ПУТОВАЊЕ У ОСТРОГ
Оно што сви сигурно највише волимо јесу путовања, упознавање различитих култура, а самим тим и упознавање нових људи и стицање нових пријатеља.
Сви моји другови и другарице са одушевљењем су прихватили обавештење да ћемо ићи на поклоничко путовање и посетити Острог. Све нас је обрадовала чињеница да ћемо посетити један од највећих православних манастира у којем се налазе мошти Светог Василија Острошког које су познате по својој чудотворној моћи.
Одбројавали смо дане до поласка. Путовање нам је, иако дуго, било веома забавно. Певали смо, препричавали доживљаје, шалили се и смејали. Међутим прави доживљај се десио када смо стигли до одреднице, до манастира Острог. Тај прелепи бели манастир приљубљен уз огромну стену све нас је оставио без даха. Ушли смо у цркву и целивали мошти Светог Василија.
За мене је то био посебан доживљај. Затим смо се попели на највишу терасу манастира одакле се пружао задивљујући поглед. Било је као у бајци, све је светлело. Сликали смо се, а затим смо се спустили до конака где смо преноћили. Ноћу сам из собе видела крст који је светлео између две стене. То ме је очарало.
Ујутру у пет сати смо устали и кренули према Горњем Острогу. Стајали смо напољу јер у цркви није било места. Сви смо се молили Светом Василију, било је пуно људи, а за мене је било посебно то што сам први пут слушала Литургију ван цркве. Када се завршила Литургија целивали смо мошти светитеља, потом смо запалили свеће за оне које волимо. Пешке смо се вратили до Доњег Острога где смо се сликали.
Следећи манастир који смо посетили зове се Дајбабе. Када смо ушли у манастир видели смо пећину у облику крста. Била сам веома срећна што сам видела како је Свети Симеон сликао.
Последњи манастир који смо обишли је Морача. Веома ми се свидео, а и имали смо прилику да разговарамо са монахом који нам је причао о фрескама и историји манастира. Потом смо се вратили у аутобус где смо препричавали све оно што смо видели и доживели за та два дана.
Свако путовање је посебно и доживљава се на посебан начин. Надам се да је ово само почетак путовања и упознавања светиња изван границе Србије.
Данијела Драгојловић ученица VII разреда основнa школa „Јосиф Панчић”, Градац
КА СВЕТИЊАМА ИБАРСКЕ ДОЛИНЕ
Освануло је и то тмурно и кишовито јутро, али нас није спречило да срећни кренемо на екскурзију.
Прво место које смо обишли били су Ђурђеви Ступови, чија је градња почела 1166. год., и једна је од најстаријих задужбина Немањића. Овај манастир је препознатљив је по две велике куле ступа (стуба) који су се налазили са десне и леве стране улаза у манастир. Монах нам је испричао историју манастира, видели смо фреске осликане у 12. веку. У капели Св. Николе видели смо гроб краља Драгутина (монаха Теоктиста), који
је на жалост празан. Свети краљ је веома волео и помагао
овај манастир, тако је и једна од његових жеља била да се сахрани на том месту. Због опасности од Турака, његове мошти су измештене на неко друго место.
Следећи је био манастир Градац. Ово је женски манастир који је подигла краљица Јелена Анжујска, као своју задужбину. У Грацу смо упознали Ану, искушеницу која се овде налази већ три године. Причала нам је о свом животу и тежњи да постане монахиња. Иако има само 26 година њена жеља и воља да постане монахиња је веома јака. У манастиру се налазе два гроба, један је Св. Јелене а други њене ћерке, такође су празни, још увек се не зна где се налазе мошти.
На улазу се налазе темељи из 14. века. Пошто се верује да се у гробовима око манастира налазе остаци монаха или неких знаменитих личности, археолози неуморно и упорно трагају за новим открићима. По обиласку Градца сестра Ана нас је упутила у манастир Павлицу који се налази у околини Рашке. Ова црква је задужбина Стевана и Лазара Мусића, посвећена је Св. апостолу Павлу и налази се на једном видном узвишењу.
Последњи манастир који смо обишли био је манастир Студеница, тамо смо имали прилике да видимо неоштећене мошти Св. Симеона, Св. Симона и Св. Анастасије. Сазнали смо да је ова Светиња мајка свих цркава и једна од најпознатијих Немањиних задужбина.
Иако се око манастира налазе конаци нисмо успели да их видимо због кише и мрака. По обиласку манастира купили смо сувенире и кренули за Краљево. Све у свему, лепо смо се провели, понешто научили и много тога видели…
Немања Манојловић 8/2, Сузана Јакшић 8/3 и Жељана Весковић 8/4 ОШ „Браћа Вилотијевић” Краљево
Оно што сви сигурно највише волимо јесу путовања, упознавање различитих култура, а самим тим и упознавање нових људи и стицање нових пријатеља.
Сви моји другови и другарице са одушевљењем су прихватили обавештење да ћемо ићи на поклоничко путовање и посетити Острог. Све нас је обрадовала чињеница да ћемо посетити један од највећих православних манастира у којем се налазе мошти Светог Василија Острошког које су познате по својој чудотворној моћи. Више
Српска Црквено – школска општина Свети Сава из Јоханесбурга и Светосавска школа која ради у оквиру ЦШО, свечано су прославили Савиндан. Прослава првог српског Архиепископа и Просветитеља започела је празничном Литургијом у храму Св. апостола Томе коју је служио старешина храма архимандрит Пантелејмон, а наставила се дечјом приредбом у црквеној сали која је била испуњена до последњег места. Више
Ни ово као ни једно претходно лето није било исто. Стекли смо нове другове, обишли непозната места и поклонили се раније обиђеним светињама.
У манастиру Дуљево сестре су нам показале стазицу која води ка скиту. Уска козја стазица, трње и купине око ње. Пролазили смо преко потока, усека, литица… Тата нас је бодрио, ишао последњи, а као познавалац лековитог биља уз пут је сакупљао оригано, жалфију, нану…
У скиту ја сама сестра Јелена која је дошла из Русије. Њено је једино друштво мала маца, у то не укључујемо незване госте: змије, слепе мишеве и ситне зверчице. Мислим да је сестра Јелена савремена подвижница јер све намирнице потребне за цркву и домаћинство она мора на рукама изнети до скита.