Ученички радови су огледало рада њихових учитеља. „Светосавско звонце“ похваљује професорке српског језика:

Мирелу Тангић из ОШ ”23. Октобар“ Кленак и Зорицу Мишеву, из ОШ „Војвода Пријезда“ Сталаћ и вероучитељицу Биљану Станимировић из Врања

Награђени ликовни радови

1. Теодора Петровић 1/3, ОШ „Јован Јовановић Змај”, Мудраковац, Крушевац; 2. Немања Попара 4/а, ОШ „Мајшански пут”, Суботица; 3. Марио Кирицић 3. раз., ОШ „Стеван Мокрањац”, Кобишница; 4. Јована Јеремић 2. раз., ОШ „Драган Ђоковић – Уча”, Лађевци, Краљево; 5. Анастасија Петковић 4/5, ОШ „Милица Павловић”, Чачак; 6. Душан Ненадић 3 год., Сомбор; 7. Марија Лозанац 1/3, 8. Милица Николић 1/1, 9. Невена Ристић, 10. Милица Табаковић 1⁄4, 11. Сања Мањић 1/3, 12. Марија Лозанац 1/3, 13. Леонора Илић 2/2, ОШ „Мајка Југовић”, Земун; 14. Јована Данчетовић 5/2, ОШ „Гаврило Принцип”, Земун; 15. Николина Марјановић 1. раз., ОШ „Драги Макић”, Бошњане; 16. Јован Илић 2. раз., ОШ „Др Драган Херцог”, Београд; 17. Бојана Мишић 6/1, 18. Вид Павловић 6/1, 19. Милица Стојановић 6/1, 20. Милан Павловић, 21. Виолета Шумаковић 3/3, 22. Никола Бараћ 1/3, ОШ „Влада Аксентијевић”, Београд.

Награђени литерарни радови

1.Викторија Младеновић 2. Р. ОШ „Драган Херцог” Београд; 2. Драгана Поповић 6/3 ОШ „Горан Остојић” Јагодина; 3. Ана Милосављевић 3/1 ОШ „Горан Остојић” Јагодина; 4. Петар

Зечевић 3/2 ОШ „Мајка Југовића” Земун; 5. Кристина Јаковљевић 3⁄4 СШ „Свети Трифун” Александровац Жупски; 6. Лука Зоговић, ОШ „Мајка Југовића” Земун; 7. Јована Савић 4/3 ОШ „Гаврило Принцип” Земун; 8. Марио Кицирић 3/1 ОШ „Стеван Мокрањац” Кобишница; 9. Страхиња Кнежевић 3/1 ОШ „Мајка Југовића” Земун: 10. Милутин Зувић 7/б ОШ ”23. Октобар” Кленак; 11. Петар Младеновић 4/1 ОШ „Стеван Сремац” Добановци

Ученички радови су огледало рада њихових учитеља. „Светосавско звонце“ похваљује професорке српског језика:

Марко је добар дечак, али има лошу нарав. Свака ситница га нервира и час посла удари неког, свађа се или потуче са сестрама. Једном му је отац дао кесу пуну ексера и рекао да сваки пут када побесни и изгуби контролу над собом, закуца један ексер у ограду.

Првог дана закуцао је 37 ексера у ограду. У току неколико наредних месеци научио је да контролише свој бес и број укуцаних ексера се смањивао. Открио је да је лакше контролисати своју нарав него закуцавати ексере у ограду.

И тако је дошао дан у којем Марко није ни једном побеснео и није закуцао ни један ексер. Рекао је то оцу, који му је казао да сваког дана, током којег буде успео да контролише своје понашање, из ограде ишчупа један ексер. Дани су пролазили, и једног дана Марко је, сав срећан, саопштио оцу да је почупао све ексере. Отац је узео сина за руку, одвео га до ограде и рекао:

– Добро си урадио, сине мој, поносан сам на тебе. Много си напредовао. Знам да ти није било лако, али успео си. Сада погледај те рупе у огради. Свака означава рану коју си неком нанео. И од тешких речи остају ране, исто толико болне као и физичке. Опрости свима, да би и они теби опростили. Пријатељи су заиста ретки драгуљи. Они чине да се смешиш, охрабрују те да успеш у нечему, они су спремни да те саслушају, да ублаже твој бол, имају лепе речи за тебе и увек им је срце отворено за тебе. Покажи твојим пријатељима колико ти је стало до њих. Покушај, и видећеш колико ћеш бити срећнији, а са тобом и ми, твоји родитељи, твоје сестре и сви твоји другари.

Илустровала Сара Илић

Одлучи неки сељак да на вашару прода јабуке. Натовари вреће на три своја магарца и крену на пут. Град је био

далеко и требало је два дана да путује. Предвече се заустави да преноћи испод гранатог дрвета поред извора. Растовари магарце, па крену да их привеже, да у току ноћи не би одлутали. Привеза два магарца и виде да није понео треће уже. Није имао

чиме да привеже трећег магарца. Окрени–обрни, али ужета нема, а у бли-

зини нигде никог. У то, угледа колибу на брдашцету. Реши да оде до колибе и потражи помоћ. Узјаха на магарца, а она два завеза и поведе за собом. Кад је стигао до колибе виде да ту живи неки испосник – пустињак.

Сељак му исприча шта га мучи, но старац није имао баш ништа, али му рече да ће му помоћи саветом.

– Врати се на место где ћеш преспавати и свежи два магарца, а када стигнеш до трећега прави се да му натичеш уже око врата и немој да заборавиш да направиш покрет као да га везујеш за дрво.

Сељак се зачуди том савету, али ипак послуша старца. Сутра ујутро, чим се пробудио, погледа место где је био магарац без ужета и на велико чуђење установи да је на месту како га је оставио. Поче да товари вреће на магарце. Кад је повукао магарца који није био свезан, овај ни да макне. Вукао сељак магарца, гурао, али све је било узалуд. Сав очајан оде, до старца и исприча му шта је било.

– Да ли си му скинуо уже око врата? – упита старац…

– Нисам, али ужета није ни било – вели сељак

– За тебе не, али за магарца да! Сељак се врати, одглуми да скида уже и

одвезује узе, а магарац крену без отпора.

Поука:

Имамо ли и ми невидљиво уже око врата? Наше лоше навике су то невидљиво уже, које нас спречава да напредујемо у врлинама.

Илустровала Љиљана Димитријевић