Ваше стваралаштво
Датум : 22.01.2010.
Број : 01-2010Јако ми је жао када га видим тужног и ако он то крије од мене, ја осетим. Надам се да тужан израз на његовом лицу никада нећу видети, јер он заслужује све најбоље.
Када смо сами кући док он спава, волим да уђем у његову собу и посматрам га.
Мана коју има је што се не бави ни једним спортом и волела бих да се то промени.
Поред свих љубави највећа и најјача је љубав сестре и брата. Нико не може да савлада и победи ту љубав јер је она изнад свега! Моја душа је тамо где је он – Душан.
Милица Вукојевић 5/1 ОШ „Кнегиња Милица” Доњи Рибник
МОЈА ПОРОДИЦА ПОД КРИЛИМА АНЂЕЛА
Дуго сам размишљао о овој теми. Са таквим смућеним мислима ипак отворио сам очи и почео писати. Анђео за мене значи нешто најлепше. Када сам добар, мама каже да сам анђео. Једном сам гледао емисију како децу остављају родитељи. Растужило ме је то док сам гледао та тужна и уплашена лица. Покушао сам да видим барем један мали осмех и да препознам срећу неког детета. Препознао сам само анђеле без крила. Крила су за мене моји родитељи који нас чувају. Тужан због свега тога истрчао сам из собе. Остављајући за собом децу замишљених очију и загонетних израза лица која воде обалом у непознато. Пришао сам мами и тати и чврсто их загрлио. Помислио сам да се и такве ствари у животу дешавају и да није све онако како ми желимо. Окренуо сам се и видео сјај нечега који је представљао породицу под крилима анђела.
Стефан Насић 3/3, ОШ „Бошко Ђуришић”, Јагодина
НАЈТУЖНИЈА НЕДЕЉА
Недеља чиста и светла Детињци, симболично везивање, спајање деце и родитеља. Радосни празник деце, а њихови ситни поклончићи увесељавају родитеље.
Тада вече, хладно и замрзнуто. Звони телефон неко са друге стране жице нешто говори мајци, а она клима главом, ћути, а из њених плавих крупних очију котрљају се сузе. О Боже, ко ми је растужио мајку. Не, она је храбра и не би плакала за ситне ствари. Ћутке се искрада из собе. Нисам могао да издржим, нашао сам је у соби. А онда сам је упитао: „Мила моја мајчице ко те је толико растужио?” Она јеца и почиње да говори. „Никола, сине упокојио се деда Витомир изненада, срце. Бог га је узео за себе.” Почео сам да плачем и некако успео да изговорим: „Мајко сада знам зашто је икона мајке Божје уочи наше славе пала и зашто се поломило стакло на њој. То је био знак, Божји знак. Жао ми
је мама што на овај дан празник Детињци остајеш без оца.” Снажно сам је загрлио и понудио својих 10 еура које сам добио за имендан да јој се нађу око сахране. Одбила је говорећи да се молимо за деду. Почео сам да са братом читам Псалтир.
Боже милостиви опрости сва сагрешења мога деде, уведа га у Царство Небеско, а моју маму укрепи и утеши.
Никола Станимировић 5/4, ОШ „Радоје Домановић”, Врање
СЛОВО О ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ
П-осла Бог
А-нђела
Т-ихог
Р-ечитог
И-скреног
Ј-ави
А-нђео
Р-еч
Х-ристову
С-рпском
Р-оду
П-оклони
С-рце
К-рајње
И-скрено
П-раведник
А-ве
В-искоког
Л-ица
Е-пископ
Марио Сакић 3/2, ОШ „Кадињача”, Лозница
ЖЕЛИМ И НАДАМ СЕ
Постоје разне врсте љубави: другарска, љубав према породици, према дечаку или девојчици и многе друге. Сигурна сам да у сваком срцу постоји нека посебна особа, особа о којој се машта.
Моја жеља коју сам издвојила је жеља да мој брат Душан и ја будемо сложни и да помажемо једно другом. Што више растемо то смо више потребни једно другом.
Живот је сурова игра из које треба изаћи као победник, а ко ће да ти помогне, ако неће рођени брат. Он и ја се дивно слажемо. Пуно га волим и не знам какав би био мој живот да није Душана. Сваки минут проведен са њим ме чини срећном.
Осећам да негде у његовом срцу постојим ја. Пошто је дечак мало му је теже да ми покаже ту љубав, али нешто у мени говори да ме пуно воли. Једина моја жеља је да будем што дуже са њим и да му помогнем ако могу. Он мени увек даје подршку, која ми много значи. У школи ме увек брани и помаже ми да се снађем. Неке моје несташлуке прећути. Увек је ту за мене. Дуле је мој анђео чувар. Много га волим.
Јако ми је жао када га видим тужног и ако он то крије од мене, ја осетим. Надам се да тужан израз на његовом лицу никада нећу видети, јер он заслужује све најбоље.
Када смо сами кући док он спава, волим да уђем у његову собу и посматрам га.
Мана коју има је што се не бави ни једним спортом и волела бих да се то промени.
Поред свих љубави највећа и најјача је љубав сестре и брата. Нико не може да савлада и победи ту љубав јер је она изнад свега! Моја душа је тамо где је он – Душан.
Милица Вукојевић 5/1 ОШ „Кнегиња Милица” Доњи Рибник
МОЈА ПОРОДИЦА ПОД КРИЛИМА АНЂЕЛА
Дуго сам размишљао о овој теми. Са таквим смућеним мислима ипак отворио сам очи и почео писати. Анђео за мене значи нешто најлепше. Када сам добар, мама каже да сам анђео. Једном сам гледао емисију како децу остављају родитељи. Растужило ме је то док сам гледао та тужна и уплашена лица. Покушао сам да видим барем један мали осмех и да препознам срећу неког детета. Препознао сам само анђеле без крила. Крила су за мене моји родитељи који нас чувају. Тужан због свега тога истрчао сам из собе. Остављајући за собом децу замишљених очију и загонетних израза лица која воде обалом у непознато. Пришао сам мами и тати и чврсто их загрлио. Помислио сам да се и такве ствари у животу дешавају и да није све онако како ми желимо. Окренуо сам се и видео сјај нечега који је представљао породицу под крилима анђела.
Стефан Насић 3/3, ОШ „Бошко Ђуришић”, Јагодина
MOJA МОЛИТВА
Молим ти се, Боже,
Да се моји родитељи сложе,
Да се волимо сека и ја
Да цела планета сја!
Да израстем у доброг човека,
Да у Божијем Царству живимо довека.
Огњен Гојковић 2. раз.
ОШ ”22. децембар” Горња Трепча
ПОРОДИЦА
Породица која се чува и пази,
Неће чак ни мрава да згази.
Права породица је фамилија та,
Која ће и звезде са неба да ти да!
Породица која ће те много волети
Она ће се за тебе и Богу молити.
Породица у којој насиље чини тата
Расцепаће се као врата.
А ако је пак у породици добар тата,
С њим ће се увек играти твој млађи бата.
А када на сцену ступи та славна бака,
Наћи ће се сигурно макар једна слатка жвака.
А када си гладан и види те мама, знај
Да ћеш добити сендвич у коме је салама.
Када у близини телевизора видиш малог бату,
Мораћеш са њим да гледаш Пају и Пату.
Породица која се чува и пази, сигуран сам
Неће ни мрава да згази!
Милутин Ђокић 6. раз., Ниш
НАЈТУЖНИЈА НЕДЕЉА
Недеља чиста и светла Детињци, симболично везивање, спајање деце и родитеља. Радосни празник деце, а њихови ситни поклончићи увесељавају родитеље.
Тада вече, хладно и замрзнуто. Звони телефон неко са друге стране жице нешто говори мајци, а она клима главом, ћути, а из њених плавих крупних очију котрљају се сузе. О Боже, ко ми је растужио мајку. Не, она је храбра и не би плакала за ситне ствари. Ћутке се искрада из собе. Нисам могао да издржим, нашао сам је у соби. А онда сам је упитао: „Мила моја мајчице ко те је толико растужио?” Она јеца и почиње да говори. „Никола, сине упокојио се деда Витомир изненада, срце. Бог га је узео за себе.” Почео сам да плачем и некако успео да изговорим: „Мајко сада знам зашто је икона мајке Божје уочи наше славе пала и зашто се поломило стакло на њој. То је био знак, Божји знак. Жао ми
је мама што на овај дан празник Детињци остајеш без оца.” Снажно сам је загрлио и понудио својих 10 еура које сам добио за имендан да јој се нађу око сахране. Одбила је говорећи да се молимо за деду. Почео сам да са братом читам Псалтир.
Боже милостиви опрости сва сагрешења мога деде, уведа га у Царство Небеско, а моју маму укрепи и утеши.
Никола Станимировић 5/4, ОШ „Радоје Домановић”, Врање
СЛОВО О ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ
П-осла Бог
А-нђела
Т-ихог
Р-ечитог
И-скреног
Ј-ави
А-нђео
Р-еч
Х-ристову
С-рпском
Р-оду
П-оклони
С-рце
К-рајње
И-скрено
П-раведник
А-ве
В-искоког
Л-ица
Е-пископ
Марио Сакић 3/2, ОШ „Кадињача”, Лозница
