништа то не годи. Са скромношћу, на Трону окончао свој век. За живота свом Творцу молио се увек. У рајску се башту винуо један ретки цвет. По доброти његовој памтиће га свет. Сваки велик избор много тешко пада. Зато када не знаш шта урадити сада Кад се добро и лоше као избор нуди Сети се патријарховог: „БУДИМО ЉУДИ!”
Василије Марковић VIII 4 О. Ш. „Милан Вуковић” Херцег Нови
МОЈА КРСНА СЛАВА
Свети Архангел Михаило је моја крсна слава. Архангели Божји су бестелесне силе. Лако стижу где их Господ шаље. Зато те молим Свети Архангеле Михаило сачувај сву децу овог света. Сачувај моју породицу која ме храни. Сачувај све другаре и другарице у школи „Карађорђе” у Рачи. Сачувај моју сестру и мене, а нашег упокојеног оца закрили својим крилима у Царству Божјем.
Светлана Јаковљевић. 5/1 ОШ „Карађорђе” Рача Крагујевачка
ДВА ПУЖА
Било је то једног пролећног јутра кад су прве висибабе провириле из земље. Два мала пужа су се посвађала око сочног ружиног листа. „Хајде да се тркамо до најстаријег храста у шуми, па ко први стигне добија као награду сочни ружин лист”рече први пуж. И тако отпоче трка. Прођоше два месеца, а пужеви нису стигли до циља. Још су два месеца прошла док су пужеви стигли до циља. Али, стигли су у исто време. У то наиђе сав задихан мрав и рече: „Бежите, долазе роде. Ако ту останете, појешће вас.” Али авај, сад не могу да утекну, јер су превише спори и не умеју да трче. Никада ниједан од пужева није појео сочни ружин лист. Појеле су их роде. Шта ћете, да се нису посвађали око листа, могли су лепо да га поделе, као другови. После би се сместили у топло лишће и спавали. Да је тако било, избегли би роде и живели би дуго и срећно.
Љубица Миљковић 5/3 ОШ „3. Октобар” Бор
ВАСКРС У ДУШИ – ЉУБАВ МЕЂУ ЉУДИМА
Ускоро стиже један од највећих црквених празника, Васкрс, дан Господњег васкрсења, зато заборавимо на све несугласице. Мислимо на нешто лепо, отворимо своја срца пуна љубави и будимо стално добри људи.
Знам да наша Црква сваке недеље слави Христово васкрсење и тога дана у цркви добијамо снагу за остале дане.
Нека из наших душа нестане све што не ваља, као некакав ружан сан и нека нашим срцима завлада стална доброта. Љубав нека вечно међу људима цвета и влада.
Штошта постоји у овом нашем видљивом свету, али треба да се сећамо да постоји и један скривени свет, тако да Божје поруке допиру до нас из цркве, од наших свештеника – учитеља, на један невидљив начин.
Невидљиве добре силе побеђују зле духове и у нашим душама остаје доброта коју треба чувати и неговати сваког трена, сваког дана. Треба да помажемо другима, да будемо часни, поштени, искрени, пажљиви да се кајемо ако смо нешто лоше учинили да би нам било опроштено, да не чинимо злодела и грехе и да молимо Бога да благослови наш рад, наше време, да буде са нама кад смо срећни или тужни.
Наша срца јесу ломљива као да су од стакла, зато не дозволимо да се у њих увуче мржња, похлепа, злоба. Негујмо доброту, чистоту, честитост душа наших и све оно што нам је најдрагоценије и најсветије, јер ми смо деца Божја која треба да љубав међу људима шире трајно, вечно у недоглед.
Жељко Басарић 8/3 ОШ „Светозар Марковић” Лапово
ЗВОНЦЕ
Звонце има разне приче Што се сваког детета тиче. Дете свако жели Уз Звонце да се весели.
У Звонцу се могу чути: Људске мисли, људске жеље То је стигло свуда И раширило се весеље. Нека Звонце траје И жеље нека даје
Александар Стојановић 5/1 ОШ „Раде Драинац” Борча
СУНЧАНИ ДАН
Док топло лето влада Киша ретко пада. Сјајно сунце са неба нас греје, А Миона се игра и смеје. Цела сунчана природа блиста, Не радује се сунцу једини глиста.
Миона Бушетић 3/3 ОШ „Бошко Ђуричић” Јагодина
ХЛЕБ КАО СУНЦЕ
У касно вече неко закуца
и сретох поглед сиромаха
позвах га за софру, да седне с нама
и видех да му је важна мрва свака. Више
Фарбање и украшавање васкршњих јаја један је од најстаријих хришћанских обичаја. Символично значење овог обичаја је представа васкрсења. Као што је Христос развалио врата смрти и васкрсао, тако и пиле разбија љуску јајета и излази у нови живот. Више
Скинуше с крста сина Њеног дивног и положише у гроб. Пречиста, препуна јада и бола, до краја издржа материнске муке.
Светих Четрдесет Мученика Севастијстих, који били су војници римског цара Ликинија. Кад су настали прогони хришћана 320 године, њих четрдесет није хтело да се одрекне Христа.
