Венац ових планина налази се на крајњем југу Шумадије. Преко питомих планина, благо заталасана Шумадија се полако спушта до Западне Мораве.
Гледићке планине се успињу од Крагујевца. Код Каленића планине достижу своју највишу тачку на 922 метра надморске висине. Одатле се благо спуштају и после 35 километара, претапају у лепу долину код манастира Љубостиња. Шумовити планински венац раздваја Левач од Груже.
дина, Трстеник и Краљево. Центар планинског венца је Рековац, градић познат по воћарству и виноградарству.
Овим крајевима некада је пролазила главна саобраћајница Балкана, Цариградски друм. У близини манастира Каленић налазе се остаци три античка града. Највише остатака старих градова у Србији налази се на Руднику и Гледићким планинама.
Али, највеће богатство Гледићких планина нису заборављени стари градови, него манастири. На северном делу планине, код насеља Велике Пчелице, налазе се три манастира из XV века: Ралетинац, Денковац и Саринац. По предању, ктиторке тих манастира су три сестре: Ралетинка, Дена и Сара, по којима су манастири названи. На јужним падинама планине се налазе два средњевековна бисера – Каленић и Љубостиња.
Црква манастира Каленић посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Зидана је од 1407. до 1410. године. Ктитор овог манастира био је Богдан протовестијар (пехарник) на двору деспота Стефана. Почетком XVII века манастир је опустео. Касније су га обнављали Књаз Милош, па кнез Александар Карађорђевић.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице, налази се у лепој долини поред истоимене реке.
Манастирска црква посвећена је Успењу Пресвете Богородице, а подигнута је 1390. године, на темељима мале капеле, непосредно после Косовског боја. Предање каже је кнегиња Милица са љубама (супругама) палих косовских јунака, саградила манастир, па је по љубама добио име.
По другој причи, на том месту су се срели и заволели кнез Лазар и кнегиња Милица, а место је названо Љубостиња (стан љубави), место где љубав станује. Главни мајстор био је Раде Боровић, чувени Раде Неимар из народне поезије.
У Љубостињи су сахрањене кнегиња Милица – монахиња Евгенија и деспотоица Јелена – монахиња Јефимија, прва српска песникиња.
Између Каленића и Жупањевца, испод врха Чука, постоји необична појава коју народ зове: говор вода или жубор вода. Дубоко под земљом чује се хук воде која ту не извире. По легенди, говор вода лечи слепило. Ако слеп човек попије ову воду, прогледа. Проблем је што ту воду никада нису видели ни они који могу да виде. А вода је ту, жубори у дубини планине.
Текст и фотографије: Драган Боснић
Венац ових планина налази се на крајњем југу Шумадије. Преко питомих планина, благо заталасана Шумадија се полако спушта до Западне Мораве.
Гледићке планине се успињу од Крагујевца. Код Каленића планине достижу своју највишу тачку на 922 метра надморске висине. Одатле се благо спуштају и после 35 километара, претапају у лепу долину код манастира Љубостиња. Шумовити планински венац раздваја Левач од Груже. Више