У сиромашној кући старе удовице живео један мачак, размажен и дебео. Само се протезао крај пећи. Није

ловио мишеве, нити било шта друго радио, те га једног дана удовица отера од куће.

Мачак оде на обалу реке. Излежавао се и размишљао како да лепо живи без рада.

Са друге обали спази га лисац и викне:

– Је ли, каква си ти животиња? Ја сам стар, али до сада нисам никада видео ништа слично?

– Ја сам краљ свих животиња и сви треба мени да буду потчињени и да ме служе. Него, имаш ли ти своју јазбину и нешто да се једе и пије, јер ја сам краљ и треба мене да послужиш?

Лисац поверова овом старом препреденом мачку. Да би му удовољио, за тили час је препливао реку и на својим леђима пренео лажног краља – мачка. Одвео га је до своје јазбине, богато нахранио и напојио и још га сместио у свој удобан кревет.

У неко доба, наиђоше друге шумске животиње до лисичије јазбине. А лисац брже-боље изађе пред њих и почне да их ућуткује.

је ушао у предсобље лисичије јазбине, кад се одједном џак одвеза, а из њега се откотрља лубеница право на мачкову главу.

Мачак се тргне и пробуди, скочи и побеже. Уз пут су га виделе све шумске звери. Лисац појури за мачком, дозивајући га:

– Височанство, вратите се, ово се неће поновити!

– Молим вас, будите тихи, овде спава краљ свих животиња. По неко од вас треба сваки дан да донесе добре хране јер краљ не сме да оскудева. И немојте да тражите да га видите, јер се он мора стално да се одмара и спава.

Тако је и било. Први дан је медвед донео пун џак хране, а наредних дана ређали су се вук, врана, јеж, дивља свиња и други.

Дошао је тако ред и на малог зеца. Једва је зека носио свој џак. Полако је ушао у предсобље лисичије јазбине, кад се одједном џак одвеза, а из њега се откотрља лубеница право на мачкову главу.

Мачак се тргне и пробуди, скочи и побеже. Уз пут су га виделе све шумске звери. Лисац појури за мачком, дозивајући га:

– Височанство, вратите се, ово се неће поновити!

И можда би још увек лисац јурио за мачком, да га није зауставио гласан смех становника шуме. Медвед први проговори:

– Па зар ти, несрећниче, никада у свом животу ниси видео мачка? Он заиста није краљ животиња, али си ти стварно

краљ глупана.

Превела Василиса Терзин Илустровала Љиљана Димитријевић

ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ И ЉУБАВ ПРЕМА ЉУДИМА

Када неко каже да верује у Бога, онда треба сасвим да се држи тога, јер вера је нешто много веће од речи: она мртве буди, неизлечиве лечи.

Снага наше вере у љубави се огледа, јер у љубави лежи свака наша победа. Љубав представља темељ сваког доброг чина, она је јединство Духа, Оца и Сина. Ако неко каже да само Бога воли и да се само за себе Господу моли, при чему грешнима сматра само друге људе, тај није свестан да тако не треба да буде. Волети Бога не значи осуђивати друге, већ вратити их на прави пут, спасити од туге. Искрена добра дела највеће су благо, кака нас Бог види сложне, буде му драго. Градећи односе са људима, ближи смо Богу, јер нас љубав и вера у Рај одвести могу. Кад-тад сваки човек суштину живота схвати и тада крене Христове стопе да прати. У том тренутку осети спокој у грудима – то је љубав према Богу, то је љубав према људима!

Јелена Жарковић 8/3 ОШ „Змај Јова Јовановић” Рума

ВАСКРШЊЕ СВАНУЋЕ

Нека вам је блажен сан, Сутра свиће срећан дан.

Нек вам сада лице блиста Због Васкрса – нашег Христа.

Сад смиримо наша хтења Због Христовог Васкрсења.

Васкрсењем и чудима Живот даде људима.

Кристина Обрадовић 5/3 ОШ „Краљ Александар I” Горњи Милановац

ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗА МАЛЕНА ЦАРСТВО, А НЕБЕСКО УВЕК И ДО ВЕКА Често људи о злату маштају,

То су они што не знају да воле и да праштају. Бисер им је дражи од храстова листа, Срећа је за њих злато што блиста. Бисер, накит и безвредне гајке, важније су њима од рођене мајке. Али има неко ко мајку воли И ко се у невољи Богу моли. Неко коме злато ништа не вреди, и ако не живи у јаду и беди. За небески свет до краја се бори, Јер жели у земаљском царству

да љубављу гори. Ко хоће пут до неба да постави, Безвредно благо мора да остави.

Вања Атанасковић 5. р. ОШ” Св. Владика Николај Велимировић” Ваљево

МОЈЕ ПРВО ДЕЛО

Долутала је, не знам од куда. Виђали смо је по селу, а онда је дошла нашој кући. Моја сестра ју је назвала Лесика, иако ни мало не личина ту расу. Има наранџасто – жуту длаку, црне очи и мала је. Кришом смо је хранили, а она се све више осећала као да је увек била са нама.

Моји родитељи су допустили да Лесика остане код нас. И ако је луталица, чува кућу и лаје кад види неког непознатог. Оштенила је пет мушких куца. Белој куци смо дали име Бели, златастој Џони, сивој Џеки, пегавој Пега а овој са белим шапама Џеси.

Да их само видите какви су: претурају се, гризу за уши. Бацим им лоптицу, а њих петоро потрчи једно иза другог. Много их волим, баш су слатки. Моји родитељи су рекли да не можемо да држимо пет кућића и да им морамо наћи удомљење.

Било ми је жао што не можемо задржати куце, али кад сам мало размислила, схватила сам да им морам наћи дом у којем ће се осећати срећно и безбедно. Дуго сам тражила дом за куце. На крају ми је срећа окренула лице и ја сам моје куце удомила код једне жене која је била срећна што ће имати тако дивне псиће. Сада сам срећна што моје куце имају кров над

главом. Марина Симић 7/3 ОШ „Браћа Недић” Осечина

АНЂЕО ЧУВАР

Анђео наш штити И на пут нас спрема, Да будемо здрави Без неких проблема. На рамену десном стоји И песме нам лепе поји.

Марија Стефановић 3/1 ОШ „Бошко Ђуричић” Јагодина

ТУГА

Девојчица са мамом шета, На лицу јој осмех цвета. Дечак са татом иде Да је сретан, то сви виде. Брат сестрицу повео низ улицу, А тата се слатко смеје, Мамина га љубав греје.

А мени суза потекла са лица. Где је моја породица? Мама оставила тату… Сада тата тугу блажи,

Нико му од сестре И мене није дражи. Свако нови живот спрема, Али породице више нема. То осећа само дете Пуно туге, пуно сете.

Верица Блажић 6/3 ОШ „Милоје Чиплић” Нови Бечеј

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ

Патријарх Павле водио нас је Кроз наше животе. Његово срце било је пуно доброте. Његове речи биле су благе, топле. Мудро је зборио

Неправду није дозволио. Говорио је: „Поштујте ближњег свог и чувајте породицу и дом.

Не пожелите другоме зло, Јер Свето Писмо нас учи то. Он сада на небу је Али нас његов дух чува И води до истине.

Кристина Вуковић 3/3 ОШ „Змај Јова Јовановић” Рума

ЖЕЉА

Љубав, част, храброст, слога Одлике су српског рода, А Косово срце наше Што нам снагу нову даје.

Боримо се, браћо драга, Боримо се без престанка. Многи свеци нек’ нас воде Да имамо увек воље.

Никада се не предајмо, Веру нашу сачувајмо, Да нам срећа увек сја Милост Божја души дар.

Да нас прати благослов вечни Да су нам сви дани срећни, Да у слози живимо И Свету Тројицу славимо.

Александра Корићанац 8/2 ОШ „Прељина”, Прељина

Црква у метохијском селу Осојане минирана је јуна 1999. г. одмах по повлачењу Срба из села. Тада су и све куће порушене, опљачкане и запаљене. Црква је обновљена после повратка Срба 2001. године, добротом грчког народа, са благословом архиепископа Христодула.

Девета је година од када су се први повратници у опустошену Метохију, избегли испред страшног терора албанских екстремиста, вратили на своја огњишта у село Осојане.

Породице са децом су дошле на згаришта 13. августа 2001. Живели су под шаторима. Из пепела су почели обнову села. У позну јесен добили су контејнере за становање, а после годину дана, Европска агенција за реконструкцију и Влада Републике Србије, помогли су им да изграде куће.

Са каквим су се све недаћама суочавали и кроз какве муке пролазили, само они знају. Домаћини, остали без игде ичега, чврсто су решили да остану и опстану на својим вековним огњиштима. С вером у Бога, уз помоћ сестара из Пећке Патријаршије и Дечанских монаха, полако се враћао живот у спаљено село.

Данас у основној школи у Осојану, од првог до осмог разреда има четрдесет један ученик.

У средњу школу у Осојану иде 13 ученика, а 15 у средње школе у Косовској Митровици. У селу има и двадесет и четири малишана од беба до предшколског узраста. Даће Бог, биће их још.

На Лазареву Суботу Администратор Епархије Рашко–призренске и Косовско– метохијске, Епископ Атанасије, освештао је цркву у Осојану, посвећену Св. Архангелу Гаврилу, а потом служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Викарног Епископа Липљанског Теодосија и осам свештенослужитеља, међу којима је био и Архимандрит Партеније из Солуна. Архимандриту Партенију је указано посебно поштовање и захвалност.

Народ не заборавља своје доброртворе, који су им помагали у најтежа времена. У цркви није било довољно места за све вернике. Посебно је било много деце која су се причестила. На Литургији су биле и сестре из Пећке Патријаршије које су 2001. године прве пружиле помоћ и припремиле први ручак за повратнике у селу Осојане.

Након Св. Литургије одржан је културно-уметнички програм који су приредили ученици Основне школе у Осојанима.

И поред свих тешкоћа обнове живота у потпуно уништеном селу, храбри Осојанци су, с вером у Бога, и уз много рада и мука, обновили живот уз своју парохијску цркву и школу.

Награђени ликовни радови за бр. 5/2010

1.Тамара Стевановић 2. раз., 2. Маринела Лападатовић 3/1, ОШ „Стеван С. Мокрањац”, Кобишница; 3. Биљана Ковачевић 4. раз., ОШ „Жика Поповић”, Лојанице, Драгиње; 4. Катарина Радовановић 1. раз., ОШ „Свети Сава”, Баре; 5. Милица Рељић 3/5, ОШ „Ната Јеличић”, Дреновац; 6. Мина Стаменковић 2/1, ОШ „Момчило Настасијевић”, Горњи Милановац; 7. Милица Радовановић 4. раз., ОШ „Таковски устанак”, Бершићи, Г. Милановац; 8. Мирко Савић 6/1, ОШ „Мајка Кнежопољка”, Доњи Јеловац, Кнежаци, РС; 9. Тијана Ракоњац 3/2, ОШ „Никола Тесла”, Винча; 10. Александар Савић, 8/2, ОШ „Милош Црњански”, Хртковци; 11. Александра Корићанац 8/2, ОШ „Прељина”, Чачак; 12. Александра Јефтовић 1. раз., ОШ „Татомир Анђелић”, Мојсиње; 13. Санела Стојилковић 6/2, 14. Милош Стојилковић 8/2, 15. Александра Стаменковић 7/2, ОШ „Бранислав Нушић”, Ратаје, Врање; 16. Алекса Кецојевић 2/1, ОШ „Олга Петров Радишић”, Вршав; 17. Милена Стевановић 3. раз., 18. Јана Јанковић 3. раз., ОШ „Вук Караџић”, Разгојна, Ласковац; 19. Драгана Нешковић 4/2, ОШ „Змај Јова Јовановић”, Рума; 20. Николија Которчевић 2/1, 21. Јелена Крстичић 2/1, 22. Милош Лекић 2/2, ОШ „Стаја Марковић”, Штрпце; 23. Емилија Вељковић 5. раз., 24. Теодора Сталетовић 5. раз., 25. Невена Тодоровић 1. раз., ОШ „Шарски одред” у Јажинцу, Штрпце; 26. Александра Стојковић 5/4, ОШ „Радоје Домановић, Врање; 27. Виријевић Јована 2. раз., 28. Милица Радосављевић 2. раз., ОШ „Бановић Страхиња”, Бањска; 29. Анастасија Ристовић 1/3, 30. Јована Јаначковић 3/4, 31. Тијана Цветковић 1/3, ОШ „Свети Сава”, Косовска Митровица; 32. Милош Станишић 7 раз., 33. Сандрина Бекић 3. раз., ОШ „Павле Илић Вељко”, Прахово; 34. Наталија Кресовић 3/3, ОШ „Светозар Милетић”, Земун; 35. Тамара Живковић 2/7, ОШ „Никола Тесла”, Лештане; 36. Јована Илић 4. раз., ОШ „Јован Цвијић”, Дебрц; 37. Кристина Станојевић 4/1, 38. Данило Павловић 4/1, ОШ „Лепосавић”, Лепосавић; 39. Тамара Поповић 1. раз., 40. Невена Ристовски 1. раз., 41. Татјана Брековић 3. раз., ОШ „Р. Михаиловић”, Врело.

Награђени литерарни радови за бр. 5/2010

1. Кристина Вуковић 3/3, 2. Јелена Жарковић 8/3, 3. Марија Гавриловић 5/2, ОШ „Змај Јова Јовановић”, Рума; 4. Марина Симић 7/3, ОШ „Браћа Недић”, Осечина; 5. Вања Атанасковић 5. раз., ОШ „Владика Николај Велимировић”, Ваљево; 6. Верица Блажић 6/3, ОШ „Милоје Чиплић”, Нови Бечеј; 7. Александра Корићанац 8/2, ОШ „Прељина”, Чачак; 8. Кристина Обрадовић 5/3, ОШ „Краљ Александар I”, Горњи Милановац; 9. Марија Стефановић 3/1, ОШ „Бошко Ђуричић”, Јагодина; 10. Наташа Стевановић, ОШ „Вук Караџић”, Грданица; 11. Милан Новичић 5. раз., ОШ ”22. децембар”, Доња Трпча; 12. Сузана Аксентијевић 8/1, ОШ „Бранислав Нушић”, Ратаје; 13. Ана Ђорђевић 4. раз., ОШ „Душан Радовић”, село Лука; 14. Бранислава Марковић 2/3, Гимназија „Бора Станковић”, Врање; 15. Бора Милетић 2/3, ОШ „Горан Остојић”, Јагодина; 16. Никола Додов 7/3, 17. Наталија Тасић, ОШ „Вук Караџић”, Врање; 18. Дамјана Перенчевић 4/1, ОШ „Никола Тесла”, Кљајићево; 19. Катарина Раца 5/1, 20. Кристина Живановић 5/1, ОШ „Свети Сава”, Бачина; 21. Ана Јовановић 4/3, 22. Марија Радовановић 4/1, ОШ „Рада Миљковић”, Јагодина; 23. Михаило Башчаревић 2/4, ОШ „Свети Сава”, Кос. Митровица; 24. Ана Нешковић 4. раз., ОШ „Војвода Мишић”, Драгодол; 25. Сандра Радосављевић 5. раз., 26. Слађана Васиљевић 3. раз., ОШ „Војвода Мишић”, Пецка