Иако има пет приступних праваца, Босилеград није место у које уз пут навраћате. Аутобус из Београда за Босилеград полази око поноћи и преко Ниша и Власинског језера пристиже на одредиште око осам сати ујутро.
Ако вас јутарње сунце пробуди на превоју код Власинског језера уживаћете у игри јутарње магле над језером, а потом у пределима нетакнуте природе. Код језера се одваја пут за Стрезимировце, гранични прелаз према Бугарској и манастир Паљу за који мештани тврде да је најстарији у Европи.
Манастирска црква је посвећена Ваведењу пресвете Богородице и подигнута је у XV веку на темељима старије богомоље. Поред заборављеног манастира налазе се два лековита извора од којих је један добар за очи а други прија трудницама. Прича се да је Свети Сава два пута походио Паљу.
Пут који се лагано спушта ка Босилеграду прво сврати у село Божицу у коме се налазе две цркве, две продавнице и неколико старих кућа са препознатљивим балконима. Сликовите пределе Божице украшава крдо од двадесетак коња који слободно пасу на пространим ливадама.
Босилеград се налази у пространој котлини где се Божичка и Љубатска река спајају и теку као Драговиштица. Цела општина има непуних десет хиљада становника. Највеће богатство су недирнута природа, простране шуме, обиље лековитог биља и значајна рудна богатства. Највећи део општине се налази изнад 700 метара надморске висине, а планински врх Бесна Кобила се и издиже до 1923 метра.
Село Извор је до недавно било и општинско седиште. Осим по богатим изворима изванредно добре воде и налазиштима фосфата, село је познато по необично пространој и лепој цркви.
Прича се да су током турске владавине мештани хтели да подигну цркву поред извора и да је посвете Светој Тројици. Турци су, у жељи да се наругају раји, дозволили да црква буде подигнута на простору који покрива једна говеђа кожа.
Домишљати мештани су кожу исекли на узане траке и њом оивичили простор који црква данас заузима.

текст и фотографије: Драган Боснић